SAD i Kina "ako treba" spremni na konfrontaciju 1

Peking je nadolazeću novu američku administraciju upozorio da bi bilo kakvo osporavanje politike „Jedne Kine“ moglo uticati na mir u Tajvanskom moreuzu, prenosi Bi-Bi-Si.

 

Mešanje u unutrašnje stvari Kine, kako se to interpretira u Pekingu, takođe bi moglo narušiti američko-kineske odnose, rekao je portparol kineske kancelarije za Tajvan An Fengšan.

U skladu sa politikom „Jedne Kine“ Sjedinjene Države imaju formalne veze samo sa Narodnom Republikom Kinom, a ne sa Tajvanom, što je Vašington prihvatio još u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka. Međutim, novi predsednik SAD Donald Tramp izrazio je sumnje u vezi sa nastavkom podržavanja te politike. Tramp je nedavno telefonom razgovarao sa predsednicom Tajvana Caj Ing-ven, a posle umerene reakcije Kine izjavio je da Peking nanosi štetu američkoj ekonomiji devalvirajući juan.

U ponedeljak je Kina saopštila da je „ozbiljno zabrinuta“ zbog Trampovih komentara i insistirala da je tema osetljiva. An je juče otišao korak dalje. „Podrška principu ‘Jedne Kine’ je politička osnova za razvoj odnosa Kine i SAD i ugaoni kamen mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu“, rekao je An.

„Ako je ova osnova poremećena ili oštećena, od stabilnog razvoja kinesko-američkih odnosa nema ništa, a mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu biće ozbiljno pogođeni“, dodao je An.

Istovremeno je admiral Hari Haris, šef Pacifičke komande američke vojske, obećao da će SAD nastaviti da osporavaju „nametljivo, agresivno“ ponašanje Pekinga u Južnom kineskom moru. „Nećemo dozvoliti da naše zajedničke oblasti budu jednostrano zatvorene, bez obzira na to koliko je baza izgrađeno na veštačkim oblicima u Južnom kineskom moru“, rekao je Haris jednom australijskom tink tenku aludirajući na kineska veštačka ostrva.

„Sarađivaćemo tamo gde možemo ali ćemo biti spremni na konfrontaciju tamo gde moramo“, rekao je admiral Haris.

Veštačka ostrva koja je Peking izgradio mogu biti iskorišćena kao avio-baze, navodi Bi-Bi-Si. „On (Peking) takođe insistira na suverenitetu nad praktično celim resursima bogatim Južnim kineskim morem uprkos drugačijim tvrdnjama njenih suseda u Jugoistočnoj Aziji. Vašington je više puta saopštio da ne priznaje te zahteve (Kine) i poslao je ratne brodove u oblast kako bi istakao pravo na slobodu plovidbe“, zaključuje britanski servis.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari