Nakon SAD još tri države obustavile rad svojih ambasada u Kijevu

Ambasada je saopštila da je dobila konkretne informacije o mogućem vazdušnom napadu 20. novembra.

Zbog toga je, „kao vanrednu meru predostrožnosti“, odlučio da obustavi rad, naložio zaposlenima da odu u sklonište i pozvao američke građane da budu spremni da se odmah sklone u slučaju vazdušnog napada.

Nakon američkog, španska ambasada je obustavila rad zbog „povećanog rizika od vazdušnih napada širom Ukrajine“, prenela je španska državna novinska agencija EFE.

Italijanska ambasada je učinila isto, prenosi Moskovki tajms (The Moscow Times).

Gardijan piše da je i Grčka odlučilo da obustavi rad svoje ambasade u KIijevu u stragu od potencijalnih jačih vazdušnih udara.

Suspilne izveštava da obaveštajni podaci ukazuju na kombinovani napad dronom i projektilima na prestonicu i da se ne smatra da su povezani sa ruskom promenom nuklearne doktrine juče.

U noći 17. novembra, Rusija je pokrenula kombinovani napad raketama i bespilotnim letjelicama na sve regione Ukrajine, ciljajući kritične infrastrukturne objekte.

U Kijevu je nazvan jednim od najvećih od početka rata, za napad je korišćeno oko 120 raketa i 90 bespilotnih letelica.

Uveče istog dana pojavili su se prvi izveštaji da je američki predsednik Džozef Bajden dozvolio Ukrajini da napadne rusku teritoriju raketama dugog dometa ATACMS.

Juče je izvršen je prvi takav napad, zbog čega je pogođen arsenal oružja u blizini Brjanska.

Istog dana, Vladimir Putin je potpisao dekret o izmenama i dopunama ruske nuklearne doktrine.