Ruta koja povezuje više od četiri milijarde ljudi na tri kontinenta

Ako je suditi prema oceni zvaničnika najmnogoljudnije zemlje i druge najveće privrede u svetu, od septembra 2013. ostvareni su značajni rezultati u primeni inicijative poznate kao Pojas i put (R&B). „Razvoj je bio brz i sveobuhvatan. Inicijativa R&B premašila je očekivanja i Kina je još odlučnija da je ojača. Države duž Puta svile trebalo bi da pokažu međusobno poštovanje i poverenje i da rade na izgradnji zelenog, zdravog, inteligentnog i mirnog puta“, poručio je Liu Ćibao, jedan od članova najužeg rukovodstva Komunističke partije Kine na otvaranju međunarodnog seminara posvećenog inicijativi R&B u Sijanu glavnom gradu severozapadne provincije Šansi.

Iz Sijana, koji je pre 2000. godina bio početna tačka Puta svile, potiče i Si Đinping, generalni sekretar CK KKP i predsednik Kine. On je pre tri godine, u govorima na Univerzitetu u Astani u Kazahstanu i pred parlamentom Indonezije u DŽakarti, predložio stvaranje novog kopnenog i pomorskog Puta svile, po uzoru na one koji su vekovima dominirali svetskom privredom. Prema izveštaju koji je na seminaru objavio Renmin univerzitet u Pekingu (RUC), više od 100 zemalja i međunarodnih tela uključeno je u inicijativu, dok je više od 30 zemalja duž novog Puta svile potpisalo sporazum o saradnji sa Pekingom. Kina, takođe, sarađuje sa više od 20 zemalja na projektima podizanja industrijskih kapaciteta i, što je posebno zanimljivo, u sve to uključena je i Srbija. U Pekingu su veoma ponosni i na dobro vođenu politiku usklađivanja razvoja Kine i ostalih država obuhvaćenih inicijativom R&B. U tom kontekstu ističe se dobra koordinacija kineske inicijative sa razvojnim strategijama poput kazahstanskog Svetlog puta i ruske Evroazijske ekonomske unija (EEU).

Područje R&B obuhvata tri kontinenta – Aziju, Evropu i Afriku i više od četiri milijarde ljudi. Osim povezivanja transportne i energetske infrastrukture i unapređenja informacione povezanosti, zvanični Peking radi i na unapređenju trgovinske i investicione aktivnosti država uključenih u tu inicijativu. Konkretno, pregovara se o bilateralnim sporazumima na uklanjanju trgovinskih i investicionih barijera i stvaranju zdravog poslovnog okruženja. Ilustracije radi, Kina je do kraja juna potpisala bilateralne sporazume o investicijama sa 104 države. Kineska ulaganja u tim državama premašila su 51,1 milijardu dolara (samo u prvoj polovini 2016. realizovano je oko 6,9 milijardi dolara), dok je u Kinu stiglo oko 3,4 milijarde dolara, navodi se u izveštaju RUC. Najveći deo kineskih ulaganja usmeren je u Singapur, Maleziju, Laos i Rusiju. Kad je reč o robnoj razmeni između Kine i zemalja duž rute R&B, ona je u 2016. dostigla 3,1 biliona dolara, ili 26 odsto ukupne razmene najveće trgovinske sile sveta. Kako bi obezbedila finansijsku podršku za inicijativu, Kina se snažno zalagala za finansijsku saradnju sa zainteresovanim državama, kao i za uvođenje finansijskih usluga poput korišćenja njene nacionalne valute renminbija (RMB) u uzajamnoj trgovini. Projekti vezani za inicijativu R&B na listi su prioriteta Azijske banke za infrastrukturna ulaganja (AIIB), koja je osnovana krajem 2015. U prva četiri projekta, koja su realizovana upravo u državama duž rute R&B, ova banka je uložila 501 milion dolara. Peking takođe pridaje veliku važnost unapređenju saradnje u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, kao i kulture.

Nema sumnje da će se ovako gigantski poduhvat kao što Inicijativa R&B suočiti sa teškim izazovima. Ana Engstrom iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EDBR) smatra da se mora uzeti u obzir politički rizik. Kako je za završetak mnogih infrastrukturnih projekata Kine u inostranstvu potrebno više godina, Peking bi mogao da se suoči sa problemima poput smena vlada u državama sa kojima sarađuju kineski investitori. „Politička pitanja ostaju prepreka za ekonomsku saradnju između Kine i drugih zemalja, što dovodi do nedostatka međusobnog poverenja“, upozorava Vang Jađu, istraživač u Nacionalnom institutu za međunarodnu strategiju Kineske akademije društvenih nauka. Vang je primetio da bi trebalo da razmisliti što se, na primer, neke od članica Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) okreću prema Sjedinjenim Američkim Državama kada je reč o bezbednosnim pitanjima, dok se oslanjaju na Kinu kada im je potrebna ekonomka podrška.

Svetla perspektiva

Uprkos potencijalnim izazovima, u Pekingu su uvereni da inicijativa R&B ima svetlu budućnost. Prema procenama Azijske banke za infrastrukturna ulaganja državama koja se nalazi na Putu svile će, do 2020. godine, samo za infrastrukturne projekte biti potrebno 750 milijardi dolara, dok analitičari Blumberga procenjuju da će za realizaciju tako velikih ulaganja u infrastrukturu biti neophodno obezbediti 580 miliona tona cementa. Procene Blumberga ukazuju i na to da će za izgradnju železnica, gasovoda i elektrana u azijskim državama biti potrebno 272 miliona tona čelika. Velika potražnja za cementom i čelikom pruža izuzetno velike mogućnosti za unapređenje saradnje u oblasti industrijske proizvodnje Kine i zemlja uključenih u inicijativu R&B.