Ruski oligarsi strahuju da će im imovina biti zaplenjena po scenariju fašističke Italije i Nemačke?

Osiromašeni za skoro 100 milijardi dolara godišnje i odsečeni od svojih luksuznih aviona i vila, najbogatiji Rusi strahuju da će izgubiti ono što imaju – fabrike i polja u Rusiji koja su nastala iz krvavog haosa privatizacije devedesetih godina.

Ruski oligarsi strahuju da će njihova imovina biti zaplenjena u korist konkurenata lojalnijih ratu ili čak nacionalizovana, javlja Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

Uveravanja Kremlja o planovima za poštovanje imovinskih prava, po njihovom mišljenju, mogu se ispostaviti praznim, s obzirom da je predsednik Vladimir Putin fokusiran na rat, na koji je spreman da žrtvuje gotovo sve.

Da bi finansirale rat u Ukrajini a suočeni sa kolapsom prihoda od nafte i gasa, vlasti u Kremlju već pripremaju jednovremena izuzeća velikih kompanija, uključujući proizvođače uglja i đubriva.

Istovremeno, trećina teritorije Rusije, koja obezbeđuje 40 odsto nacionalnog BDP-a, već je de fakto prebačena u predratnu situaciju.

Velike komapnije strahuje da se na ovome neće stati. Svi će morati nešto da žrtvuju, potvrđuje izvor Blumberga blizak Kremlju.

Putin se lično protivi nacionalizaciji imovine oligarha, navode izvori agencije. Ali to nije dovoljno da neutrališe strah koji parališe oligarhe.

Neki vrhunski menadžeri velikih kompanija sproveli su privatna istraživanja kako bi proučili iskustvo konfiskacije imovine u fašističkoj Italiji pod Benitom Musolinijem, kažu izvori Blumberga. Drugi povlači paralelu sa Nemačkom Adolfa Hitlera, gde je posao džinovskih korporacija mobilisan od strane nacističkog režima.

Oligarsi su u prošlosti mogli da ostvare „telefonsko pravo“ da pozovu svoje ljude u vladu i zaštite svoje interese. Međutim, sada taj mehanizam ne funkcioniše, kaže sagovornik Blumberga.

U posebnoj zoni rizika, prema izvorima agencije, su oni koji nisu dovoljno lojalni režimu. Konfiskacija će verovatno početi od onih koji su napustili zemlju posle početka rata, kaže jedan od emigranata.

Na primer, osnivač Jandeksa (Yandexa) Arkadi Volož morao je de fakto da preda najveći deo svog poslovanja Kremlju da bi mogao da nastavi projekte u Izraelu, a Oleg Tinkov, koji je osudio rat i uporedio Putina sa nacistima, prodao je bankarski biznis za delić tržišne cene.

Državna Duma u međuvremenu već razmatra mogućnost lišavanja državljanstva i imovine ljudi koji su napustili zemlju i kritikovali rat. Zamenik šefa Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev prethodno je predložio da im se dodeli status „neprijatelja države“, piše ruski portal.