Rusko državljanstvo – „Toksični pasoš“?

Povratak na letonsko državljanstvo

Četrdesetogodišnji Denis (ime je promenjeno) rođen je u letonskom gradu Lijepaji na obali Baltičkog mora. Tamo je i odrastao. Njegova porodica se 1994. preselila u Veliki Novgorod u Rusiji, gde je i dobio rusko državljanstvo. Ali, 2012. je Denis morao da donese odluku, jer je otada dvojno državljanstvo u Letoniji moguće samo kada su u pitanju zemlje EU i NATO.

Prednost je dao ruskom. „Tada sam se potpuno preselio u Novgorod, ali sam stalno posećivao Letoniju zbog svojih prijatelja. U to vreme nisam znao u kojem smeru će se Rusija razvijati“, kaže.

U februaru 2022. Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, nakon čega je Denis spakovao stvari i odvezao se u Letoniju. Tamo je hteo da iskoristi letonski program repatrijacije, jer mu je deda bio Letonac. Danas je Denis odlučan u nameri da se odrekne svog ruskog pasoša. Do tada se neće pojavljivati u statistici Ruske Federacije.

Naknada za borbene gubitke u Ukrajini

„Civilna pomoć“ je nevladina organizacija u Rusiji koja se brine o izbeglicama i prognanima. Ističu da su vlasti tokom prošle godine značajno pojednostavile proces sticanja ruskog državljanstva. Međutim, upis u matičnu knjigu državljana podrazumeva da se vojsci i njenim biroima za regrutaciju o tome automatski šalje izveštaj.

Prema ljudima iz „Civilne pomoći“ to bi mogao da bude razlog za sve manje interesovanje za ruski pasoš. „Trenutna politička, ekonomska i socijalna situacija u Ruskoj Federaciji čini rusko državljanstvo toksičnim, kako bi to rekli u finansijskom svetu“, navodi nevladina organizacija u svom izveštaju.

Pojednostavljenjem naturalizacije, sumnjaju aktivisti, ruske vlasti žele da kompenzuju pad broja stanovnika zbog rata u Ukrajini i mobilizacije. Prema američkoj vojnoj obaveštajnoj službi, ruski gubici sada iznose 315.000 ranjenih i mrtvih.

Rusija oseća gubitke

Tokom mobilizacije, Rusiju je napustilo najmanje 600.000 građana, tvrdi nezavisni stručnjak za demografiju Aleksej Rakša. To je, kako kaže, značajan gubitak kada se uzme u obzir da su uglavnom emigrirali ljudi s dobrim obrazovanjem i boljim primanjima. Ali u kvantitativnom smislu, Rusija nije izgubila na stanovništvu. Na kraju krajeva, iz Ukrajine u zemlju došlo je oko tri miliona izbeglica, kaže Rakša. Ruske vlasti čak govore o pet miliona ljudi.

U 2022. godini 691.045 ljudi prihvatilo je rusko državljanstvo, izvestilo je nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova. Gotovo polovina njih su državljani Ukrajine koji su „automatski“ dobili ruske pasoše kao rezultat okupacije ukrajinskih teritorija.

Radna migracija iz srednje Azije

Ako se ne računaju okupirani Ukrajinci, na prvom mestu po broju dobrovoljnih zahteva za dobijanje ruskog državljanstva su Tadžikistanci i Kazahstanci: 25.500 osoba iz te dve zemlje odlučilo je prošle godine da se preseli u Rusiju. Ali, i njih je pre dve godine bilo znatno više. Prema podacima „Civilne pomoći“, potražnja za ruskim pasošem i među njima se smanjuje – ipak, sporije u Tadžikistanu, nego u Kazahstanu.

Zašto ti ljudi rizikuju odlazak u rat za Rusiju? „Razlog je pre svega velika razlika u životnom standardu“, kaže Valentina Čupik, aktivistkinja za ljudska prava i pravnica koja zastupa migrante. „Dolaze iz sela i umirućih, malih gradova u kojima praktično nema posla.“ Radnici-migranti iz Tadžikistana posebno su zainteresovani za rusko državljanstvo, što im donosi i više prava u Rusiji. „Mnogi od njih veruju da ih rat neće pogoditi i da će izbeći vojnu službu ako prilikom dobijanja državljanstva ne daju stalnu adresu boravka“, kaže Čupik. Međutim, neki ruski regioni više ne izdaju pasoše migrantima, osim ako nisu potpisali ugovor s vojskom o odlasku u rat.

Šta je s ruskim programom preseljenja?

Od 2004. godine na snazi je tzv. „Program preseljenja sunarodnika u Rusiju“. Cilj je bio da se nadoknadi demografski pad stanovništva i reši problem nedostatka radnika u regionima. Od doseljenih „sunarodnika“ se traži da govore ruski, kao i da su „odrasli na tradiciji ruske kulture i imaju želju da održavaju veze s Rusijom“.

Od trenutka kada se podnese zahtev, pa do dobijanja državljanstva može da prođe i do šest godina. Prvo mora da se dodeli boravišna dozvolu, a potom mora da se živi u Rusiji najmanje pet godina – od toga tri godine u regionu koji vlasti odrede.

No, prošle godine se gotovo svaki drugi potencijalni doseljenik predomislio i odustao od programa preseljenja, napominje „Civilna pomoć“. Razlika između onih koji su ušli u program i onih koji su se na kraju zaista prijavili vlastima u Rusiji, nikada nije bila tako velika. „Čak i ako su prvobitno odlučili da učestvuju u programu, mnogi promene odluku i na kraju se ne presele u Rusiju.“

Useljenici iz baltičkih zemalja i Nemačke

Broj zahteva za dobijanje ruskog državljanstva iz evropskih zemalja je beznačajan u poređenju s ukupnim brojem. Ipak, Letonija i Nemačka su izuzeci.

Prošle godine je 633 osoba htelo da se preseli iz Letonije u Rusiju, a 814 osoba iz Nemačke podnelo je zahtev za dobijanje privremenog azila. To je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine. Mnogi od tih novih emigranata su bivši sovjetski građani ili njihova deca koja su se preselila u Evropu u poslednjih 30 godina.

Telegram kanal „Put Domoj“ (Put kući), koji podržavaju ruske vlasti, pruža savete o pitanjima državljanstva. Od 25.000 pretplatnika, oko polovina je iz Nemačke i Kazahstana. U čet-grupi, učesnici kojima je ruski maternji jezik rekli su u anketi da napuštaju Evropu „iz straha za svoju decu i svoju budućnost2 (43 odsto), jer „žele da stanu uz Rusiju u vreme istorijskog preokreta“ (42 odsto) i zbog „nacizma i rusofobije“ (39 odsto).

Ali, polovina članova četa za sada ne želi da se seli, već samo prikuplja informacije. Njih najviše interesuju birokratski aspekti i mogućnost zadržavanja drugog državljanstva u Rusiji, prenosi DW.