„SAD bi mogle da osećaju kao da gube bitku za srce Srbije“: Kako u Vašingtonu gledaju na posetu Si Đinpinga Beogradu?

Analitičari kažu da je to bila i ideja, jer su u trenutku globalnog rivalstva Pekinga i Vašingtona sijeve poruke iz Beograda upućene mnogo široj publici od one u Srbiji i imaju za cilj dodatno udaljavanje Srbije od Zapada.

njegov dolazak 7. maja kada je u NATO bombardovanju pogođena zgrada kineske ambasade nije slučajan i ima cilj da pošalje i širu poruku u kontekstu rata u Ukrajini koja glasi: Kina nije „ratni huškač“ kao SAD i NATO, ocenjuje Dejvid Šulman, ekspert za Kinu iz vašingtonskog Atlantskog saveta.

„Kineska poruka oslikava onu rusku o ratu u Ukrajini – da krivica nije na strani Rusije, već SAD i NATO-a jer „raspiruju ratnu vatru“, podržavaju Ukrajince dok Kina poziva na mir i stabilnost.

Poruka je i da neće zaboraviti „flagrantni akt“ i gubitak života, koji se nažalost dogodio pre 25 godina, slučajno. U Pekingu su svesni da je ovo ključna tačka koja povezuje Kinu i Srbiju, i takođe se uklapa u poruku o NATO-u i SAD“, kaže Šulman u razgovoru za Glas Amerike.

Pol Mekarti, direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu u Vašingtonu, takođe za Glas Amerike kaže da vreme odabrano za posetu nije slučajno:

„Mislim da je cela poseta Sija Evropi organizovana oko 25. godišnjice NATO bombardovanja. To je previše simbolična prilika za Kineze da bi je propustili i podcrtava, da tako kažem, poziciju Srbije i strateško neslaganje sa Zapadom koje traje 25 godina. I Kina sada svakako pokušava da to iskoristi“.

Prema njegovim rečima kineski predsednik je takođe veoma pažljivo izabrao zemlje koje će da poseti, a Srbija se iz mnogih strateških razloga svrstala uz Kinu.

„Imajući u vidu rat u Ukrajini, odnosi sa Rusijom, drugim istočnim saveznikom Srbije, posebno investicije i druge veze, su postali problematičniji. A Kina omogućava lagan pristup fondovima i strateški je partner Srbije, što je ironično jer Srbija pokušava da se pridruži Evropskoj uniji.“

Si Đinping i Aleksandar Vučić su u utorak potpisali i Izjavu o „zajedničkoj budućnosti“, koja je, prema rečima predsednika Srbije, nivo iznad Sveobuhvatnog strateškog partnerstva dve zemlje iz 2016. godine.

U saopštenju iz Vučićevog kabineta se, između ostalog, kaže i da „srpska strana podržava napore za izgradnju zajednice za zajedničkom budućnošću za čovečanstvo i spremna je da zajedno sa kineskom stranom realizuje Globalnu razvojnu inicijativu, Globalnu bezbednosnu inicijativu i Globalnu civilizacijsku inicijativu“.

Šta zapravo znači ova Izjava?

Šulman iz Atlantskog saveta objašnjava da kineski lider poslednjih godina često koristi frazu o „zajedničkoj budućnosti“ kojom govori da želi novi raspored snaga u svetu.

„Priča o zajedničkoj budućnosti je način na koji Kina želi da zasnuje globalni poredak koji manje vode SAD, koji je multipolaran, koji je „demokratskiji“ međunarodni poredak – kako Kinezi to kažu.

U suštini, to je poredak koji više ne predvode SAD i u kojem Kina ima značajniju ulogu. Ta frazeologija je značajna, to što se o Srbiji govori kao prvoj evropskoj zemlji koja će biti deo zajednice i „zajedničke budućnosti“ pokazuje da je kineskim liderima, posebno Siju, Srbija od ogromne važnosti… kao ekonomski partner i kao zemlja koja je kandidat za EU, i koja ima tešnje veze sa Kinom od Mađarske“, navodi američki ekspert.

Mekarti kaže da nije siguran kako će sporazumi Srbije i Kine i planovi o „zajedničkoj budućnosti“ da utiču na odnos Srbije i Zapada, ali napominje da sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, koji na snagu stupa u julu, „okreće Srbiju više ka Istoku nego ka Zapadu“, dodajući da se postavlja pitanje „koliko je Srbija ozbiljna na svom evropskom putu“.

„Moram reći da, iz perspektive Vašingtona, SAD bi mogle da osećaju kao da gube bitku za srce Srbije, da se tako izrazim“, rekao je Mekarti.

Kina i Srbija su do sada jačale veze na ekonomskom, političkom, vojnom planu, a jačala je i „meka moć“ Pekinga u Srbiji. Kina je prva po broju stranih direktnih investicija u Srbiji, vlasnik je železare u Smederevu i rudnika u Boru, učestvuje u gradnji puteva, pruga, a biće angažovana i na projektu Nacionalnog stadiona i izloži EXPO 2027.

Beograd dobija podršku Pekinga po pitanju Kosova, i uzvraća je po pitanju Tajvana, što su lideri dve zemlje isticali prilikom Šijeve posete Srbiji.

Na pitanje mogu li tesne veze sa Kinom na neki način da ugroze veze Beograda i Vašingtona, Šulman je odgovorio:

„Postoji potencijal za to, posebno ako se ima u vidu da Srbija trenutno, u odnosu na ranije, drži malo veću distancu od Rusije i onda tu ulazi Kina, ne samo po pitanju investicija u infrastrukturu ili Sporazuma o slobodnoj trgovini, ili vojne pomoći.

Važan je takođe i veliki broj medijskih sporazuma koji je danas potpisan… Od kako je SNS na vlasti u Srbiji i postoji kontrola nad medijima, o Kini se izveštava veoma pozitivno, a ovo će dodatno pogurati stvari u tom smeru.“

„Kina ima slične sporazume i sa drugima, naročito zemljama u razvoju i nekim azijskim državama, gde se prenose poruke koje ona želi. Istraživanja koja sam ja video pokazuju da srpska javnost pozitivno ocenjuje Kinu, jer postoji osećaj da Kina donosi investicije i novac.

Ne verujem da Vašington zbog toga misli da neće moći da se angažuje u Srbiji, ali dugoročno mislim da postoji potencijal da javnost bude u većoj meri protiv SAD ili Brisela, i da bude više pro-kineski orijentisana“, objašnjava Šulman.