Pentagon je demantovao informacije da je druga grupa (75) sirijskih boraca, koji su u Americi obučavani, odmah po dolasku u Siriju sve sa oružjem prešla na stranu ekstremističke organizacije Al Nusra, pošto je prva grupa (54) odmah po prelasku granice u julu razbijena, ali više niko ni na Zapadu ne negira da je američki program obučavanja 5.400 boraca sirijske opozicije za terensku borbu protiv Islamske države – propao. Da SAD, kao ključni zapadni igrač u sirijskoj krizi, moraju smisliti nešto novo, u to ne sumnja ni na Zapadu više niko. Ruski komentatori tvrde da će već do kraja ovog ili najdalje početkom sledećeg meseca SAD ponuditi saradnju Rusiji, a zapadni komentatori pa ni političari nisu sigurni šta bi to novo moglo da bude.
– U svakom slučaju, nemačka kancelarka Angela Merkel je zapadni političar najvišeg ranga koji je otvoreno otvorio mogućnost razgovora i sa sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom. Njena nedovoljno precizirana izjava data na margini samita EU o izbegličkoj krizi sa kojom Brisel nikako ne može da izađe na kraj, imala je očekivan ogroman odjek i izazvala je juče brojne protivrečne komentare i analize bez konačnog zaključka.
Konzervativni nemački list Velt u opširnom i vrlo zanimljivom komentaru svog urednika Žaka Šustera nalazi da je izjava nemačke kancelarke na liniji mudre rečenice Egona Bara: „Status kvo se može promeniti tek pošto se prizna“. A druga strana te rečenice je da „i danas kao i ranije u spoljnoj politici važi: nema političkog morala bez mudrosti“ odnosno apstraktna etika meri postupanja prema njihovoj saglasnosti sa moralnim zakonom, spoljnopolitička etika meri postupanja prema njihovim posledicama. „To znači da se iz moralnih razloga moglo opravdati obaranje s vlasti despota Gadafija, ali sa stanovišta posledica mudro nije bilo. Te posledice terorišu i Libiju i nas do danas“, kaže Šuster.
S druge strane isto tako konzervativni Frankfurter algemajne cajtung smatra da je izjava kancelarke Merkel pre „znak bespomoćnosti nego genijalna operacija koja će u istoriju ući kao plan Merkel“.
Prema analizama lista Velt, u američkom i britanskom tvrdom stavu prema Asadu jedva da se mogu ovog trenutka nazreti pukotine i to samo u pogledu tajminga (Džon Keri: Asad mora da ode, ali u kom vremenskom periodu i kako…), ali u slučaju Francuske bi se već moglo i o tome razmišljati. Pa sad Nemačka čeka da vidi da li su se Berlin i Pariz nešto ipak dogovorili pre nego što je Merkelova izazvala toliko uzbuđenja.
Naime, između izjava francuskog predsednika Fransoa Olanda i francuskog ministra inostranih poslova Lorana Fabijusa postoje razlike koje obećavaju. Oland je, naime, i posle izjave kancelarke Merkel ostao pri stavu „da ne može da zamisli budućnost Sirije sa Bašarom al Asadom“ dok je Fabijus predložio formiranje sirijske vlade nacionalnog jedinstva „u kojoj bi bili zastupljeni i elementi postojećeg režima“, ali nije precizirao da li u te elemente ubraja i Asada. Da do nesaglasja između francuskog predsednika i francuske vlade u ovom pitanju može doći, u Nemačkoj se i ne sumnja. Politički slabi Holand bi, navodno, na budućim izborima mogao da se koncentriše na spoljnu politiku, a, za razliku od Nemaca, većina Francuza u anketama se izjašnjava za angažovanje francuske vojske u Siriji, na zemlji.
Dok su analitičari i kritičari nastojali da izađu iz nedoumice u koju ih je Merkelova (CDU) dovela, nemačka kancelarka se juče nije javljala za reč, a nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer (SDP) nije doprineo jasnosti izjavom da „direktni pregovori sa predsednikom Sirije Bašarom Asadom u sadašnje vreme nisu prioritetni zadatak u delu rešavanja konflikta u toj arapskoj zemlji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
