Foto: EPA-EFE/FABIO FRUSTACI„To je očigledno sistemski problem“, rekao je senator Enriko Borgi, član odbora za obaveštajne poslove koji kontroliše opozicija u parlamentu Italije. „Za šta se koristi novac“, pitao je.
Novac se prenosi kroz bankarski sistem
Istraga koju je sprovela Finansijsko-obaveštajna jedinica Banke Italije otkrila je niz anomalija, uključujući povlačenje oko četiri miliona evra (4,35 miliona dolara) u gotovini, koje je skinuto sa dva računa ruske ambasade u Rimu od kada je Rusija počela punu invaziju na Ukrajinu februara prošle godine, analiziraju za Centar za analizu evropske politike (CEPA) italijanski novinari Gabrijela Karer i Oto Lanzavekia.
Zapadne sankcije su, navode, ograničile sposobnost Rusije da prenosi novac kroz bankarski sistem, ali njena diplomatska mreža, naravno, i dalje funkcioniše.
Sada, obaveštajne službe rade na tome da otkriju da li se gotovina kojoj se ne može ući u trag – napravljena kroz 21 povlačenje, ponekad u iznosu do 100.000 evra odjednom – koristi za finansiranje operacija uticaja Kremlja.
Italijanski zvaničnici veruju da najverodostojnija hipoteza podrazumeva višesmernu strategiju koja podseća na dane KGB-a.
Najočiglednija upotreba novca jeste plaćanje pojedincima povezanim sa državom za pristup osetljivim informacijama, kao što su novi dizajni oružja ili čak tajne NATO-a (oficir italijanske mornarice je zbog toga uhapšen 2021.).
Drugi suptilniji pristup je putem plaćanja takozvanim agentima uticaja – novinarima, stručnjacima, influenserima, piscima i blogerima, univerzitetskim profesorima i istraživačima – da se iznesu narativi koji podržavaju stvar Kremlja.
Vest o tome pojavila se istog dana – 14. novembra – kada je Istraga Poverljivo sa Kipra, koja je otkrila nekoliko kanala preko kojih su podržavaoci Vladimira Putina prebacivali novac i skrivali svoje bogatstvo u inostranstvu.
Jedan od njih, ruski oligarh Aleksej Mordašov pod sankcijama EU i SAD, navodno je platio nagrađivanom nemačkom novinaru Hupertu Zajpelu oko 700.000 dolara za objavljivanje knjige pod naslovom Putinova moć o tome zašto je Evropi potrebna Rusija.
Hupert Zajpel je negirao da su njegovi poslovi bili neprikladni i rekao da su uplate bile isključivo vezane za podršku njegovim knjigama. Njegov izdavač je obustavio prodaju njegovih publikacija.
Tokom Hladnog rata, plaćanja KGB-a ‘simpatičnim’ pojedincima na Zapadu bila su uobičajena pojava. Ričard Got, književni urednik Gardijana, podneo je ostavku 1994. nakon što je otkriveno da se više puta sastajao sa agentima KGB-a, putovao o trošku Kremlja i dao imena potencijalno ‘simpatičnih’ kolega.
On je negirao prihvatanje gotovinskih isplata od 300 funti (373 dolara) koje su prosleđene preko restoranskih stolova. Njegov primer je bio daleko od izolovanog.
„Rusija sprovodi komunikacijsku i informacionu destabilizaciju“, tvrdi senator Borgi. Zatim je citirao nedavni incident sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, koju su nasamarila dvojica ruskih komičara koji su se predstavili kao lideri Afričke unije.
Tokom razgovora, kako je sama priznala, govorila im je da su evropski lideri „umorni“ od rata u Ukrajini (što je rezultiralo ostavkom njenog diplomatskog savetnika – što je indirektna pobeda Rusije).
Borgi je, takođe, podsetio na prve dane pandemije kovida, kada je tadašnji premijer Đuzepe Konte dozvolio ruskom vojnom osoblju da uđe u zemlju jer su nudili „pomoć“.
Rim je bio na nišanu Moskve zbog svoje snažne podrške Kijevu, možda više od većine saveznika Kijeva. Nekada viđena kao meko podnožje evropskog otpora Rusiji, Italija je korigovala kurs od Konteovih dana i bila je na stalnoj atlantističkoj putanji. Kremlj nije blagonaklono na to reagovao.
Veliki deo ruske zvanične propagande – prenošen preko portparolke ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove, bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva i ambasadora u Italiji Alekseja Paramonova – žali zbog toga i usmerena je na ljude koji se protive establišmentu, na suprotne glasove, uključujući i one koji su redovni gosti na italijanskim televizijskim kanalima.
U međuvremenu, hibridni rat Rusije se nastavlja – od hakovanja kritične infrastrukture preko sajber špijunaže do dobrih starih sajber napada.
Potonji su učetvorostručeni od početka rata u Rusiji, što je daleko veća stopa nego što se viđa drugde, prema najnovijim podacima Clusita, italijanskog udruženja za bezbednost informacija.
Ruski sajber-napadi su posebno u porastu, kaže Bruno Fratasi, šef italijanske Nacionalne agencije za sajber bezbednost.
U nedavnom izveštaju, ukrajinska agencija je predstavila sofisticirani sajber napad koji je orkestrirao APT29, poznat kao Cozi Bear, napredna grupa za uporne pretnje koja deluje u ime ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), a među njenim metama su i italijanske ambasade.
Daleko od toga da su nepovezane, nezakonite primopredaje gotovine, „šaljivi pozivi“ i sajber napadi su deo istog srednjoročnog do dugoročnog dizajna: da se pogorša politička podela, zagorča javna debata, podstakne informacioni haos i seje nepoverenje prema demokratskim institucijama, dok se takođe meša u demokratski proces ubrizgavanjem narativa usklađenih sa Kremljom i vršenjem špijunaže, zaključuju italijanski novinari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
