SAD i Australija obećale jače veze s Tajvanom

Gardijan piše da je portparol Ministarstva spoljnih poslova takođe sa oprezom ukazao na odbijanje britanskog premijera Borisa Džonsona da odbaci mogućnost uključenja Britanije u rat s Kinom zbog ostrva, ali da, kako se navodi, Tajvan nije ni od koga tražio da ulazi u borbe u njegovo ime.

Britanski list podseća da su ove izjave usledile u trenutku kada rastu međunarodne zabrinutosti zbog agresije Kine u indo-pacifičkom regionu i dan nakon što su Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija saopštile da uspostavljaju pakt Aukus, značajno novo partnerstvo, za koje se u širokim analitičkim krugovima ocenjuje da ima za cilj suprotstavljanje Kini.

Na godišnjoj ministarskoj konsultaciji SAD i Australije (Ausmin) ministri vlada zemalja su juče izrazili obostranu nameru da „jačaju veze s Tajvanom“ koji su opisali kao „vodećeg demokratskog i važnog partnera za obe zemlje“. „SAD i Australija su ponovile kontinuiranu podršku za mirno rešavanje problema u Tajvanskom moreuzu bez pribegavanja pretnjama ili prinudi“, navodi se u zajedničkom saopštenju Ausmina.

Kako piše Gardijan, portparolka ministarstva spoljnih poslova Tajvana Džaon Ou se „srdačno zahvalila“ SAD i Australiji za njihovu „čvrstu i otvorenu“ podršku.

„Naša vlada će nastaviti da blisko sarađuje sa SAD, Australijom i drugim zemljama sa sličnim idejama na širenju međunarodnog prostora Tajvana, očuvanju demokratije i zajedničkih vrednosti i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, te ćemo zajednički braniti mir, stabilnost i prosperitet u indo-pacifičkom regionu“, navodi se u saopštenju.

Britanski list ukazuje da se ocenjuje da je Tajvan u opasnosti da ga napadne Kina koja ga smatra svojom pokrajinom mada je, kako se navodi, priroda i tajming potencijalnog napada diskutabilna. Ujedinjenje je ključni cilj kineskog lidera Sija Đinpinga koji nije odbacio mogućnost upotrebe sile. Peking smatra demokratski izabranu vladu Tajvana separatističkom, ali tajvanska predsednica Cain Ing Ven je rekla da je Tajvan već suverena država, te nema potrebe da proglašava nezavisnost.

U saopštenju predstavnika vlada s ministarske konsultacije Ausmin su takođe upućene snažne kritike na račun Kine zbog njenih delovanja u Južnom kineskom moru i kršenja ljudskih prava.

Reagujući na kritike, kineska ambasada u Kanberi je saopštila da će se „čvrsto protiviti i odbaciti neosnovane optužbe i netačne tvrdnje“. „Ova majušna inicijativa da se izvrši pritisak na Kinu će biti jalova i predstavljaće organizovanu farsu.“

Kina je u četvrtak saopštila da tri zemlje koje su uspostavile Aukus pakt „treba da odustanu od prevaziđenog mentaliteta nulte sume Hladnog rata i uskogrudih geopolitičkih koncepta“. Portaprol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan je rekao da odluka da se Australiji, koja je potpisnica sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, obezbedi nuklearna tehnologija predstavlja slučaj „izuzetno neodgovornih“ dvostrukih standarda.

S obzirom na ocene da agresija Kine raste u regionu, te Tajpej neguje savezništva, zapadne države sprovode inicijative za veće uključenje Tajvana u međunarodnu diplomatsku pozornicu i izražavaju sve veću podršku za njegovu odbranu od Kine.

Gardijan podseća da nijedna od zemalja koje su uspostavile Aukus ne priznaju Tajvan kao zemlju. One umesto toga imaju zvanične veze samo s Vladom Narodne Republike Kine koja u okviru svog principa „Jedna Kina“ Tajvan smatra kineskom pokrajinom.

Razne druge zemlje imaju sopstvenu politiku „Jedna Kina“, kojom se definiše nivo priznanja koji njihove vlade pružaju za politiku Pekinga. SAD i Australija, na primer, priznaju, ali ne prihvataju pretenzije Pekinga ka Tajvanu.

Nakon saopštenja o uspostavljanju Aukusa britanski premijer je rekao poslanicima da „cilj sporazuma nije da bude neprijateljski prema Kini“. Bivša premijerka Tereza Mej je pitala Džonsona „koje su implikacije ovog pakta za stav koji bi Ujedinjeno Kraljevstvo zauzelo u oviru svog odgovora u slučaju da Kina napadne Tajvan?“ Džonson je odgovorio da „je Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje rešeno da brani međunarodno pravo i to je snažan savet koji bismo uputili našim prijateljima širom sveta i snažan savet koji bismo dali Vladi u Pekingu.“

Evropski parlament je u četvrtak usvojio rezoluciju koja uključuje preporuke EU da se „hitno“ pregovara o trgovinskom sporazumu s Tajvanom i zahteva se da se preduzmu konkretni koraci da se omogući njegovo uključenje u UN kao posmatrača.

Kina želi da se pridruži trgovinskom sporazumu CPTPP

 

Kina se prijavila za pridruživanje ključnom Azijsko-pacifičkom trgovinskom sporazumu, nastojeći da ojača svoje pozicije u regionu. Kinesko miniistarstvo spoljnih poslova negira da inicijativa za priključenje Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o trans-pacifičkom partnerstvu (CPTPP) predstavlja odgovor na uspostavljanje bezbednosnog pakta Aukus SAD, Australije i Britanije. Pridruživanjem CPTPP-u, koji je 2018. potpisalo 11 zemalja, uključujući Australiju, Japan,Kanadu, Čile i Novi Zeland, bi bila podstaknuta trgovinska moć Kine, piše Bi-Bi-Si. Sporazum koji je postao kasnije CPTPP su stvorile SAD u cilju suprotstavljanja kineskom uticaju. SAD je, međutim, iz sporazuma povukao 2017. tadašnji predsednik Donald Tramp. Nakon povlačenja SAD, pregovore o onome što će postati CPTPP je vodio Japan.