SAD i EU osudile izbore u Nikaragvi i Orteginu pobedu

Jedini protivnici Ortege na izborima bila su petorica opozicionih kandidata iz malih stranaka za koje se znalo da nemaju šanse da pobede. Pravo glasa je imalo oko 4,5 miliona građana Nikaragve.

Ortega (75), nekadašnji revolucionar koji je pomogao svrgavanju diktatorske vlasti desničarske porodice Somoza krajem 1970-tih, već je najdugovečniji američki lider, koji je na vlasti 15 godina za redom.

On je na vlasti zajedno sa svojom suprugom, potpredsednicom Rozario Muriljo (70). Kako prenosi Rojters, sedeći pored nje u jednoj emisiji na državnoj televiziji, Ortega je pozdravio izbore kao “pobedu nad terorizmom” koju je osvojila “ogromna većina građana Nikaragve”, da bi se zatim okrenuo kritikama.

“Oni nisu želeli da dopuste da izbori budu održani. Oni su demoni koji ne žele mir za naš narod već su umesto toga usmereni na klevete i diskvalifikacije. Zašto? Zato da bi Nikaragva bila gurnuta u nasilje”, rekao je Ortega, govoreći o svojim domaćim oponentima i onima iz inostranstva koji ih podržavaju.

Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden kritikovao je lidera Nikaragve, navodeći u saopštenju objavljenom pre nego što su objavljeni prvi rezultati izbora da Ortega i Muriljo “nisu drugačiji od porodice Somoza” i da su organizovali “izbore nalik lakrdiji koji nisu bili ni slobodni ni pravedni, a sasvim sigurno ni demokratski”.

Prošle nedelje, američki zvaničnici su najavili da se razmatra uvođenje novih sankcija protiv Ortege i njegove supruge potpredsednice, što podržavaju i lideri Evropske unije. Bajden je zatražio od Ortege da preduzme “hitne korake da ponovo uspostavi demokratiju i oslobodi zatvorene pripadnike opozicije”.

“Do tada, SAD će, u saradnji sa drugim članovima međunarodne zajednice, koristiti sve diplomatske i ekonomske alatke koje su nam na raspolaganju da pružimo podršku narodu Nikaragve i da Ortega-Muriljo vlada, kao i oni koji omogućavaju njihove zloupotrebe, bude proglašena odgovornom”, rekao je američki predsednik.

Izjasnila se i EU. Predsednički izbori u Nikaragvi održani su „bez demokratskih garancija“ i završavaju pomak te zemlje ka „autokratskom režimu“, rekao je visoki predstavnik EU Žozep Borel u saopštenju, prenosi Beta. Borel je takođe u saopštenju ukazao na  „nedostatak legitimnosti“ izbora u Nikaragvi na kojima je predsednik Danijel Ortega reizabran na četvrti petogodišnji mandat sa 75 odsto glasova.

Kako prenosi Gradijan, vlada Kostarike je, u saopštenju objavljenom odmah nakon zatvaranja glasačkih mesta u Nikaragvi, prva u centralnoj Americi koja je osudila izbore, odbacujući ih kao nedemokratske i tražeći od Ortegine vlade da “hitno oslobodi” sve političke zatvorenike i vrati im njihova građanska prava.

Izbor Ortege za četvrti uzastopni mandat je bez presedana, a do toga je došlo nakon višemesečnih nemilosrdnih obračuna sa rivalima. Između maja i oktobra ove godine, tri opozicione stranke su zabranjene, a uhapšeno je najmanje 39 opozicionih lidera, od koji je sedam trebalo da budu predsednički kandidati, dok su drugi vodeći kritičari vlade pobegli u Kostariku, SAD i Evropu, a stranim novinarima je zabranjeno da rade u zemlji.

Si-En-En prenosi da je nikaragvanski Centar za ljudska prava saopštio da je najmanje 20 ljudi uhapšeno u subotu uveče, neposredno pred izbore održane u nedelju. Građansko udruženje Nikaragva za slobodu i demokratiju, organizacija sačinjena od građana, studenata i aktivista za ljudska prava, navodi da je jedan od njihovih članova među onima koji su uhapšeni. Više stranih vlada i organizacija, uključujući Amnesti internacional, su nazvali izbore u Nikaragvi “prevarom”.

Izborni proces u zemlji pomno su pratili SAD, Evropska unija, Organizacija američkih država (OAS) i Ujedinjene nacije. Ove organizacije su saopštile da uslovi u zemlji nisu podobni za slobodne, pravedne i nadgledane izbore.