Ruski režiseri prave filmove o karantinu

Želi kako kaže da napravi dokumentarac o svakodnevnom životu u karantinu i istraži „poetsku stranu sveta“, zato je pozvao zainteresovane građane Rusije da rade sa njim na projektu koji je nazvao „Karantin u ruskom stilu“, prenosi Moscow times.

„Svi smo završili na pustom ostrvu i to je najzanimljivija stvar“, tvrdi Končalovski u video intervjuu za agenciju AFP.

On je krajem marta pozvao svoje fanove na društvenim mrežama da naprave kratke video zapise za projekat.

„Uzmite svoje pametne telefone, snimite nove rutine, vaše omiljeno mesto kod kuće ili čak vašu radnu veb konferenciju. A mi ćemo praviti filmove!“.

Ovaj proslavljeni ruski filmski stvaralac, koga na Fejsbuku prati više od 400.000 ljudi, postavlja svojim ko-kreatorima niz pitanja.

Želi sa njima da razgovara o njihovim strahovima, novim ritualima, ili da mu kažu koju su „najluđu“ stvar kupili tokom perioda karantina.

Končalovski, koji je osvojio više međunarodnih nagrada i sarađivao sa Andrejem Tarkovskim, renomiranim filmskim producentom, već je dobio više hiljada snimaka i fotografija.

Među nekim video klipovima on izdvaja „prenos boce votke vezane kanapom sa jednog balkona na drugi, komšijski, vožnja bicikla do susedovih vrata… Končalovski, koji je živeo u Sjedinjenim Državama gde je napravio između ostalih i film „Tango i keš“, pozvao je filmske saradnike da razmisle i o prirodi karantina u Rusiji i uporede ga eventualno sa onim iz Kine ili neke evropske države.

Ruski reditelj kaže da su se njegovi „zemljaci Rusi možda bolje prilagodili karantinu nego ljudi na Zapadu“. „Specifičnosti života u Rusiji podstakle su u čoveku ogromnu sposobnost da se prilagode ovakvom životu“.

Končalovski nije jedini filmski reditelj koji je inspiraciju za nove poduhvate našao tokom karantina. Reditelj i producent rusko kazahstanskog porekla Timur Bekmambetov, koji slovi za izumitelja „Screenlife“ novog formata vizuelnog sadržaja u kojem se filmovi u potpunosti odvijaju na ekranima računara, pravi film o karantinu u novom žanru.

Poput Končalovskog i Bekmambetov je pozvao Ruse da mu šalju kratke video zapise i scenarije za projekat koji je nazvao „Priče iz karantina“, koje, kako je naveo, mogu biti stvarne ili izmišljene.

„Danas živimo sve više na svojim ekranima, a ne u stvarnom životu: tamo se zaljubljujemo, ljutimo, pronalazimo i gubimo posao i shvatamo ko smo“, rekao je Bekmambetov u video intervjuu za AFP iz Kazanja, koji je udaljen više od 800 kilometara istočno od Moskve.

Prva epizoda se zove „Telecommuting“ i u njoj igraju profesionalni glumci na veb konferenciji. „Karantin je ubrzao upotrebu novog audio-vizuelnog jezika“, rekao je Bekmambetov (58), koji je slavu stekao tokom 2000.tih kada je režirao ruske triler fantazije „Dnevna straža“ i „Noćna straža“.

„Tradicionalna kinematografija, koja je u stanju mirovanja tokom krize, je zastarela“, kaže on i dodaje „ne želimo više filmove o pljačkama banaka u doba elektronskih plaćanja ili balkonske serenade u vreme društvenih mreža“. Prema procenama Ministarstva kulture, ruska filska industrija će zbog pandemije ove godine verovatno izgubiti oko 60 odsto prihoda.

Ali, internet platforme i dalje nude priliku za zaradu. To je nada za Galiju Fatkutdinovu, koja pravi kratke filmove. Ova 35.godišnjakinja je držala časove glume u Kini kada je izbila epidemija kovid-19.

Zaglavljena u karantinu, kako kaže, odlučila je da napravi niz kratkih filmova kako bi dokumentovala svoje iskustvo po povratku u Rusiju.

Pozvala je desetine svojih glumačkih prijatelja – koji su bez posla u karantinu – da učestvuju u projektu pod nazivom „Izolovani“.

Kako je kazala Fatkutdinova za AFP, „Izolovani govore o svemu što se događalo tokom karantina – ljubavi, izdaji, politici“. Dodaje da joj je želja da proda svoj projekat na internet platformi – što je jedna od retkih mogućnosti koje su ostale na raspolaganju tokom karantina – kako bi mogla da isplati svoje glumce.

„Moramo preživeti u ovim čudnim vremenima“, zaključuje ona.