SAD: Demokrate planiraju munjevit opoziv Trampa

Demokrate zahtevaju odlučnu, hitnu akciju da Tramp ne bi mogao da čak zapali nuklearni rat u poslednjih desetak dana vlasti.

Kako zemlja dolazi sebi posle nasilne opsade američkog Kapitola od strane Trampovih pristalica iza kojih je ostalo pet mrtvih, kriza koja je, čini se, među završnim aktima Trampovog predsednikovanja, produbljuje se kao malo koja u istoriji SAD.

Sa manje od dve nedelje do odlaska, demokrate žele da ga zbace ranije, već sada, a on ima malo branilaca koji ga podržavaju čak i u njegovoj Republikanskoj stranci.

„Moramo preduzeti akciju“, izjavila je u petak predsednica Predstavničkog doma Kongresa SAD, Nensi Pelosi na sastanku s demokratama.

A i jedna istaknuta republikanka, senatorka Liza Murkovski, sa Aljaske, rekla je novinarima da Tramp jednostavno „treba da ode“.

Poslednji dani Trampovog predsednikovanja idu ka haotičnom kraju dok se zatvorio u Beloj kući koju su napustili mnogi pomoćnici, najviši republikanci i članovi vlade.

Pošto je odbio da prizna poraz na novembarskim predsedničkim izborima, napokon je obećao nesmetan prenos vlasti kada novoizabrani demokratski predsednik Džozef Bajden položi zakletvu 20. januara. Ali je ipak poručio da neće prisustvovati inauguraciji, što će biti prvi takav slučaj još od Gradjanskog rata, polovinom 19. veka.

U Kongresu gde su mnogi gledali i zabavljali se dok je predsednik četiri godine kršio norme i ljuljao temelje demokratije, demokrate nisu spremne da dalje rizikuju. Neredi koji su izbili u sredu na Kapitolu zapanjili su svet i zapretili tradicionalno mirnom prenosu vlasti.

Pelosi je rekla da je sa šefom Generalštaba, generalom Markom Majlijem, „razgovarala o dostupnim merama predostrožnosti za sprečavanje nestabilnog predsednika da započne vojna neprijateljstva ili pristupi lansirnim kodovima“ za nuklearni rat. Rekla je da ju je Majli uveravao da su dugoročne mere zaštite na snazi.

Predsednik je jedini ovlašćen da naredi lansiranje nuklearnog oružja, ali bi vojni zapovednik mogao odbiti naredbu ako bi se utvrdilo da je nezakonita. Tramp nije javno uputio takve pretnje, ali zvaničnici upozoravaju na veliku opasnost ako se predsednik ostavi bez nadzora.

„Ovaj iščašeni predsednik ne može biti opasniji“, rekla je Pelosi.

Bajden je rekao da je usredsredjen na pripremu preuzimanja funkcije. Upitan o „impičmentu“, rekao je da će „odluku o tome doneti Kongres“.

Demokrate razmatraju munjevitu akciju. Nacrt njihove oodluke o „impičmentu“ optužuje Trampa za zloupotrebu vlasti.

Navode da je „namerno davao izjave koje su ohrabrivale – i koje su predvidivo rezultirale – neizbežnom aktivnošću bezakonja na Kapitolu“,  rekla je za AP osoba upoznata sa sadržinom tog dokumenta.

Očekuje se da će taj predog biti zvanično podnet u ponedeljak, a da će glasanje u Predstavničkom domu biti u sredu.

Ako bi Tramp bio optužen u Predstavničkom domu, a Senat ga osudio na smenjivanje, mogao bi biti sprečen da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine ili da ikada više bude na nekoj javnoj funkciji. Bio bi jedini predsednik koji je dva puta opozivan.

Obaveštena osoba je rekla da je Pelosi razgovarala i o načinima na koje bi Tramp mogao biti primoran da podnese ostavku.

Senatori iz jedne dvostranačke grupe sazvali su sastanak da razmotre mogućnosti za kongresnu akciju, rekao je pomoćnik jednoga od njih.

Bela kuća medjutim tvrdi da sve to nije od pomoći: Trampov portparol Džed Diri rekao je da će „politički motivisani ‘impičment’ predsednika 12 dana pred kraj njegovog mandata, samo dalje produbiti podelu naše veličanstvene zemlje“.

Trampu je u petak Tviter ponovo otvrio nalog posle kratke zabrane, i on je odmah nastavio agresivno, izjavom da njegove pristalice ne smeju biti „nepoštovane“ iako je u četvrtak u mirnijoj video-poruci osudio nasilje. Predveče je Tviter rekao da ga trajno suspenduje sa svoje platforme, pozivajući se na „rizik od daljeg podsticanja na nasilje“.

Najranije što bi Senat mogao da počne sudjenje za smenjivanje po sadašnjem kalendaru bio bi 20. januar, sam Dan inauguracije Bajdena.

Osuda u republikanskom Senatu tako kasno izgleda malo verovatno, mada o tome ćute mnogi republikanci što je znak raskida stranke s Trampom.

Jedan Trampov saveznik, republikanski lider manjine, poslanik Kevin Mekarti iz Kalifornije, oglasio se rekavši da je Bela kuća rekla da će „opoziv predsednika sa svega 12 dana preostalog mandata, samo još više podeliti našu zemlju“.

Mekarti je rekao da je stupio u kontakt s Bajdenom i da planira da s nim razgovara o zajedničkom radu na „spuštanju temperature“.

Ali Murkovski je rekla da želi da Tramp sada podnese ostavku, a ne da čeka Bajdenovu zakletvu 20. januara.

„Želim da ode“, rekla je u telefonskom intervjuu za lokalne novine na Aljasci.

Drugi među vodećim republikanskim kritičarima Trampa, senator Ben Sase iz Nebraske, rekao je da će „sigurno imati u vidu“ impičment.

Snažne kritike Trampa, koji je nagovarao rulju da maršira na Kapitol, i dalje traju.

„Svaki njegov dan na funkciji, opasnost je za Republiku“, rekao je poslanik Adam Šif, demokrata iz Kalifornije.

Šif, koji je predvodio neuspeli impičment Trampa 2019. godine, rekao je da je Tramp „pregrejao osigurač koji je u sredu eksplodirao na Kapitolu“.

Senator Berni Sanders, nezavisni političar iz Vermonta, tvitovao je da se neki ljudi pitaju zašto opozivati predsednika kome je ostalo samo nekoliko dana na funkciji.

„Odgovor je: Presedan. Mora se jasno staviti do znanja da nijedan predsednik, sada ili ubuduće, ne može da povede pobunu protiv vlade SAD“, rekao je Sanders.

Pelosi i lider Demokrata u Senatu, Čak Šumer, razgovarali su s Bajdenom u petak uveče i pozvali potpredsednika SAD Majka Pensa i Trampov kabinet da se pozovu na 25. amandman Ustava kojim će Trampa oterati s funkcije. To je postupak za uklanjanje predsednika i postavljanje potpredsednika na njegovo mesto.

Pelosi je kasnije rekla da ta opcija ostaje na stolu. Ali, takva akcija Pensa ili vlade sada izgleda malo verovatna, posebno pošto su dve visoke zvaničnice, sekretarka za prosvetu Betsi Devos i sekretarka za saobraćaj Elejn Čao, iznenada podnele ostavke posle nasilja, te više ne mogu da u kabinetu to zatraže.

Tramp je ohrabrio svoje pristalice na mitingu u sredu pred Belom kućom da marširaju na Kapitol gde je Kongres potvrdjivao izbornu pobedu Bajdena.

Predstavnički dom je opoziv Trampa tražio 2019. godine, ali ga je Senat predvodjen republikancima oslobodio početkom 2020.