„Ruski vojnici sve češće odbijaju da se bore protiv Ukrajine“: Kakva je njihova sudbina?

Ruski vojnici koji se nalaze pod ugovorom sve češće odbijaju da učestvuju u takozvanoj „specijalnoj operaciji“, kako Rusija naziva svoju invaziju na Ukrajinu, kažu aktivisti za ljudska prava. Zbog toga se vojnici koji više ne žele da se bore u Ukrajini ili žele da odu na odmor iz porodičnih razloga sprečavaju da napuste zemlju. Ove „otkaznike“, kako ih zovu, drže u logorima i zatvorima na nekoliko mesta u samoproglašenoj „Narodnoj republici Lugansk“, dakle u područjima koja nisu pod kontrolom Kijeva, kažu DW-u članovi organizacija za zaštitu ljudskih prava i njihovi aktivisti.

Nekoliko roditelja tih vojnika je iz Rusije otišlo u Donbas kako bi izdejstvovali oslobađanje svojih sinova. Prema informacijama dostupnim DW-u, oni su otišli u Brjanku, gde se prema medijskim izvorima u logoru nalazi više od 200 „otkaznika“. Vojnici se nalaze u bivšoj kažnjeničkoj koloniji, rekao je za DW jedan od „otkaznika“ koji je bio zatvoren u Brjanki, a u međuvremenu je pušten. Pred logorom neki roditelji čekaju od jutra do mraka.

Žalba glavnom tužilaštvu

Navodno su ruski vojnici koji odbijaju odlazak u borbe zatočeni na četiri druge lokacije u regionu koji se nalazi pod kontrolom Rusije, uključujući Popasnu, Alčevsk, Stahanov i Krasni Luč. To proizlazi iz žalbe članova Ruskog saveta za ljudska prava Kancelariji glavnog tužioca. U dokumentu koji je dostupan DW-u, piše da su se aktivistima za ljudska prava obratili rođaci šestoro „otkaznika“. Nakon odbijanja učešća u ratu, vojnici su navodno zatvoreni u tim gradovima, ali i na frontu kod Svitlodarska. Vojni vrh je odbio sve zahteve vojnika, a nije ih vratio ni u kasarne u Rusiji u kojima su inače stacionirani.

Prema autorima žalbe, među kojima su poznati filmski reditelj Aleksander Sokurov i novinar Nikolaj Svanidze, vojnici se žale na zatvorske uslove i optužuju svoje nadređene da vrše psihički pritisak na njih. „Reč je o zločinima protiv vojnog osoblja, protivpravnom zatvaranju, mučenju i nečovečnom postupanju“, stoji u žalbi.

Bekstvo iz zatvora

Aktivista za ljudska prava i koordinator organizacije „Građani i vojska“ Sergej Krivenko rekao je za DW da uslovi pritvora „otkaznika“ zavi se od toga gde su pritvoreni. „Početkom maja objavljeno je da ih drže u jamama“, kaže Krivenko. Rodbina nam je ispričala i da su uhapšeni vojnici pretučeni. Rođak jednog vojnika u Brjanki, koji radi svoje bezbednosti želi ostati anoniman, rekao je za DW da ga je njegov sin redovno pozivao s telefona preko kojeg su i drugi vojnici pozivali svoje porodice. Prema rečima sagovornika DW-a, vojnike ujutro odvode „na posao“. Pritom je nejasno o kakvom poslu se radi.

Sergej Krivenko rekao je da je jednom zatvoreniku pošlo za rukom da pobegne iz Brjanke i da se vrati u Rusiju. Ako se vojnik pod ugovorom vrati u kasarnu u kojoj je stalno smešten u roku od deset dana, to se ne smatra dezerterstvom i nedozvoljenim napuštanjem, pojasnio je on.

Povratak na front

Međutim, zbog pritiska, deo „otkaznika“ se ipak vraća svojim jedinicama na front. O tome za DW svedoče roditelji nekih vojnika. „Prvo su vojnici rekli da se neće vratiti u rat i da neće ništa potpisati. Ali odjednom saznajemo da idu na front, a da nisu ni obavestili roditelje.“

Objavljivanje informacija da se vojniku uskraćuje želja da napusti Ukrajinu, ali i javni pozivi na oslobađanje vojnika iz logora, mogu rezultirati kaznom. DW je upoznat sa slučajem u kojem jednog vojnika nisu pustili na odmor zato što su njegovi roditelji razgovarali sa novinarima. Zbog toga su svi rođaci zatvorenih vojnika pod ugovorom s kojima je DW razgovarao hteli da ostanu anonimni.

Da bi se vojnik vratio na prvu liniju fronta, mame ga „dobrim uslovima službe“, kako je rekao rođak jednog „otkaznika“, a i preti im se kaznom progona, kako kaže Aleksandra Garmašapova, šefica Fondacije Slobodna Burjatija sa sedištem u SAD-u. Fondaciju su marta 2022. pokrenuli protivnici rata u ruskoj dalekoistočnoj republici Burjatiji i burjatskoj dijaspori kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Ona radi i na tome da u budućnosti Burjati o svojoj budućnosti odlučuju sami na slobodnim izborima.

„Teško kršenje ruskih zakona“

Početkom maja Fondacija Slobodna Burjatija izvestila je da je oko 500 ugovornih vojnika iz Burjatije odbilo da se bori u Ukrajini. Želeli su da se vrate u svoju domovinu. Prema novinama Verstka, koje su ruske vlasti blokirale, takvih je vojnika ukupno 1.793.

Prema izveštajima, prva odbijanja vojnika da i dalje učestvuju u „specijalnoj operaciji“ dogodila su se krajem marta, naglasio je Sergej Krivenko. Tada su iz okolice Kijeva povučene prve jedinice za prestrojavanje. Vojnici su potom stupili u kontakt sa aktivistima za ljudska prava kako bi ih zamolili da im pomognu da ponište svoje ugovore s ruskom vojskom.

Krivenko je rekao da je slučajeva odbijanja odlaska u Ukrajinu sve više. „Otkaznike“ drže zatvore u takozvanoj „Narodnoj Republici Lugansk“ kako bi ih sprečili da napuste borbenu zonu. „Ovo je ozbiljno kršenje ruskog zakona. Vojnik ne može biti uhapšen i zatvoren bez suda. Samo ruski sud na ruskoj teritoriji mu može suditi“, zaključio je Krivenko.