SAD i Kina moraju da sarađuju u svemiru

Još važnije, obe zemlje zajedno sa ostatkom sveta bi imale koristi od paketa jasnih pravila kojim bi se rukovodilo istraživanjem i komercijalizacijom svemira.

Kina je 2019. ispisala istoriju tako što je postala prva zemlja čija je bespilotna istraživačka svemirska letelica sletela na stranu Meseca koja se ne može videti sa Zemlje.

Ona nastavlja sa impresivnim dostignućima, a najnovije je njena misija Čang’e 5 čiji je cilj bio da se na Zemlju vrate lunarni uzorci. Bivši predsednik SAD Donald Tramp se takođe aktivno interesovao za svemir, saopštivši da će Amerika vratiti astronaute na Mesec do 2024. i da će uspostaviti Svemirske snage kao najnoviji ogranak američke vojske.

Sledeća faza trke u svemiru biće uspostavljanje baze za iskopavanje ruda na Mesecu. Iskopavanje na Mesecu je važno iz dva razloga. Prvo, led s površine Meseca se može pretvoriti u vodonik i kiseonik i koristiti se kao raketno gorivo, što je od suštinskog značaja za istraživanje dalekog prostora svemira.

Drugi razlog se tiče jednog osetljivijeg pitanja – površina Meseca sadrži izuzetno retke zemaljske metale koji se koriste u tehnologijama kao što su mobilni telefoni, baterije i vojna oprema. Kina trenutno proizvodi oko 90 odsto retkih metala na svetu, što joj daje značajnu polugu moći u odnosu na druge zemlje, uključujući SAD. Iskopavanjem ovih metala sa Meseca zemlje bi mogle da smanje svoju zavisnost od Kine.

Iskopavanje i bilo kakvo drugo polaganje prava na objekte u svemiru se kroz istoriju smatralo zabranjenim prema Članu II Sporazuma UN o svemiru (OST) iz 1967. kojim se konstatuje da „otvoreni svemir nije predmet prisvajanja polaganjem prava na suverenitet, bilo sredstvima iskorišćavanja ili okupacije ili bilo kojim drugim sredstvima“.

Ovaj sporazum je rezultirao iz saradnje između SAD i Sovjetskog Saveza, dve vodeće sile u to vreme. Uprkos njihovom rivalstvu mogli su da uspostave okvir za istraživanje svemira koji je sprečio militarizaciju i smatrali su astronaute „izaslanicima čovečanstva“, što je motivišuće. Žučna svemirska trka je nastavljena, kao što je i širi Hladni rat, ali s normama na snazi koje su štitile zajedničko dobro.

Taj režim je počeo da puca nakon usvajanja Sporazuma UN o Mesecu iz 1979, kojim se težilo polaganju privatnih komercijalnih prava na svemirske resurse pod pokroviteljstvom međunarodnog tela. Sporazum nije ratifikovala nijedna sila koja ima letelice u svemiru i legalnost polaganja privatnog prava u svemiru je ostala nejasna. Onda je 2015. američki Kongres dodelio američkim građanima pravo na posedovanje bilo kakvog materijala iz svemira, otvorivši vrata za komercijalno istraživanje svemira.

Tramp je u oktobru 2020. preduzeo znatno ozbiljnije korake tako što je inicirao Artemis ugovore – paket sporazuma između SAD i Austrije, Kanade, Italije, Japana, Luksemburga, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Ujedinjenog Kraljevstva kojim su uspostavljeni principi za buduće civilno istraživanje svemira. Tvrdi se da se ugovorima afirmiše OST, ali zapravo se proširuje američka interpretacija komercijalnog zakona o svemiru tako što se konstatuje da iskopavanje „suštinski ne predstavlja nacionalno prisvajanje prema Članu II“ sporazuma.

Ovim sporazumima SAD i ostali potpisnici bilateralno i, vrlo sumnjivo, interpretiraju međunarodni ugovor i pokušavaju da odrede buduće komercijalne interese u svemiru bez multilateralnog sporazuma. Zemlje bi bez međunarodnih standarda mogle da uđu u „trku do dna“ da bi dobile konkurentsku prednost. Neregulisana komercijalna aktivnost bi mogla da uzrokuje mnoštvo problema, od zagađenja u orbiti koja ugrožava svemirsku letelicu do biološke kontaminacije za nauku vrednih lokacija.

Štaviše, Artemis ugovori namerno zaobilaze UN da bi se izbegla obaveza da se uključi Kina, čime se narušavaju međunarodni odnosi u svemiru baš kada je saradnja potrebna da bi se rešavali zajednički izazovi. Kina se kroz istoriju isključuje iz međunarodnog poretka u svemiru koji predvode SAD. Ona nije partner u programu Međunarodna svemirska stanica, a zakonska odredba SAD od 2011. ograničava sposobnost NASA da sarađuje s njom u svemiru.

Ako su SAD uspele da se usaglase sa Sovjetskim Savezom u vezi sa politikom o svemiru tokom Hladnog rata, mogu i sada da pronađu način da sarađuju s Kinom. Ove dve zemlje se najverovatnije i dalje neće slagati u vezi s mnogim pitanjima, uključujući trgovinu, sajberbezbednost, upravljanje internetom, demokratiju i ljudska prava. Ali administracija predsednika Džoa Bajdena takođe mora da prepozna ona područja u kojima je saradnja u najboljem interesu Amerike. Globalne pretnje kao što su pandemije i klimatske promene su očigledni primeri; uspostavljanje normi za komercijalne aktivnosti u svemiru je drugi.

Kao prvi korak nova administracija treba da se distancira od Trampovih ugovora i umesto toga da sledi novi kurs u okviru Komiteta UN za miroljubivo korišćenje svemira. Bajden može da povrati deo globalnog legitimiteta Amerike tako što će raditi na uspostavljanju multilateralnog okvira koji bi bio ispregovaran sa svim relevantnim partnerima koji štiti područja zajedničkog interesa dok istovremeno pruža međunarodno prihvatljive komercijalne prilike.

To neće biti lak zadatak, s obzirom da su odnosi SAD i Kine na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija. Ali alternativa je sumorna. Bez međunarodnog okvira koji uključuje sve velike zemlje koje imaju letelice u svemiru Mesec bi mogao da postane sledeći Divlji zapad. Mala je verovatnoća da Kina bude odgovoran partner u svemirskom poretku koji joj ne dodeljuje poziciju kakvu zaslužuje. Izolacija Kine bi čak mogla da dovede do teritorijalnog sukoba sa SAD oko najbolje nekretnine na južnom polu Meseca gde se misli da su smešteni dragoceni rezervoari leda.

Čudo svemira je i ranije inspirisalo rivalske sile da sarađuju u interesu čovečanstva. Uz efikasno rukovodstvo u SAD i Kini to se može ponovo dogoditi.

En-Mari Sloter, bivša direktorka političkog planiranja u američkom Stejt departmentu (2009-2011.), izvršna je direktorka ekspertske grupe Nova Amerika i počasna profesorka politike i međunarodnih poslova u penziji na Univerzitetu Prinston. Emili Lorens je saradnik u Strateškoj grupi Aspen na Institutu Aspen.

Copyright: Project Syndicate, 2021.

www.project-syndicate.org