Ruski oligarsi da se ugledaju na Brensona

Brenson je u nedelju postao prvi iz grupe biznismena pionira svemirskog turizma koji je poleteo u sopstvenoj letelici.

On je sa još petoricom kolega iz kompanije Virdžin galaktik poleteo iz Novog Meksika u avanturu tokom koje su, kako se navodi, iskusili nekoliko minuta bestežinskog stanja na visini od 86 kilometara u letelici VSS Unity.

Brenson je tako pretekao Džefa Bezosa, vlasnika Amazona koji sa svojim vozilom Blu Oridžin treba da se vine u svemir 20.jula na godišnjicu prvog sletanja na Mesec 1969. i Elona Maska, prvog čoveka Spejksa Iksa.

„Nadam se da će jednog dana naši milijarderi-oligarsi početi da troše svoj novac ne na jahte i sajmove sujeta, već na razvoj svemirskih tehnologija i znanja o svemiru“, tvitovao je Rogozin.

Ruski svemirski sektor poslednjih godina bio je zahvaćen korupcijom, uključujući skandale sa malverzacijama vredne milijarde dolara zbog izgradnje nove lansirne rampe Vostočni na Dalekom istoku.

Rusija je takođe važan igrač unosnog sektora svemirskog turizma, pošto je 2000. svojim raketama poslala osam turista na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS).

Svemirska agencija Roskosmos, kojom rukovodi Rogozin, najavila je da će 8. decembra poslati japanskog milijardera Jaku Mezavu i filmskog producenta Jozo Hirano na ISS u ruskoj svemirskoj letelici.

Roskosmos kaže da će u oktobru na ISS poslati glumicu i reditelja da snimaju igrani film u koprodukciji Rogozina koji izražava nadu da će njiihov projekat parirati sličnom partnerstvu američke NASA sa holivudskom zvezdom Tomom Kruzom.

Hvaleći Brensona, Rogozin je takođe istakao da milijarder i njegova posada nisu prešli međunarodno priznatu granicu svemira poznatu kao linija Karman.

„Možemo se složiti sa brojnim izjavama stručnjaka da suborbitalni let nema nikakve veze sa profesionalnim svemirskim letom, ali bez obzira na to, to je značajan događaj u smislu razvoja tehnologija i širenja mogućnosti čovečanstva da našu planetu vide iz svemira“, ističe Rogozin.

Prošle godine Rogozin je otkrio planove da će Roskosmos poslati misije sa ciljem istraživanja Venere, tvrdeći da je to ruska planeta.

Osim „Venere-D“, zajedničke misije sa SAD, Rogozin je rekao da će Rusija poslati sopstvenu misiju na Veneru, nakon vesti da je na toj planeti pronađen fas fosfin, koji naučnici povezuju sa prisustvom života.

„Nastavak istraživanja Venere nam je prioritet“, rekao je tada Rogozin. Dodao je da smatraju „Veneru ruskom planetom, pa ne bi trebalo da zaostajemo“.

Naveo je i da su misije na Veneru uključene u državne istraživačke programe od 2021. do 2030. Venera je najbliža planeta Zemlji, a otkriće otkriće gasa fosfin u njenoj atmosferi podiglo je interesovanje za detaljnija ispitivanja.