SAD i Iran rešeni da obustave vojna neprijateljstva

I Iran je poručio da je završio svoju osvetu za ubistvo Solejmanija i da neće preduzimati nove akcije ako ne bude bilo američke agresije, kako je izjavio ambasador Irana u UN Madžid Takt-Ravanči.

„Naša akcija (napad na američke baze u Iraku) je bila proporcionalna ubistvu Solejmanija. Naša akcija je završena. Ako Amerikanci ne budu vojno delovali protiv Irana, što se nas tiče, nećemo uzvratiti“, rekao je iranski zvaničnik.

„Ali, ako SAD odluče da deluju vojno, Iran neće imati izbora nego da odgovori“, dodao je on.

Najnovije izjave sugerišu da je stavljena tačka na „zveckanja oružjem“ proteklih dana. Predsednik SAD Donald Tramp je poručio naciji da „rata neće biti“.

„Barem ne sada i ne u onim razmerama kojih su se svi danima pribojavali. Kazna za iranski napad na američke baze koji je usledio nakon što su snage SAD ubile Solejmanija biće još veće sankcije“, kazao je Tramp.

Govor lidera SAD bio je uzdržan u poređenju sa njegovim prethodnim bombastičnim izjavama i tvitovima neposredno nakon ubistva Sulejmanija.

Tramp je prethodno pretio da će bombardovati 52 cilja u Iranu.

Međutim, Sjedinjene Države su poslednjih dana rasporedile 3.500 vojnika na Bliskom Istoku, a Amerikanci su pozvani da napuste region.

„Naše rakete su velike, snažne, precizne, smrtonosne i brze. Radimo trenutno na proizvodnji hipersoničnih raketa“, rekao je Tramp. Međutim, „činjenica da imamo veliku vojsku i opremu, ne znači da je moramo koristiti. Ne želimo da je koristimo“, dodao je Tramp.

„Čini se da Iran popušta, što je dobra stvar za sve strane i veoma dobra stvar za svet“, rekao je predsednik SAD.

Nakon svega, reklo bi se da je jedini smisao američke operacije bio da pokaže Iranu da je uticaj SAD na Bliskom istoku i dalje veliki, da je američka vojska tehnički i obaveštajno superiorna i da je sposobna na radikalnije poteze, navode analitičari.

Oni podsećaju da je u izbornoj godini Trampu očigledno trebalo nešto čime bi mogao ojačati američki ali i lični uticaj.

U obraćanju naciji, Tramp kao da je vratio stvari na pređašnje stanje: Iran neće imati nuklearno oružje, uvode se nove sankcije. Pri tom je pozvao potpisnice nuklearnog sporazuma s Iranom iz 2015 (SAD, Kina, Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i EU) iz kojeg su se SAD povukle 2018, da napuste sporazum kako bi se mogao sklopiti novi, bolji.

S druge strane, Iranci bi mogli da protumače da se SAD takođe pribojavaju rata, dugotrajnog i skupog krvoprolića koji bi mogao da zahvati čitav Bliski istok i poremeti sve što je Vašington gradio. „Na kraju krajeva, izvesno je da bar zasad, ako ne bude novih radikalnih poteza, sve ostaje po starom. Iran će sada biti više motivisan za Siriju i koordinaciju s Rusijom i Turskom. Tramp će se vratiti svojim ostalim problemima“, navodi se u analizi Gardijana.

Politico.eu ukazuje na činjenicu da iako su američki saveznici na Bliskom istoku godinama pozivali SAD da „zauzme čvršći stav“ prema Iranu, da „odseče glavu zmiji“ u Teheranu, uključujući napad na iranska nuklearna postrojenja, na kraju su i oni pozvali na smirivanje situacije. Saudijski zvaničnici pozvali su na „uzdržanost“ kako bi se izbeglo „pogoršanje situacije.“ Ujedinjeni Arapski Emirati naglasili su „važnost dijaloga i političkog rešenja.“

Čak je i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji se javno pohvalio Trampovom odlukom da „smakne“ Solejmanija, privatno rekao saradnicima, da ubistvo „nije izraelski događaj, već američki događaj“, navodi se u izveštajima izraelskih medija. „Nismo bili umešani i ne bi trebalo da se u ovo uvlačimo.“

„To je provera realnosti“, smatra Kristin Divan, analitičarka sa vašingtonskog Instituta za arapske zalivske države. Jedan arapski zvaničnik naglasio je da iako su Rijad i drugi tražili čvrstu američku liniju, nikada nisu imali na umu rat. „Iranske komšije žele odvraćanje Irana, ali ne i da se sa njim kače, a pitanje je kako možete odvratiti protivnika, a da ga nikada ne napadnete“, kaže DŽon Alterman iz Centra za strateške i međunarodne studije.

Barak Obama, Trampov demokratski prethodnik, upotrebio je sankcije i udružio se s drugim zemljama kako bi „umirio“ Iran u pregovorima koji su doveli do nuklearnog sporazuma 2015. „Ali do trenutka kad je postignut nuklearni sporazum, iransko nuklearno ponašanje u regionu – naročito njegov program balističkih raketa, intervencija u sirijskom građanskom ratu – postalo je gotovo jednako jezivo kao i njegove navodne nuklearne ambicije“, piše politico.eu.

Uprkos oštroj retorici, iranski lideri vrlo oprezno posmatraju stvari kada odu predaleko, zaključuje Dina Esfandijari iz fondacije Century.

Otpor u Predstavničkom domu

Predsednica Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi najavila je glasanje o rezoluciji koja bi trebalo da ograniči predsednika SAD Donalda Trampa da pokreće vojne akcije protiv Irana, nakon što je Teheran raketirao vojne baze u Iraku u kojima su bili američki vojnici. Iako većina republikanaca podržava postupke predsednika, demokrate i najmanje dva republikanaca jasno su rekli da im nisu dostavljeni dokazi koji bi potkrepili Trampove tvrdnje da je Solejmani predstavljao „neposrednu pretnju“ SAD.

Papa pozvao na dijalog

Vatikan – Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franjo, u svom godišnjem govoru o „stanju sveta“, pozvao je Sjedinjene Države i Iran da izbegavaju eskalaciju i da održe „plamen dijaloga i samokontrole“ kako bi izbegli veći sukob na Bliskom istoku. „Zbog napetosti postoji rizik „ugrožavanja postupnog procesa izgradnje u Iraku, kao i uspostavljanja temelja za širi konflikt koji svi želimo izbeći“, rekao je.