Šta ruski opozicionari Hodorkovski i Gasparov predlažu za borbu protiv Putina?

U međuvremenu, napominju ruski opozicionari u egzilu Gari Kasparov i Mihail Hodorkovski u autorskom tekstu za Politico, Rusija je iskoristila nedostatak municije u Kijevu, dramatično intenzivirajući granatiranje ključnih gradova.

EU je, sa svoje strane, u martu usvojila paket odbrane vredan više milijardi evra, ali je blok i dalje duboko podeljen po pitanju obima i vrste vojne pomoći.

Podrška koja bi Ukrajini omogućila da se odbrani na bojnom polju mora ostati ključna oblast pažnje. Međutim, Zapad ima na raspolaganju druge puteve da pomogne Ukrajini da pobedi – i oni se takođe mogu i moraju istražiti.

Govorimo u ime svih Rusa koji veruju u potencijal slobodne i demokratske Rusije. Ni jedni ni drugi decenijama nismo mogli da se vratimo kući zbog kritičkog stava prema režimu. Srećom, sa resursima koji su nam na raspolaganju, uspeli smo da napravimo nove domove i živote za sebe i svoje porodice na Zapadu.

Ali iste mogućnosti nisu dostupne milionima Rusa koji, poput nas, ne podržavaju Putinov kriminalni sistem.

U ovom kritičnom trenutku u borbi za suverenitet Ukrajine, imamo priliku da ovim Rusima damo šansu da naprave isti moralni izbor da raskinu sa Putinovim režimom – i, čineći to, mobilišemo ključnu zajednicu da pomogne Ukrajini da pobedi.

Da bude jasno šta je u pitanju: sloboda i samoopredeljenje miliona Ukrajinaca i pravo njihove vlade na teritorijalni integritet. Ali posledice se protežu daleko izvan granica jedne zemlje.

Pobeda Putinovog režima bila bi jasan znak da svetske demokratije nisu u stanju da stanu zajedno u čvrstu koaliciju da podrže svoje osnovne vrednosti i podrže svoje članove u nevolji.

Ali još uvek imamo priliku da promenimo ishod – ako reagujemo sada – i potvrdimo da su demokratske institucije i vrednosti jače i održivije od onoga što autoritarci nude.

Stoga, kao vitalni korak u međunarodnoj borbi za Ukrajinu i protiv putinizma, predlažemo stvaranje jedinstvene, harmonično operativne zajednice prozapadnih Rusa, koja bi služila kao ključna karika u široj zapadnoj mreži opozicije protiv režima.

Praktično govoreći, Rusi koji žele da se pridruže ovoj grupi bi morali da potpišu Berlinsku deklaraciju, koja postavlja ključne principe ukrajinske pobede i Rusije bez Putina.

Nakon što prođu neophodne provere, potpisnicima bi se potom izdavala dokumenta koja ih priznaju kao članice „Slobodne Rusije“, što bi im omogućilo da dobiju vize i uđu u sve zemlje koje učestvuju u sporazumu.

Ovo bi stvorilo snažan podsticaj za veći broj Rusa da se odrekne Putina i emigrira. Mnogi od preko milion građana koji su već napustili Rusku Federaciju su visoko obrazovani.

I što više njih napušta Rusiju, Putinov režim trpi veći „odliv mozgova“ ostavljajući mu manje intelektualnih resursa za razvoj novih smrtonosnih tehnologija i manje vojnika za slanje na front.

Nažalost, Rusi koji su napustili svoju zemlju često se nalaze u stanju neizvesnosti i riziku od politički motivisanog izručenja, živeći, uglavnom, u Gruziji, Jermeniji, Turskoj ili zemljama Centralne Azije, nesposobni da potraže utočište u Evropi.

Mnogi bi se rado otvoreno uključili u borbu protiv Putina. Međutim, sa pasošima koji ističu, neizvesnim prebivalištem i bez zastupanja, to je nemoguće.

Ovim pojedincima nije potrebna ekonomska pomoć – oni su u potpunosti sposobni da sami sebe izdržavaju. Sistem koji predlažemo dao bi im priliku da pomognu sebi, svojim porodicama i Zapadu tako što će otvoreno i bez straha podržavati međunarodnu borbu protiv putinizma.

Ako ideja zvuči nategnuto ili nepraktično, ukazujemo na istorijski primer koji sugeriše drugačije: Nansenov pasoš, razvijen za osobe bez državljanstva u političkom haosu nakon Prvog svetskog rata, izdalo je Društvo naroda nakon što je ruska vlada zvanično poništila državljanstvo stotina hiljada Rusa u inostranstvu.

Nazvani po norveškom političaru Fridtjofu Nansenu, njihovom glavnom promoteru na međunarodnoj sceni, tokom skoro dve decenije postojanja izdato je skoro pola miliona Nansen pasoša. A kancelarija odgovorna za njihov rad dobila je Nobelovu nagradu za mir za svoj rad u borbi protiv ove velike krize raseljavanja.

Iako je paralela nesavršena – kao što su istorijski analozi uvek bili – sve veći broj Rusa nezadovoljnih Putinovom vladavinom danas na sličan način će promeniti svoje živote takvim međunarodnim priznanjem.

Poslednjih dana je Norveška, zajedno sa Finskom, zabranila ulazak ruskim turistima (uz nekoliko izuzetaka iz suštinskih putnih i humanitarnih razloga). I dok ta mera signalizira snažan stav protiv Putinovog rata, ne nudi način da se napravi razlika između Rusa koji padaju u red iza njega i onih koji žele da ga se odreknu.

To samo dalje ukazuje na hitnu potrebu za međunarodnim pravnim mehanizmom za pravljenje upravo ovakve razlike.

Kako rat odmiče, moramo da iskoristimo sve resurse koji su nam na raspolaganju – vojne, ekonomske i pravne – da pomognemo Ukrajini da pobedi. Uspostavljanje eksteritorijalne slobodne Rusije, da tako kažem, sa međunarodnim priznanjem, označilo bi ključni korak ka pobedi Ukrajine, dramatično promenivši odnos snaga u borbi između demokratije i diktature.

Ne možemo bežati od istine da pobeda Ukrajine podrazumeva potpuni poraz Putinovog režima. Koraci koje preduzimamo da osiguramo budućnost Ukrajine su takođe koraci koji utiru put slobodnoj, pravednoj i demokratskoj Rusiji usklađenoj sa Zapadom.

Pozivamo lidere slobodnog sveta da ozbiljno shvate ovaj predlog: da dovedu Ruse istomišljenika na njihovu stranu trenutne borbe i, kao rezultat, integrišu ih u međunarodno demokratsko tkivo.