Rusko sidro u centru Afrike

Upravo na tom planu, Rusija menja stvari.

Dok svi pričaju o ruskom angažovanju u Nagorno Karabahu, Rusija je bacila sidro svoje mornarice uz afričku obalu – na Crvenom moru u Sudanu – zemlji u centru Afrike.

Ovo će biti tek druga ruska pomorska luka van teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, posle Tartusa u Siriji.

Ruska mornarica gradi bazu za 300 ljudi i veličine do četiri ratna broda, uključujući brodove na nuklearni pogon, prema naredbi koju je je prošle nedelje potpisao predsednik Vladimir Putin.

Sporazum o tome potpisan je sa Sudanom na 15 godina, s mogućnošću produžetka u narednih 10 godina.

On dozvoljava pristajanje i baziranje brodova na nuklearni pogon.

Među njima su raketne krstarice na nuklearni pogon „Admiral Nahimov“ i „Petar Veliki“, kao i čitava eskadrila nuklearnih podmornica poput „Geparda“ ili „Jurija Dolgorukog“.

Potez Moskve dolazi samo nedelju dana pošto je američki predsednik Donald Tramp potpisao izvršnu naredbu za uklanjanje Sudana sa američke liste država sponzora terorizma.

Rusija ovim nastavlja da jača svoje prisustvo u Africi pošto je prošle godine u Sočiju bila domaćin prvog geopolitičkog samita usredsređenog na odnose sa afričkim državama.

U sovjetsko vreme, pomorska baza, zvana Nokra, nalazila se u južnom delu Crvenog mora, koje je tada pripadalo Etiopiji.

Postojala je od 1977. do 1991. godine kada je hitno evakuisana zbog intenziviranja napada eritrejskih separatista.

Uoči Bajdenovog predsedničkog mandata i očekivanja novih tenzija sa SAD, izlazak Rusije na Crveno more nudi široke mogućnosti.

Osim pristupa moru u delu Indijskog okeana kojim prolaze glavni transportni pravci ka Evropi, na jugu se u neposrednoj blizini nalazi prolaz Bab-el-Mandeb, koji je glavna arterija za naftu od Persijskog zaliva do Crvenog mora, a zatim kroz Suecki kanal do evropskih tržišta.

To je važno uporište na ključnom delu Indijskog okeana sa veoma širokim radijusom upotrebljivosti.

Kada se potraže motivi za ovaj ruski potez, jasno je da su u pitanju strateški razlozi.

U blizini se nalazi „mozaik sukoba“ u kojim je Rusija umešana ili je zainteresovana za njih: Centralnoafrička Republika, Sudan (Darfur) i Libija.

Ova luka može da bude od suštinskog značaja kako u mirnodopskom, tako i vojnom lancu snabdevanja.

Rusija je glavni snabdevač naoružanja za Sudan, Egipat, Alžir i Angolu, a takođe je razvila jake odbrambene veze sa Centralnoafričkom Republikom.

Iako je nivo njenih ulaganja na kontinentu zaostao za kineskim, on je usmeren na specifične poduhvate ruskih korporacija, poput rude boksita u Gvineji, naftnih projekata u Nigeriji i rudnika nikla u Južnoj Africi.

Zaoštravanje situacije na Mediteranu takođe ide u prilog ovom ruskom koraku.

U slučaju uspešne primene projekta i razvoja rusko-egipatske saradnje u Sudanu, Egipat može postati novi glavni partner Rusije u mediteranskom regionu i dobro se integrisati u strategiju „indirektnih akcija Rusije“ protiv turske ekspanzije.

Rusija i Egipat imaju dodirne tačke ne samo u Sudanu, već i u Libiji.

Sudan je prethodnih godina postao polje geopolitičke borbe između Turske i Egipta.

Proturski nastrojena bivša sudanska vlada iznajmila je Turskoj luku Suakin.

Kairo je u ovom gestu video pokušaj Turske da poveća svoj uticaj u regionu i uspostavi treću vojnu bazu, pored već postojećih u Kataru i Somaliji.

Ruska pomorska baza u Sudanu uravnotežuje turski faktor i može da pomogne Egiptu da održi proegipatska osećanja nove sudanske vlade.

Važan sudanski sused je Etiopija.

U oktobru 2019, na ekonomskom forumu Rusija-Afrika, Moskva i Adis Abeba potpisali su sporazum o saradnji u oblasti korišćenja nuklearne energije u miroljubive svrhe.

Etiopija je započela pripreme za izgradnju nuklearne elektrane, što bi za Rusiju moglo da znači posao od nekoliko milijardi dolara, poput onog koji već postoji u Egiptu.

Drugi projekat hidrocentrala „Renesansa“ u Etiopiji, koja je podjednako značajna i kontroverzna.

Najveća afrička brana blokirala je Nil, uzrokujući trvenje sa nizvodnim susedima: Sudanom i, ponajviše, Egiptom.

Donald Tramp, malo pre svojih sudbinskih izbora, pozvao je Kairo da „raketama iskopa rupu“ na mestu gde je brana.

I dok se Etiopija sukobljava sa Egiptom i SAD, ruski električni koncerni mogu da uđu na njeno tržište.

Ali, ovaj potez nije bez relacija prema poslednjim događajima na Kavkazu, jer preslikava kavkaski obrazac rusko-turskih odnosa.

To može da znači da Rusija ne smatra Tursku apsolutno pouzdanim partnerom ili da rusko-turski dvojac snažno kuca na vrata Afrike, pošto Turska obećava Moskvi dugoročnu podršku u realizaciji evroazijske ideje.

Za sada se čini da su konkurentski motivi bliži realnosti.

Pogoršanje odnosa sa Turskom može da se dogodi u „borbi za Južni Kavkaz“, pošto je Turska postala snažni subjekt politike na Južnom Kavkazu, što je otkrio rat Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha.

Zapadne zemlje, čini se, podstiču Tursku da uđe u zonu ruskih interesa, kao i da su London i Berlin zainteresovani za slabljenje pozicija Rusije i Francuske u Zakavkazju.

Pomorska baza snabdevanja u Sudanu može biti neophodna ako Turska spreči prolazak ruskih brodova kroz Bosfor za snabdevanje ruskih snaga u Siriji.

To, verovatno, znači da prijateljstvo sa Egiptom postaje prioritet ruske spoljne politike, budući da je iz Sudana u Siriju moguće doći samo Sueckim kanalom.

Konačno, u multinacionalnoj Etiopiji upravo je izbio iznenadni rat sa separatistima na severu zemlje – u Tigraju.

Sa Nobelove nagrade za mir etiopskog premijera Abija, pozlata je nestala za samo godinu dana.

On je sada Nobelovac koji opoziciju drži u zatvoru, a jednim delom ratuje protiv nje.

Abiju je otac Oromac, musliman, majka pravoslavka, a on sam je pentakostalac.

Sumnja se čak u autentičnost njegove fakultetske diplome, a još više u njegov doktorat.

Bio je deo pokreta romskih nacionalista koje je vodio Lena Negerša, a pošto nije bio poslanik i nije mogao da bude premijer, prepustio je to mesto Abiju, koji ga za nagradu sada drži u kućnom pritvoru.

Rusko prisustvo u blizini nove konfliktne zone automatski će učiniti njegovu percepciju globalnijom, pa nije nemogućno da će do sada uglavnom mirna Afrika postati novi centar svetske pažnje.