Ruski poslanici pooštrili Krivični zakon radi suzbijanje protivnika vlasti

Državna Duma, donji dom ruskog parlamenta, glasala je za kažnjavanje onih koji „pomažu u sprovođenju odluka međunarodnih organizacija“ koje Rusija ne priznaje.

Zatvorom do pet godina biće kažnjavani oni koji krše tu odredbu, a koja izgleda cilja na Međunarodni krivični sud (MKS) koji je u martu izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina, ili oni koji pomažu „stranim vladinim organizacijama“.

Prema ruskoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava OVD-Info, taj širok član zakona mogao bi da cilja i na one koji „olakšavaju izvršenje sudskih odluka i istragu ratnih zločina“, pošto su ruske trupe u Ukrajini optuživane za to.

Maksimalna kazna za „veleizdaju“ povećana je sa 20 godina zatvora na doživotnu zatvorsku kaznu.

Ruski sud je u ponedeljak osudio opozicionog aktivistu Vladimira Kara-Murzu na 25 godina godina zatvora zbog „veleizdaje“. Kara-Murza (41) je bio optužen za veleizdaju, širenje „lažnih“ informacija o ruskoj vojsci i za povezanost sa „nepoželjnom organizacijom“.

Amandmanima usvojenim danas takođe se povećavaju kazne za zločine povezane sa terorizmom, za koje se ponekad takpđe pominje da im je cilj suzbijanje opozicije.

Za teroristički napad sada je zaprećena kazna do 20 godina zatvora, za saučesništvo do 12 godina i za podršku terorističkim aktivnostima do pet.

Za stvaranje terorističke organizacije kazna je do 15 godina zatvora, a za sabotažu do 20 godina.

Od početka ofanzive na Ukrajinu pre više od godinu dana, ruske vlasti sprovode represiju nad kritičkim glasovima kod kuće.

Gotovo svi glavni protivnici Kremlja su iza rešetaka ili u izbeglištvu u inostranstvu.

Najpoznatiji je Aleksej Navaljni, koji izdržava devetogodišnju zatvorsku kaznu navodno zbog prevare, ali se taj slučaj smatra političkim.

Opozicionar Ilja Jašin poslat je u decembru u zatvor na osam i po godina zbog kritikovanja ofanzive na Ukrajinu.