Ruski medij tvrdi da se odvijaju tajni diplomatski pregovori SAD i Rusije: O čemu razgovaraju?

Ranije ovog meseca, NBC je prvi put izvestio o postojanju ovih diskretnih razgovora između bivših američkih zvaničnika i predstavnika Kremlja, kao i sastanak sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, u nastojanju da se postave osnove za pregovore o tome kako okončati rat u Ukrajini.

Ovi tajni razgovori omogućavaju obema stranama da razumeju crvene linije jedne druge i ublaže potencijalne sukobe, služeći kao ključna veza između zvaničnih vladinih pregovora (diplomatska staza 1) i nezvaničnih ekspertskih dijaloga (diplomatska straza 2).

Moscow times je od tada razgovarao sa jednom osobom direktno uključenom u ove razgovore. Bivši američki zvaničnik pristao je da govori pod uslovom anonimnosti s obzirom na poverljivu prirodu razgovora.

„Postoji eminentna potreba za diplomatijom poznatom kao staza 1,5 kada se svet zatvori kao što je sada“, rekao je bivši zvaničnik.

Sastanci između SAD i zvaničnika u Kremlju održavaju se najmanje dva puta mesečno, često u onlajn formatu.

„Posećivao sam Moskvu gotovo svaka tri meseca“, rekao je bivši zvaničnik.

Kada je reč o spremnosti Kremlja da stavi svoje karte na sto, bivši zvaničnik je izjavio: „Dali smo pristup razmišljanju Kremlja, iako ne onoliko koliko bismo želeli“.

Sa njegove tačke gledišta, sedeći preko puta visokih zvaničnika i savetnika Kremlja, bilo je očigledno da je najveći problem to što Rusi nisu bili u stanju da artikulišu šta tačno žele i šta im je potrebno.

„Oni ne znaju kako da definišu pobedu ili poraz. U stvari, neki od elita sa kojima smo razgovarali nikada nisu ni želeli rat, rekavši da je to bila potpuna greška“, rekao je on.

„Ali sada su u ratu – doživeti ponižavajući poraz nije opcija za ove momke“.

Dodaje da su jasno stavili do znanja da su SAD spremne da konstruktivno rade te da su zabrinuti za nacionalnu bezbednost Rusije.

„Pokušaj da se Rusija izoluje i osakati do tačke poniženja ili kolapsa učinio bi pregovore gotovo nemogućim – to već vidimo po uzdržanosti moskovskih zvaničnika“, rekao je on.

„Zapravo, naglasili smo da SAD treba, i da će im i dalje biti potrebna, dovoljno jaka Rusija da stvori stabilnost duž svoje periferije. SAD žele Rusiju sa strateškom autonomijom kako bi SAD unapredile diplomatske mogućnosti u Centralnoj Aziji. Mi u SAD moramo da priznamo da bi potpuna pobeda u Evropi mogla da naškodi našim interesima u drugim delovima sveta“.

„Ruska moć“, zaključio je, „nije nužno loša stvar“.

Na temu produbljivanja odnosa Rusije sa Kinom, bivši zvaničnik je priznao da je potpuni prekid veza između Moskve i Pekinga nerealan.

Međutim, trebalo bi uložiti napore da se ograniči obim ovog odnosa, tvrdi on.

Cilj Vašingtona je da uspostavi ravnotežu koja sprečava ogromnu konsolidaciju ruske moći uz podsticanje diplomatskih prilika u Aziji, gde Moskva igra značajnu ulogu.

„To ne znači da napuštamo Ukrajinu ili Evropu“, naveo je bivši zvaničnik. „Umesto toga, želimo da pronađemo načine da garantujemo nezavisnost Ukrajine i da istovremeno vratimo Rusiju kao kreativnijeg igrača u evropskoj bezbednosti“.

I SAD i Rusija trebalo je da koriste širu stratešku maštovitost u decenijama od raspada Sovjetskog Saveza, tvrdi on.

Poslednjih godina Moskva je postala posebno ogorčena nakon što Bajdenova administracija nije dala prioritet naporima da obnovi zategnute veze između SAD i Rusije.

Bajdenova administracija je tako shvatila – iako prekasno – da Rusija želi da bude shvaćena ozbiljno, a njeno vojno jačanje na granicama Ukrajine 2021. predstavljalo je taktiku za privlačenje pažnje.

„Postojao je ozbiljan nedostatak trajnog dijaloga između SAD i Rusije o evropskoj bezbednosti“, rekao je bivši zvaničnik, i dodao da „su naši pregovori početkom 2022. pre invazije u punom obimu, trebalo je da ostanu poverljivi, ali su Rusi nastavili da iznose detalje.“

„To je znatno otežalo pregovarački proces“.

On je, međutim, priznao da bez obzira koliko posla sada mogu da preduzmu SAD, pre ili kasnije će Rusija i Ukrajina morati da sednu zajedno za pregovarački sto.

„Predložili smo uspostavljanje brojnih diplomatskih kanala kako bismo zadovoljili želje svih uključenih strana“, rekao je on.

„Najpre treba da postoji ozbiljan američko-ruski kanal, jer su to jedine dve zemlje dovoljno moćne da pregovaraju o bezbednosti u Evropi. Naravno, mora postojati kanal između Ukrajine i Rusije, drugi između Rusije i EU i jedan između Rusije i globalnog juga“.

Tokom razgovora postalo je očigledno da su šanse Ukrajine da povrati svoje okupirane teritorije izuzetno male. Krim ostaje posebno sporno pitanje, jer Ukrajina tvrdi da ima nameru da povrati region koji je Rusija anektirala 2014.

„Ako bi Rusija mislila da bi mogla da izgubi Krim“, rekao je bivši zvaničnik, „gotovo bi sigurno pribegla korišćenju taktičkog nuklearnog oružja“.

On je napomenuo da je Vašington takođe ponudio pomoć u sprovođenju fer referenduma na teritorijama Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja koje su okupirale Rusi, na kojima bi se stanovnici izjasnili da li žele da budu deo Ukrajine ili Rusije.

Rusija je očigledno odbila ovu ponudu i aneksirala teritorije u septembru 2022. nakon lažnih referenduma.

Problem je bio manji sa ruskom elitom u celini nego konkretno sa Putinom, objasnio je on.

„Putin je glavna prepreka svakom napretku“, rekao je on. „Američka administracija je bar jednom pokušala da razgovara sa Kremljom, ali je Putin to odbio.

Iz tog razloga, tvrdi on, Vašington “treba da počne da se dopire do antiratne ruske elite i da počne da razgovara sa njima“.

Da postoji podrška među elitom za drugog lidera, rekao je, “zbacivanje Putina ne bi bilo nemoguće”.