Foto: EPA-EFE/ORLANDO BARRIARuski padobranac koji je učestvovao u borbama u Ukrajini razotkrio je istinu o ruskoj invaziji na Ukrajinu i pobegao iz zemlje.
Pavel Filatjev zna posledice onoga što je rekao.
Ovaj bivši padobranac shvata da rizikuje zatvor, da će ga prozvati izdajnikom i da će ga se bivši saborci kloniti.
Vlastita ga je majka nagovarala da pobegne iz Rusije dok još može. Svejedno je rekao ono što je rekao.
“Ne vidim pravdu u ovom ratu. Ne vidim tu istinu”, rekao je za Gardijan, sedeći za stolom kafića u moskovskoj finansijskoj četvrti, prenosi Jutarnji.hr.
Bio mu je to prvi put da lično sedi sa novinarem otkako se vratio iz rata u Ukrajini.
“Ne plašim se boriti u ratu. No, moram osetiti pravdu, znati da je ono što radim ispravno. I verujem da sve ovo (ruska invazija na Ukrajinu) propada ne samo zato što je vlada sve pokrala, već zato što mi, Rusi, ne osećamo da je ono što radimo ispravno”, priča on.
Pre dve nedelje, Filatjev je otišao na svoju stranicu na društvenoj mreži VKontakte i objavio “bombu” na 141 stranici – opis iz dana u dan kako je njegova padobranska jedinica poslata na teritoriju Ukrajine s Krima, ušla u Herson i zauzela morsku luku te bila pod teškom topovskom vatrom više od mesec dana u blizini Mikolajiva – a onda kako je na kraju ranjen i evakuisan iz sukoba s infekcijom oka.
Do tada je već bio uveren da mora razotkriti trulež u srži ruske invazije na Ukrajinu.
“Sedeli smo pod topovskom vatrom kod Mikolajiva”, rekao je.
“U tom trenutku sam već pomislio da mi ovde samo radimo sr***, koji ku*** će nam ovaj rat? I stvarno sam pomislio: Bože, ako preživim, učiniću sve što mogu da ovo zaustavim”.
Proveo je 45 dana pišući svoje memoare iz sukoba, razbijajući “zakon ćutnje” pod kojim je čak i reč “rat” proterana iz javnosti.
“Jednostavno ne mogu više da ćutim, iako znam da verovatno neću ništa promeniti, a možda sam i glupo postupio da se uvalim u toliku nevolju”, kaže Filatjev, dok mu se prsti tresu od stresa. Zapalio je još jednu cigaretu.
“Bili smo divljaci”
Njegovi memoari – ZOV – nazvani su po taktičkim oznakama “Z” nacrtanim na vozilima ruske vojske, koje su u Rusiji prihvaćene kao proratni simbol.
Do sada nije bilo detaljnijeg dobrovoljnog iskaza ruskog vojnika koji je učestvovao u invaziji na Ukrajinu.
Isečci su objavljeni u ruskim nezavisnim medijima, dok se Filatjev pojavio putem video linka u intervjuu za nezavisni TV Rain (Dožd).
“Vrlo je važno da je neko prvi progovorio”, rekao je Vladimir Osečkin, voditelj mreže za ljudska prava Gulagu.net, koji je pomogao Filatjevu da napusti Rusiju ranije ove nedelje.
Time je Filatjev takođe postao prvi vojnik za kojeg se zna da je pobegao iz Rusije zbog protivljenja ratu.
“I to otvara Pandorinu kutiju”, kaže on.
Ove nedelje je ruska istraživačka stranica iStories, koju je Moskva zabranila u zemlji, objavila priznanje još jednog ruskog vojnika koji je pred kamerom priznao da je pucao i ubio civila u ukrajinskom gradu Andrijvka.
Filatjev, koji je služio u 56. gardijskoj desantno-jurišnoj pukovniji baziranoj na Krimu, opisao je kako je njegova iscrpljena i slabo opremljena četa uletela na ukrajinsku teritoriju kroz pozadinu teške raketne paljbe krajem februara, s malo konkretne logistike ili ciljeva i bez ikakve ideje zašto je uopšte došlo do rata.
“Trebale su mi nedelje da shvatim da na ruskoj teritoriji uopšte nije bilo rata i da smo upravo napali Ukrajinu”, rekao je.
U jednom trenutku Filatjev opisuje kako su grabljivi padobranci, inače elita ruske vojske, zauzeli hersonsku luku i odmah počeli da kradu “sve kompjutere i svu vrednu robu koju smo mogli pronaći”.
Zatim su poharali kuhinje tražeći hranu.
“Tamo smo kao divljaci jeli sve – zob, kašu, pekmez, med, kafu… Ni za šta nas nije bilo briga, već smo bili dovedeni do granica mogućnosti. Većina je provela mesec dana na poljima bez ikakve udobnosti, tuša ili normalne hrane”.
“U kakvo divlje stanje možete dovesti ljude ne razmišljajući o tome da treba da spavaju, jedu i peru se”, napisao je.
“Sve oko nas je izazivalo gadan osećaj – kao jadnici smo samo pokušavali da preživimo”.
Filatjev je duboko povukao dim cigarete dok je prepričavao priču, nervozno gledajući uokolo posmatra li ga neko blizu ponoći u moskovskom parku, a zatim pokušava da objasni.
“Većina vojnika je nezadovoljna”
“Znam da će stranom čitaocu zvučati divljački”, rekao je, opisujući kako saborac krade kompjuter.
“Ali (vojnik) zna da to vredi više od jedne njegove plate. I ko zna hoće li sutra uopće biti živ. Pa ga uzima. Ne pokušavam da opravdam ono što je učinio, ali mislim da je važno reći zašto se ljudi tako ponašaju, razumeti kako ih zaustaviti… Šta da osoba učini u takvim ekstremnim situacijama”.
Oštro je osudio ono što je nazvao “degradacijom” vojske, uključujući korišćenje zastarele opreme i vozila zbog kojih su ruski vojnici bili izloženi ukrajinskim protivnapadima.
Puška koju je dobio pre rata bila je zarđala i imala je polomljen remen, rekao je.
“Bili smo samo idealna meta”, napisao je, opisujući putovanje u Herson na zastarelim i neoklopljenim kamionima UAZ, koji su ponekad stajali na mestu 20 minuta.
“Bilo je nejasno kakav je bio plan – kao i uvek, niko ništa nije znao”.
Filatjev opisuje kako je njegova jedinica, kako je rat odmicao, bila prikovana u rovovima gotovo mesec dana u blizini Mikolajiva pod ukrajinskom vatrom.
Tamo mu je udar granate bacio blato u oko, što je dovelo do infekcije zbog koje je gotovo oslepeo.
Kako su na bojnom polju rasle frustracije, pisao je o izveštajima o vojnicima koji su se namerno ustrelili kako bi pobegli sa fronta i dobili tri miliona rubalja (48.000 evra) odštete, kao i o glasinama o sakaćenju zarobljenih vojnika i mrtvih tela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
