Kako je evoluirao ruski „rat u senci“ protiv članica NATO-a?

Više bezbednosnih zvaničnika širom Evrope opisuju pretnju koja metastazira jer ruski agenti, sve više pod lupom bezbednosnih službi angažuju lokalne amatere da preduzmu visokorizične zločine u njihovo ime.

Zvaničnik NATO-a je rekao da su primetili „eskalaciju i širenje hibridnog rata bez presedana“ u Rusiji u proteklih šest meseci, što je uključivalo „fizičku sabotažu“ na liniji snabdevanja NATO oružjem namenjenim Ukrajini.

„Od mesta proizvodnje i porekla, preko skladištenja, do onih koji donose odluke, do stvarne isporuke“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a. „Vrlo hrabro. Rusija pokušava da zastraši (naše) saveznike“.

Rusija je te tvrdnje odbacila kao neosnovane, ali ruska sabotaža i hibridni rat biće na dnevnom redu sastanka povodom 75. godišnjice NATO-a u Vašingtonu, koji je počeo u utorak.

Ipak, nejasno je kako će države članice javno izraziti svoje ogorčenje zbog onoga što su analitičari nazvali novim „ratom u senci“ Kremlja, jer možda ne žele da obezbede Moskvi propagandnu pobedu ili podstaknu uzbunu zbog niza kršenja bezbednosti širom Evrope.

Nedavna hapšenja visokog profila otkrila su kako su se obaveštajne operacije Kremlja razvijale od početka rata u Ukrajini.

Prošle godine u Poljskoj je uhapšeno 14 Ukrajinaca i dvoje Belorusa u jednom slučaju zbog sumnje da su radili za ruske obaveštajne službe.

Ukrajinac, koji se prema poljskom zakonu o privatnosti može identifikovati samo kao Maksim L. (24), osuđen je na šest godina zatvora nakon što je nedeljama primao zadatke od ruskog menadžera Andžeja, kojeg nikada nije fizički sreo, ali su nse dopisivali preko Telegrama.

Andrzej mu je prvo platio sedam dolara u digitalnim valutama za prskanje antiratnih grafita po Poljskoj, rekao je Maksim. Ipak, zadaci su ubrzo postali sve zahtevniji i mračniji.

U retkom intervjuu za CNN unutar maksimalno obezbeđenog krila zatvora u Lublinu, Maksim je rekao da je pobegao iz Ukrajine u Poljsku u pokušaju da izbegne nezaposlenost i siromaštvo. „To je bio lak novac“, rekao je o poslu koji mu je Andžej ponudio. „Trebao mi je novac.“

Rekao je da ne oseća obavezu da se bori za Ukrajinu nakon ruske invazije u februaru 2022.

„Ta zemlja nikada ništa nije uradila za mene“, rekao je. „Ne verujem da samo zato što ste rođeni u određenoj zemlji morate da idete u rat za nju. Nemojte me pogrešno shvatiti: ja nisam proruski, nisam proukrajinski. Ja nisam za bilo šta“.

Andžej je ubrzo počeo da šalje Maksimu lokacije na kojima je trebalo da postavi nadzorne kamere duž železničkih šina u blizini pograničnog grada Medika, kroz koje bi vojna i humanitarna pomoć stizala u Ukrajinu.

„Nisam mislio da bi bilo šta od toga moglo da izazove bilo kakvu stvarnu štetu. Izgledalo je tako beznačajno“, rekao je.

Andžej ga je kasnije zamolio da spali i uništi ogradu transportne kompanije koja je u vlasništvu Ukrajine u gradu Bijala Podlaska na istoku Poljske, rekao je, što je Maksim kaže lažirao, fotografišući ogradu sa komadima uglja koje je postavio da oponaša vatru.

Maksimu je dugo trebalo da shvati da je Andžej ruski agent. postalo mu jeasno kada mu je rečeno da stavi kamere ispred baze u kojoj je Poljska obučavala ukrajinske vojnike.

„Tada sam znao da bi to moglo biti ozbiljno“, rekao je. „Osećao sam se nelagodno. Tada sam odlučio da odustanem. Ali nikad nisam dobio priliku. Sutradan sam uhapšen“.

Poljski agenti unutrašnje bezbednosti uhapsili su Maksima 3. marta 2023, nakon višenedeljnog nadzora, delimično izazvanog otkrićem računa sa benzinske pumpe koji je Maksim slučajno ispustio u jednoj od svojih operacija.

Dvojica ruskih državljana privedena su prošlog avgusta zbog sumnje da su regrutovali za Vagner i jednog Poljaka i dvojicu Belorusa ovog maja zbog navodne paljevine.

Još jedan Poljak uhapšen je u aprilu 2024. zbog posedovanja municije i nadgledanja aerodroma Žešov Jasionka, čvorišta za premeštanje oružja NATO-a u Kijev, u zaveri za ubistvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji takođe često koristi taj objekat.

Poljske zavere se priključuju seriji incidenata širom Evrope koji, kada se posmatraju zajedno, oslikavaju široke ambicije operacija Moskve.

Rusija „verovatno“ stoji iza napada podmetnutog požaru koji je pogodio najveći tržni centar Poljske u maju, rekao je premijer Donald Tusk, a iznete su sumnje o još jednom požaru u fabrici municije, južno od prestonice, u junu.

Češki zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog ruske umešanosti u hakovanje i prekid rada njenih železnica prošle godine.

Prošlog meseca, sumnjivi požar pogodio je fabriku metala proizvođača odbrane u blizini Berlina, a 26-godišnji proruski orijentisan Ukrajinac uhapšen je nakon što se razneo bombom domaće izrade u blizini pariskog aerodroma Šarl de Gol.

Požar u skladištu u istočnom Londonu u martu doveo je do toga da je londonska metropoliten policija optužila dvojicu muškaraca za podmetanje požara i pomaganje stranoj obaveštajnoj službi, odnosno Rusiji.

Visoki zvaničnik NATO-a rekao je da ruska sabotaža nad državama NATO-a predstavlja „prilično opasnu igru, ako su (Rusija veruje) ove stvari uvek ispod praga oružanog sukoba“, što ne bi pokrenulo odredbu člana 5 NATO-a da napad na jednu članicu država je napad na ceo savez.

Rusija koristi „punu paletu“ hibridnih operacija, dodao je zvaničnik. „Vidimo sve, od vrhunskih operacija u Evropi, gde smo videli čak 400.000 evra (433.000 dolara) plaćenih za neku vrstu obaveštajne aktivnosti, do nekih mesta gde se nasilnici angažuju za nekoliko hiljada evra“.

Slična pretnja bila je na granici Rusije sa NATO-om, u Estoniji, gde je 10 osumnjičenih ruskih agenata uhapšeno u februaru nakon što je vandalizovan automobil ministra unutrašnjih poslova.

Incident je bio vrhunac u, kako su estonski zvaničnici rekli, višegodišnjoj kampanji Moskve da destabilizuje svog malog suseda u NATO-a.

Haris Pusep, portparol KAPO, estonske službe unutrašnje bezbednosti, rekao je za CNN da su ruske aktivnosti eskalirale poslednjih meseci.

„Prošle jeseni smo videli značajan porast njihove aktivnosti, a do zime smo uspeli da uhapsimo više od 10 (osumnjičenih)“.

On je rekao da se operacije kreću „ka fizičkim napadima“ i nagovestio da bi rat u Ukrajini mogao da dovede do agresivnije ruske taktike u narednim mesecima, ako se operativci iz rata prebace u baltičke oblasti.

„Moramo se suočiti sa činjenicama. Rusija je dovoljno velika da ima resurse da vodi rat protiv Ukrajine i da održava svoje bezbednosne operacije protiv evropskih zemalja… protiv nas. Ima ljudi koji učestvuju u ratu protiv Ukrajine, a onda ih rotiraju u neki drugi region ili oblast.

Imaju više iskustva. Njihov način razmišljanja je nasilniji. Oni možda više nisu toliko strpljivi pokušavajući da dobiju rezultate.“