Ruteu počinje četvrti mandat na čelu vlade Holandije

Premijer Mark Rute je od marta vodio tehničku vladu, a sada će mu početi četvrti premijerski mandat, te će postati jedan od šefova vlade s najdužim stažom u Evropi posle mađarskog premijera Viktora Orbana koji je funkciju preuzeo u maju 2010.

Ipak, još je daleko od staža Angele Merkel koja je na funkciji nemačkog kancelara bila 16 godina.

Ruteova partija desnog centra VVD, stranka D66 levog centra, CDA desnog centra i konzervativna Hrišćanska unija postigli su koalicioni sporazum koji će u sredu biti predstavljen Parlamentu.

„Sporazum je prihvaćen“, rekao je portparol Johana Remkesa i Vutera Kulmisa, koji su nadzirali pregovore, prenela je novinska agencija ANP. Vesti da je postignut koalicioni sporazum objavile su i televizije NOS i RTL.

Pregovori koji su počeli nakon parlamentarnih izbora sredinom marta trajali su 271 dan, što je novi rekord za Holandiju nakon što je 2017. bila bez vlade 225 dana. Ipak, nije oborila rekord Belgije koja je bez vlade bila 541 dan, preneo je Juronjuz.

Pregovori o formiranju vlade su se odužili jer do jeseni nije bilo dogovoreno ni koje partije ulaze u koaliciju, a kamoli koju će politiku zastupati. Kako su prenele agencije, četiri partije koje su radile na koalicionom sporazumu su iste koje su činile Ruteovu poslednju koaliciju.

„Ovo je dobar sporazum“, rekao je Rute novinarima nakon razgovora, ali je odbio da iznosi detalje.

Sigrid Kag čija je partija D66 bila drugoplasirana na izborima koji su održani 17. marta, dodala je da je to „„fin i izbalansiran sporazum“.

Rute koji je prvi put izabran u oktobru 2010. podneo je ostavku na premijersku funkciju u januaru zbog skandala u vezi s dečjim dodatkom, ali je ostao na funkciji u tehničkom mandatu.

Birači ga, međutim, nisu odbacili na parlamentarnim izborima u martu, te je njegova VVD partija lako odnela pobedu, a onda je samo dve nedelje kasnije jedva preživeo glasanje o nepoverenju.

Zbog njegove sposobnosti da iz političkih kriza izađe bez posledica dobio je nadimak „Teflon“.

Holandija koja se suočava s novim talasom pandemije kovida 19, što je dovelo do nepopularnih restrikcija, moraće da sačeka do januara da nova vlada stupi na dužnost da bi koalicija podelila ministarstva.

Kako se navodi, očekuje se da buduća koalicija između ostalog najavi produžetak besplatne nege deteta, investicije od više milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena, rešavanje pitanja manjka stambenih nekretnina, kao i uvođenje putarina, izvestila je NOS.
Očekuje se i da liderka D66 Kag ponovo bude imenovana za šeficu diplomatije, javljaju mediji. Kag je za funkciju ministra spoljnih poslova bila imenovana u maju, ali je u avgustu podnela ostavku, pošto ju je kritikovao Parlament zbog haotičnog upravljanja evakuacijom iz Avganistana i zato što nije primetila nagoveštaje da će talibani brzo preuzeti kontrolu nad zemljom.

Ne očekuje se, međutim, ponovno imenovanje ministra zdravlja Huga de Jonga. Ove godine su u zemlji održani nasilni protesti protiv vladinih mera u cilju borbe protiv pandemije kovida 19. One su uključivale policijski čas od pet popodne do pet ujutru (osim za prodavnice sa najvažnijim namirnicima) i restrikcije kućnih poseta.

Od početka pandemije u zemlji sa 17 miliona stanovnika je registrovano više od 2,7 miliona zaraženih korona visrusom dok je od posledica kovida 19 umrlo 19.700 ljudi.