Foto Epa-EFE/CLEMENS BILANNema sumnje da je ruska invazija punog obima na Ukrajinu dramatično potkopala globalni položaj Rusije ali je takođe istina da su međunarodne reakcije na rat bile daleko od ujednačenih. Demokratski svet je skoro univerzalno osudio rusku invaziju i ujedinio se u podršci Ukrajini dok su mnogi na globalnom jugu radije zadržali neutralnu poziciju.
Taras Kuzio, profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu Kyiv Mohyla u tekstu za Atlantski savet obrazlaže da je svega nekoliko država zapravo spremno da stane uz Rusiju i brani akcije Moskve i Kremlja.
Kuzio, čija poslednja knjiga nosi naziv „Genocid i fašizam. Rat Rusije protiv Ukrajinaca“ primećuje da su se konkretno četiri države pojavile kao ključni saveznici u vreme kada se Vladimir Putin suočava sa sve većom međunarodnom izolacijom.
Kina, Iran, Berlorusija i Jermenija imaju različite motive za podršku Kremlju ali ih ujedinjuje zajednički strah od toga šta bi ruski poraz u Ukrajini mogao značiti za njihove države.
Kina je poslednjih meseci nastojala da igra aktivnu ulogu u naporima da se postigne mir između Rusije i Ukrajine. Međutim, mnogi u Kijevu i širom Zapada i dalje su skeptični prema očito kontardiktornim stavovima Kine o mirovnom procesu.
Kritičari su optužili Kinu da javno podržava teritorijalni integritet Ukrajine istovremeno ukazujući na potrebu da Kijev ustupi teritoriju kao deo svakog potencijalnog rešenja.
Iako nije dala direktnu podršku ruskoj invaziji Kina je zauzela javnu poziciju koja bi se mogla nazvati neutralnošću naklonjenom Kremlju. Optuživala je Zapad da je izazvao rat. Ovakav stav nije iznenađenje.
Peking deli cilj Moksve da ospori zapadnu dominaciju i da je zameni onim što oni vide kao multipolarni svet. Kina se plaši da će Rusija, ako izgubi rat, u velikoj meri ojačati Zapad istovremeno potkopavajući globalni položaj Kine i drugih autoritarnih režima.
Tačnije, ruski poraz bi znatno zakomplikovao buduće kineske napore da napadnu Tajvan. Ako zapadna vojna pomoć pomogne Ukrajini da osigura pobedu nad nekada hvaljenom ruskom vojskom, to će povećazi šanse za sličnu podršku Zapada Tajvanu protiv moguće kineske agresije.
Katastrofalan učinak Putinove vojske u Ukrajini već je potkopao ruske tvrdnje o statusu vojne supersile i značajno povećao poverenje Zapada. Kina ne želi da ovaj neželjeni trend dobije dalji zamah.
Na zapadnoj granici Rusije, Belorusija se pojavila kao zarobljeni partner u napadu na Ukrajinu sa beloruskim diktatorom Aleksandrom Lukašenkom koji služi kao najgalsniji pobornik ruskog rata, a istovremeno dozvoljava da se njegova zemlja koristi kao platforma za invaziju. Ruske trupe su preplavile severnu Ukrajinu iz Belorusije prvih dana rata u februaru 2022. Rusija nastavlja sa vazdušnim udarima na ukrajinske ciljeve sa beloruske teritorije.
Lukašenko nema drugog izbora osim da podrži Putina. On ostaje na vlasti samo zato što je Rusija intervenisala 2020. da podrži njegov režim nakon prodemokratskih protesta zbog lažiranja rezultata predsedničkih izbora.
Lukašenkovo brutalno suzbijanje beloruskog porotestnog pokreta, koje je podržao Kremlj, ostavilo ga je međunarodno izolovanim i u velikoj meri zavisnim od Moskve u pogledu svog političkog opstanka. Poraz Rusije u Ukrajini bi verovatno ponovo pokrenuo domaće nemire u Belorusiji i gotovo sigurno doveo do propasti Lukašenkovog režima.
Dok bi neuspeh Putinove invazije mogao da dovede do promene režima u Belorusiji, neki u Jermeniji vide izglede za ruski poraz u Ukrajini u izrazito egszistencijalnom smislu. Jermenski premijer Nikola Pašinjan je nedavno upozorio Jermene: „Ako Rusija izgubi rat u Ukrajini nemam pojma šta će se dogoditi sa Jermenijom“.
Mnogi Jermeni i dcalje u velikoj meri gledao na Rusiju kao na tardicionalnog zaštitnika zemlje od pretnji koje po njih predstavljaju Azerbejdžan i Turska. Ovako razmišljanje oblikovalo je jermensku politikuz tokom većeg dela postsovjetske ere.
Zemlja je jedan od osnivača Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODBK) koju predvodi Moskva i povukla se iz sporazuma o pridruživanju sa EU pre deceniju nakon pritiska Kremlja. Umesto toga pridružila se Putinovom omiljenom projektu Evroazijska ekonomska unija. Rusija ima vojen baze u Jermeniji i dominirala je naporima da se reguliše sukob između Jermenije i Azerbejdžana.
Pašinjanova bojazan nije iznenađujuća ali je kratkovida. Poraz Rusije u Ukrajini potencijalno bi omogućio Jermeniji da vodi spoljnu politiku uz širenje ekonomskih i političkih veza sa EU. Alarm zbog opasnosti od obnove neprijateljstava prema Azerbejdžanu je razumljiv ali malo je izgleda da će Jermena biti napadnuta, posebno ako pregovori uz posredovanje EU i SAD dovedu do mirovnog sporazuma koji rpiznaje jermensko-azerbjedžansku granicu, a istovremeno pruža zadovoljavajuće garancije za jermensko stanovništvo Karabaha.
Kao nepokolebljivi protivnik Zapada i kritičar zapaženog uticaja Zapada na globalne poslove Iran deli geopolitičke motive Kine za podršku ruskoj invaziji. Mnogi u iranskom rukovodstvu se takođe plaše da bi poraz Rusije u Ukrajini mogao povećati zahteve za demokratskim promenama unutar samog Irana i podstaći novu rundu domaćih protesta.
Za proruski stav Teherana postoje dodatni praktični razlozi. Suočena sa pooštravanjem međunarodnih sankcija i odsečena od zapadnih tehnologija Rusija se okrenula Iranu kao alternativnom izvooru vojne poimoći. U zamenu za iranske bepilotne letelice id ruge zalihe veruje se da Moskva obezbeđuje sve, odborbenih aviona do sistema PVO ali takođe pomaže iranski nuklearni program.
Ovo vojno partnerstvo u usponu između Rusioje i irana pokazalo se smrtonosnim za Ukrajinu jere se iranske bespilotne letelice redovno koriste za gađanje civilnih ciljeva širom Ukrajine. Ako se intezivira saradnja Moskve i Teherana ruski sisitemi PVO mogli bi da ograniče izraeslke operacije u Siriji i da zakomplikuju sve buduće preventivne udare na iranska nuklearna postrojenja.
Sa invazijom na Ukrajini koja traje već 16 meseci male su šanse za pobedu Rusije koju ej zamislio Putin. Najverovatniji scenariji su ili neki oblik zastoja ili ukrajinska vojna pobeda. Ako Rusija bude poražena u Ukrajini posledice će odjeknuti širom sveta. Kina je dovoljno možna da preživi takav šok ali bi bila geopolitički oslabljena.
Beloruski i iranski režimi bi se suočili sa daleko neizvesnijom budućnošću i možda neće preživiti. U Jermeniji bi mogli otkriti da, uprkos trenutnim bojaznima, poraz Rusije mogao bi da omogući Jerevanu da se vrati na put evropskih integracija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
