Rusko raskršće između rata i mira: Koliko je Putin zaista spreman na pregovore

Jedna od takvih vesti bila je i ovonedeljna bizarna senzacija iz umetničkog sveta. Na društvenim mrežama pojavio se video montiran kao prilog Evronjuza, u kojem se najavljuje da nemačka aukcijska kuća iz Bremena, Bolland & Marotz organizuje aukciju ruske umetnosti, gde će kupci odmah posle aukcije moći da unište ruska umetnička dela, pošto je Rusija sama sebe kompromitovala, a vrednost ruske kulture samo opada. Aukcijska kuća, naravno, negirala je postojanje bilo kakve ideje o ovakvoj vrsti aukcije.

Ali, entuzijazam ogorčenja ovakvim varvarstvom, posebno u Nemačkoj, kojoj je nacizam obezbedio oreol spaljivanja knjiga, umesto velike i impresivne evropske kulture, već je proizveo dovoljan efekat, da na kraju, istina i više nije ni važna.

SLABI „PARTIJA RATA“: Potreba za indoktrinacijom raste, pa tu ima sasvim dovoljno mesta za iracionalne surogate propagande i konstrukcije fantastičnih simulakruma. Na sličan način u to se upleo i medijski skandal u koji su bili umešani Raša tudej i njegov voditelj Anton Krasovski. NJegov poziv da se „ubijaju ukrajinska deca“ doveo je do uklanjanja sa ekrana i intervencije nadzornih institucija.

Ali, to je bilo dovoljno da se otvori i da još uvek traje rasprava o tome da li je Krasovski u pravu ili ne. Ispostavilo se da u komentarima ima dovoljan broj pristalica njegove tvrdnje koji smatraju da je „sve tačno rekao“ i pozivaju da se protiv njega ne primenjuju sankcije. Neki, međutim, veruju da je Krasovski delovao kao „agent uticaja“, pošto je njegova radikalna izjava išla na ruku suprotnoj strani. Sve to ponovo je postavilo pitanje o ciljevima ruske operacije u Ukrajini, a ljudožderske izjave, poput ove voditelja Krasovskog, ponovo su zaoštrile pitanje u vezi sa takvim ciljevima kao što je „denacifikacija“.

Rusko društvo pokazuje i dalje ozbiljnu zabrinutost onim što se dešava u Ukrajini. Prema rezultatima poslednjeg istraživanja Levada centra o tome kako ruska javnost ocenjuje tok specijalne operacije Oružanih snaga Rusije u Ukrajini, 88 odsto ispitanika izjavilo je da je zabrinuto zbog onoga što se dešava u susednoj zemlji, dok 73 odsto anketiranih podržava akcije ruske vojske.

Najveći raskorak postoji između onih koji su za nastavak ratnih operacija i onih koji su za pregovore. Za nastavak rata je 36 odsto ispitanika, a 57 odsto smatra da treba započeti mirovne pregovore. Ovako velika razlika nije zabeležena od početka sukoba. U tom kontekstu, ne samo da razlike između partije mira i partije rata postaju opipljive, već se uočavaju i različite gradacije unutar pristalica operacije, od najtvrđih do umerenih.

Pored ideologije, očigledno postoje razlike i u oceni prihvatljivih sredstava borbe, barem u pogledu prihvatljivosti ili neprihvatljivosti upotrebe nuklearnog oružja i verovatnih posledica takve odluke. Istovremeno, uz pojavu prvih žertava među regrutovanim civlima, pojavljuje se i nov odnos prema samoj mobilizaciji. Otuda, već drugu nedelju zaredom nivo anksioznosti koji se meri sociološki, nastavlja da fluktuira u opsegu od 60 do 70 odsto. Kao što se vidi, iako još nisu formirane jasne linije, ideološki i društveno-ekonomski, oslabila je dominacija partije rata.

U KORIST MIRA: Ako je partija mira dosad svoju inicijativu mogla da razvija na krajnje ograničen način, čini se da je četvorosatni nastup ruskog predsednika Vladamira Putina na ovogodišnjoj Valdajskoj konferenciji dao značajne podsticaje u korist pregovora, mira i diplomatskog rešenja. Britanski komentatori uočili su da se „na momente činilo da Putin nudi svetu maslinovu grančicu – posebno, rekavši da Rusija ‘nije neprijatelj Zapada’ i da samo brani ‘pravo na slobodan razvoj'“, ali oni su ukazali da je ruski predsednik „jasno stavio do znanja da bi se svaki pregovori o ‘novom poretku’ održali pod uslovima Moskve“.

Oni su posebno upozorili zapadne lidere da pažljivo saslušaju i prouče Putinove poruke o stanju sveta koja je najopasnije od Drugog svetskog rata. Putin je predložio da se sistem međunarodnih odnosa „uskladi sa svetskim poretkom koji se menja“. Istovremeno, on je pojasnio da Rusija sebe ne smatra neprijateljem Zapada. Prema njegovim rečima, smisao današnjeg istorijskog trenutka je da se pred svim državama otvaraju mogućnosti za originalan, demokratski put razvoja.

Novi poredak treba da bude originalan, slobodan i pravedan, rekao je Putin. Proces formiranja novih finansijskih platformi je neizbežan, one ne bi trebalo da zavise od jednog kontrolnog centra. To će zahtevati dosta napora mnogih zemalja, ali to se može uraditi, siguran je Putin, napominjući da Zapad sada koristi dolar „kao oružje“. Novi svetski razvojni centri imaju jedinstvene tehnologije u različitim oblastima i mogu da se takmiče sa zapadnim transnacionalnim kompanijama. Zajedno, svi će imati više koristi nego pojedinačno, rekao je Putin, navodeći kao primer Zapad i njegovu politiku „uništavanja nacionalnih kompanija i lokalnih proizvođača“.

Ruski predsednik takođe smatra da je neophodno razmišljati o strukturi UN koja bi trebalo da izražava raznolikost svetskih regiona. „Mnogi evropski lideri su sputani uverenjem da su Evropljani bolji od drugih. Iza takve arogancije oni ne primećuju da su i sami postali vazali, često bez prava glasa“, rekao je Putin. On je ponovio da se zapadna dominacija završava i da je unipolarni svet stvar prošlosti. Putin je završio svoj govor rečima da je „samo zajedno“ mogućno izgraditi „simfoniju svetske civilizacije“.

Ruski eksperti precizirali su da, ako unutrašnji poreci koji se formiraju na Zapadu zahtevaju ne samo priznanje od drugih već i širenje, poput revolucionarne Francuske, boljševičkog režima ili nacističke Nemačke, budućnost će postati veoma zabrinjavajuća. Sukob između vrednosne ekspanzije Zapada i temelja unutrašnjeg legitimiteta u nizu zemalja postaje osnova za zaoštravanje političkih odnosa. Na pitanje da li sebe identifikuje sa onima „na vrhovima“ ili „na dnu“, pozivajući se na frazu iz govora da „vrhovi ne mogu, a donji ne žele“, Putin je odgovorio da se solidariše s „nižim slojevima“, jer razume kako se oseća običan čovek.

SPREMNOST NA PREGOVORE: Putin je objasnio da da sve promene traju odavno, samo neko na to obraća pažnju, a neko ne. To su promene u celokupnom svetskom poretku, pojavljuju se novi centri moći – u Aziji, na primer, u Africi koji imaju veliki potencijal, objasnio je.

„Nismo mi, već je Zapad izvršio pritisak na ono što se dešavalo u Ukrajini“, rekao je Putin. Svi su potpuno ignorisali naše bezbednosne probleme, godine za nama jednostavno smo izgubili. Bili smo ignorisani. Važno je i to što su se ukrajinske vlasti javno odrekle Minskih sporazuma. Drugi zvaničnici su izričito izjavili da ne nameravaju da ih sprovedu, a bivši predsednik Ukrajine je rekao da ih je potpisao, ali da ne misli da će to ikada biti sprovedeno. Za nas je to značilo da moramo nešto da uradimo sa Donbasom“, objasnio je Putin razloge za početak vojne operacije. Na pitanje, da li „ima osećaj“ da je „neprijatelj potcenjen“, Putin je odgovorio da su videli šta se dešava.

„Za stvaranje utvrđenog područja u Donbasu bilo je potrebno osam godina. Napadati na to, stalno praviti gubitke je besmisleno“, rekao je, dodajući da su bili svesni da će se taj proces nastaviti, i što dalje idu, to je gore i opasnije.

„Vodili smo se takvim razmatranjima, a razvoj NATO teritorija je bio u punom jeku, njih bi bilo svuda. Ono što vidimo sada, kad naše trupe opkoljavaju Donbas sa juga i severa, jedna je stvar, a druga bi bila kad bismo stvorili utvrđene oblasti u zemlji i nagomilali oružje, situacija bi bila potpuno drugačija za Rusiju“, objasnio je. U svakom slučaju, ruski predsednik je pokušao da nađe odgovore za stanje u kome se nalazi rusko društvo i za probleme koji sada uznemiravaju građane. Sigurno je zbog toga i nekoliko puta istakao spremnost na mirovne pregovore u svakom trenutku.

Sledeća prilika za nešto takvo je susret G 20 idućeg meseca na Baliju, ali se sve strane zasad ponašaju veoma uzdržano i odriču mogućnost bilo kakvog susreta. Američki predsednik Bajden javno je odbacio mogućnost susreta s ruskim predsednikom već u nekoliko navrata, a sada je njemu dodao i saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, koji je u važnom pitanju proizvodnje nafte podržao Moskvu i okrenu leđa američkom predsedniku.

Putin je rekao da još uvek nije dlučio hoće li putovati na ovaj skup, ali je verovatno da je za odluku o tome presudno hoće li biti diplomatskih koraka, ili neće. Pojavile su se vesti da je čak i predsednik Gvineje Bisao, Umaru Šisoku Embalo preneo ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom poruku ruskog predsednika o mogućem dijalogu Moskve i Kijeva, a što su preneli ruski mediji. Zelenski je zauzvrat rekao da Putinovu spremnost za pregovore smatra planiranom retorikom usmerenom na građane Ruske Federacije i građane država koje podržavaju Rusiju.

Izgledi sa diplomatsko rešenje ne izgledaju sjajno, što je potvrdio nešto ranije i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. On je rekao da će uspeh Ukrajine u mogućim pregovorima sa Rusijom zavisiti od uspeha Kijeva na bojnom polju. On je to saopštio na konferenciji za novinare posle sastanka sa rumunskim premijerom Nikolajem Čukom. Prema njegovim rečima, zato NATO nastavlja da pomaže Kijevu. On je naglasio da alijansa ne može dozvoliti da pobedi ruski predsednik Putin, „jer bi to bila tragedija za Ukrajince“.