Srpske vlasti i kompanije zajedno sa Sjedinjenim Državama, žele da učestvuju u obnovi Ukrajine, prenele su RIA Novosti izjavu srpskog ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.
„Vlada je održala sastanak, bilo je veliko interesovanje srpskih kompanija, nije bilo kompanije koja nije htela da se odazove pozivu i koja ne bi želela da učestvuje u sastanku i obnovi Ukrajine… Ukrajinu i ukrajinski narod čekaju bolji dani, dani oporavka i prosperiteta“, rekao je Vesić na poslovnom forumu srpskih i ukrajinskih preduzetnika u Beogradu koji je prošle nedelje održan u organizaciji Privredne i industrijske komore Srbije, Ambasade Ukrajine i Fondacije Konrad Adenauer.
Srpske vlasti zvanično podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, više puta su pružale humanitarnu pomoć Kijevu, ali odbijaju da uvedu sankcije protiv Rusija, ukazuju RIA Novosti.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je, navode, krajem avgusta da je premijerka Ana Brnabić učestvovala na samitu Krimske platforme, ali da nije potpisala deklaraciju, jer je to za Beograd neprihvatljivo.
Brnabić potom izrazila podršku evropskim integracijama Kijev i spremnost da učestvuje u posleratnoj obnovi Ukrajine.
TASS piše da je zajednički zaključak poslovnog foruma koji je izneo Vesić „da srpska građevinska i inženjerska industrija ima inženjerske kapacitete, ljudstvo, mehanizaciju, smernice i iskustvo da učestvuje u veoma složenim projektima koji čekaju Ukrajinu posle rata.“
„Srbija će nastaviti da poštuje međunarodno pravo i teritorijalni integritet Ukrajine“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u januaru, podseća TASS, da Beograd namerava da učestvuje u obnovi gradova u Ukrajini po okončanju sukoba.
Ruska agencija RBC takođe piše da Srbija želi da učestvuje u obnovi Ukrajine u okviru zajedničke inicijative sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Podsećaju da je novembra prošle godine ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski procenio oporavak zemlje na bilion dolara. U martu su Svetska banka, Evropska komisija i UN navele trostruko manji iznos – 411 milijardi dolara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.