Rusko nuklearno oružje u Belorusiji: Da li je Putin „akter nesklon riziku“ ili je njegov potez „izuzetno opasna eskalacija“?

Beloruska opoziciona liderka u egzilu Svetlana Tihanovska rekla je da ovaj potez „ekstremno protivrečan volji naroda Belorusije“ i da odražava dalje potčinjavanje Belorusije pod rusku kontrolu, prenosi Gardijan.

Sugestije ruskog predsednika da ovaj potez neće prekršiti sporazume o neširenju nuklearnog naoružanja i da je u skladu sa sličnim dogovorima koje Sjedinjene Države imaju sa nekoliko svojih evropskih saveznika su brzo odbačene u Kijevu.

Oleksij Danilov, šef ukrajinskog saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, nazvao je sporazum „korakom ka unutrašnjoj destabilizaciji“ Belorusije i rekao da on povećava nivo „negativne percepcije i javnog odbacivanja“ Rusije i Putina u beloruskom društvu.

„Kremlj je uzeo Belorusiju za nuklearnog taoca“, napisao je on na Tviteru.

Mihailo Podoljak, viši savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ismejao je Putinov plan, rekavši da je ruski lider „previše predvidljiv“.

„Davanjem izjave o taktičkom nuklearnom oružju u Belorusiji, on je priznao da se plaši da će izgubiti i sve što može da učini je da zastrašuje svojim taktikama“, tvitovao je on.

Putin je više puta iznosio nuklearne pretnje i eskalirao nuklearnu retoriku od početka invazije na Ukrajinu, ali ovo je prvi put da je objavio plan da stacionira nuklearno oružje u nekoj drugoj zemlji.

On je u subotu rekao da je održao pregovore sa svojim beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom koji je, kako je dodao, „odavno pokrenuo pitanje“ raspoređivanja nuklearnog oružja na teritoriji njegove zemlje.

Lukašenko je u februaru prošle godine organizovao referendum za poništavanje nenuklearnog statusa Belorusije, ali je opozicija ovo glasanje odbacila kao besmisleno u uslovima političke represije i posle izbora 2020, zahvaljujući kojima je on ostao na mestu predsednika, a za koje se generalno smatra da su bili namešteni.

„Rusko raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji direktno krši ustav Belorusije i grubo protivreči volji beloruskog naroda da se održi nenuklearni status zemlje izražen u Deklaraciji državnog suvereniteta Belorusije iz 1990“, rekla je Tihanovska.

„Ovaj neprihvatljiv razvoj događaja, koji će Belurusiju učiniti potencijalnom metom preventivnih ili udara zbog odmazde, je postao moguć zbog nezakonitog prisvajanja moći od strane nelegitimnog Lukašenkovog režima“, dodala je ona.

Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj upozorio je Belorusiju da bi mogla da se suoči sa dodatnim sankcijama ako bude čuvala rusko nuklearno oružje.

„Ako bi Belorusija čuvala rusko nuklearno oružje to bi značilo neodgovornu eskalaciju i pretnju po evropsku bezbednost. Belorusija još uvek to može da spreči, to je njihov izbor. EU je spremna da odgovori dodatnim sankcijama“, naveo je Borelj u jednom tvitu.

Prema podacima Federacije američkih naučnika, istraživačkog centra za globalnu politiku, Moskva u svom inventaru poseduje 5.977 nuklearnih bojevih glava i već odavno ima mogućnost da pogodi metu bilo gde u svetu.

Sjedinjene Države imaju nešto manje, 5.428 nuklearnih bojevih glava.

SAD su umanjile značaj zabrinutosti zbog Putinove objave i mogućnosti da Moskva upotrebi nuklearno oružje u ratu u Ukrajini.

„Nismo videli ni jedan razlog da prilagodimo svoje strateške nuklearne položaje niti bilo kakve indikacije da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje. Ostajemo posvećeni kolektivnoj odbrani NATO saveza“, rekao je jedan viši američki zvaničnik.

On je istakao da Rusija i Belorusija već neko vreme govore o transferu nuklearnog oružja.

Analitičari Instituta za pručavanje rata (ISW) sa sedištem u Vašingotnu smatraju da je rizik od eskalacije u nuklearni rat ostao „izuzetno nizak“.

„Procene ISW su i dalje da je Putin akter nesklon riziku koji učestalo preti da će upotrebiti nuklearno oružje bez bilo kakve namere da to i učini kako bi slomio odlučnost zapada“, navode u Institutu.

Međutim, Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog naoružanja je Putinovu objavu nazvala „izuzetno opasnom eskalacijom“.

„U kontekstu rata u Ukrajini, verovatnoća pogrešnog proračuna ili loše interpretacije je izuzetno visoka. Deljenje nuklearnog oružja znatno pogoršava situaciju i rizikuje katastrofalne humanitarne posledice“, naveli su na Tviteru.

Iako se beloruska vojska nije zvanično borila u Ukrajini, Minsk i Moskva imaju bliske vojne odnose.

Minsk je dozvolio Moskvi da koristi belorusku teritoriju da šalje trupe u Ukrajinu prošle godine, a ove dve zemlje su pojačale zajedničke vojne obuke.