„SAD i EU uspostavile balkansku politiku usmerenu na Beograd“: Analiza saradnice Džejmstaun fondacije o situaciji na Balkanu

Albanski premijr Aljbin Kurti nazvao je, podseća, ulazak srpskih snaga na teritoriju Kosova agresijom koja ima za cilj destabilizaciju.

„Prijavljena kidnapovanja usledila su posle hapšenja trojice Srba, koji su bili optuženi za učešće u nasilnim sukobima sa mirovnim snagama Severnoatlantskog saveza (NATO) na severu Kosova u maju.

Otmice su se dogodile dok se predsednica Kosova Vjosa Osmani obraćala Evropskom parlamentu i najavljivala novinarima da je Priština skoro spremna sa predlogom za deeskalaciju situacije na severu.

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić proslavljao je Dan Rusije u ruskoj ambasadi u Beogradu, ističući snažne veze svoje zemlje sa Moskvom uprkos njenom agresorskom ratu protiv Ukrajine.

Vučić je u proteklih nekoliko nedelja uspeo da podstakne nesporazum između Kosova i njegovih zapadnih pristalica, učvrsti centralnu poziciju svoje zemlje u politici Zapada za Balkan i podstakne unutaralbanski sukob između Prištine i Tirane – sve u cilju izbegavanja domaćih izazova njegovoj vlasti.

Posle dve masovne pucnjave, u Beogradu je 3. maja počeo talas protesta protiv nasilja koji prete da sruše vladu.

Šesti takav protest od početka maja održan je u centru Beograda 9. juna, a opozicija je zahtevala procesuiranje vladinih funkcionera, uključujući Vučića i premijerku Anu Brnabić.

Vučiću, koji kontrademonstracijama nije uspeo da suzbije protestni pokret, bila je potrebna spoljna distrakcija.

I odmah ju je našao na severu Kosova.

Kada je Priština odlučila da dozvoli trojici novoizabranih albanskih gradonačelnika i jednom Bosancu da preuzmu svoje opštinske funkcije na severu Kosova, organizovane srpske grupe, uz podršku Beograda, pribegle su nasilju protiv kosovske policije i tamošnjih mirovnih snaga NATO-a.

Nakon sukoba, 29. maja povređeno je 30 mirovnih trupa iz sastava NATO snaga na Kosovu.

Kako se navodi, ranjeno je i 52 civila.

Ukupno 15.000 Srba odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i bojkotovali su opštinske izbore koje je organizovala Priština u aprilu 2023.

Kao rezultat toga, izabrani su kandidati etničkih Albanaca i Bošnjak, dok je izlaznost bila veoma mala.

Vučić je čestitao kosovskim Srbima što su podigli „mirnu političku pobunu i odbili da prihvate nametnuta rešenja“.

Ipak, Stejt department je priznao izbore navodeći da su u skladu sa kosovskim ustavnim i zakonskim zahtevima, istovremeno izražavajući žaljenje što nisu sve stranke iskoristile svoje demokratsko pravo da učestvuju.

Međutim, 18. maja, u zajedničkoj izjavi država Kvinta — Sjedinjenih Država, Francuske, Italije, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva — je navedeno da „nakon bojkota značajnog dela srpske zajednice, rezultati nisu dugoročno političko rešenje za ove opštine”.

Saopštenjem je, u stvari, zabranjena inauguracija novoizabranim gradonačelnicima u zgradama opština, čime se Stejt department uvukao u političke igre Beograda.

Neuspeh Prištine da se povinuje ovim zahtevima Zapad je na kraju osuđen kao veći greh od nasilja koje je povredilo vojnike NATO-a koje su ovekovečili srpske bande.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da će akcije Prištine imati posledice po bilateralne odnose SAD i Kosova.

Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer izjavio je da će Vašington primeniti sankcije protiv Kosova nakon nemira – prva je otkazivanje učešća Kosova u vojnoj vežbi „Defender Europe 2023” koju predvode SAD.

Iznenađujuće, ambasador Hovenier je takođe izjavio da će SAD „prestati sa svim naporima da pomognu Kosovu da dobije priznanje od država koje nisu priznale Kosovo i u procesu integracije u međunarodne organizacije“.

Ako se to dogodi, to očigledno koristi ne samo Beogradu, već i naporima Moskve da izazovu podele na Balkanu.

Vlada Kosova se nalazi pred odlukom da li da prihvati zahteve Vašingtona i Brisela za deeskalaciju napete situacije na severu održavanjem novih lokalnih izbora i povlačenjem jedinica kosovske policije iz tog područja.

Osmani i Kurti su 2. juna izjavili da su otvoreni za raspisivanje novih lokalnih izbora u četiri većinske srpske opštine na severu — u skladu sa zahtevima zapadnih zvaničnika.

Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc rekla je u Pragu da se moraju ispuniti određeni uslovi da bi Priština mogla da razmotri nove izbore: prvi je prekid nasilja, a drugi bi bila „obaveza Srbije da više neće ugrožavati građane Srbije Kosova da ne učestvuje na izborima“.

Ključna tačka u ovim diskusijama je uspostavljanje autonomne Zajednice srpskih opština na Kosovu sa širokim samoupravnim ovlašćenjima, uključujući dobijanje sredstava za razvoj od Beograda.

Iako su ga 2013. saglasili Beograd i Priština, Ustavni sud Kosova je odlučio da su određene odredbe predloženog statuta u suprotnosti sa ustavom zemlje.

U stvari, sporazum, kako je predložen, mogao bi da postane korak ka podeli Kosova, jer bi praktično eliminisao državnu kontrolu nad značajnim delom zemlje.

Da stvari budu komplikovanije, albanski premijer Edi Rama podstakao je unutaralbanski sukob tako što je poslao predlog u Pariz i Berlin u vezi sa Zajednicom srpskih opština na Kosovu, bez konsultacija sa Prištinom.

Predlog nije dobro prošao na Kosovu, gde se smatralo da služi srpskim interesima.

Kurti je tvrdio da „Rama treba da predloži Vučiću nacrt statuta o Albancima u Preševskoj dolini (Srbija) tokom sledećeg sastanka Otvorenog Balkana, umesto da šalje predloge o kosovskim Srbima u Pariz i Berlin.

Uostalom, član 8 albanskog Ustava obavezuje ga da štiti prava Albanaca.

Očigledno, zapadna politika na Balkanu propada i potreban je novi pristup.

Vučićevo umirivanje liči na politiku umirivanja prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koja nije uspela da predvidi i spreči aktuelni brutalni rat protiv ukrajinskog naroda.

Slično zapadnoj politici u Evroaziji usredsređenoj na Moskvu, SAD i Evropska unija su uspostavile balkansku politiku koja je usredsređena na Beograd, bez obzira na nacionalističko vođstvo Srbije, što predstavlja povećanu opasnost za nekoliko balkanskih država, uključujući Kosovo, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu“, zaključuje Asenova.