SAD i NATO spremni da pojačaju istočnu odbranu

Bela kuća je u više navrata upozoravala ruskog predsednika Vladimira Putina da će, ako je sada zabrinut zbog prisustva NATO-a blizu ruske granice, taj stav samo pojačati ukoliko odluči da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Istočnoevropske članice Alijanse već zahtevaju više američkih snaga kao sredstvo odvraćanja od iredentističkog Kremlja, piše vašingtonski dnevnik.

Sjedinjene Države su već rasporedile oko 2.000 dodatnih snaga iz vojne baze Fort Braga u Severnoj Karolini, prvenstveno u Poljskoj, kao odgovor na gomilanje ruskih vojnika na granici Ukrajine.

U petak su američki zvaničnici rekli da će im se pridružiti još 3.000 pripadnika iz 82. vazdušno-desantne divizije, čime je ukupan broj za nekoliko dana dostigao 5.000 vojnika.

A 1.000 američkih vojnika trebalo je da stigne u Rumuniju, gde se već nalazi više od 900 američkih vojnika, iz američkih objekata u Nemačkoj.

„Ako Rusija zaista želi manje NATO-a blizu granica, dobiće suprotno“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg 7. februara na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom. „To smo videli posle 2014. kada je Rusija ušla i anektirala Krim i ušla u Donbas“.

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2014. i anektirala Krim, Vašington i njegovi evropski saveznici su uvideli potrebu za podizanjem odbrane od pretnje koja dolazi iz Moskve – posebno u novijim državama članicama NATO-a bliskim Rusiji.

NATO je od tada uspostavio borbeno spremne grupe u baltičkim zemljama i Poljskoj. Te multinacionalne snage, koje ukupno broje oko 4.500 pripadnika, predvode Sjedinjene Države u Poljskoj, Nemačka u Litvaniji, Kanada u Letoniji i Britanija u Estoniji.

NATO je, takođe, uspostavio multinacionalnu brigadu u Rumuniji, kao i misiju vazdušne policije, i uspostavio Zajedničku operativnu grupu veoma visoke spremnosti (VJTF), jedinicu koja je u pripravnostiza brzo delovanje na svaku pretnju NATO-u.

Sjedinjene Države podržavaju saveznike sa istočnog boka na bilateralnoj osnovi, tako što, na primer, periodično rotiraju američki oklopni bataljon kroz Litvaniju, brigadu borbene avijacije kroz Letoniju i američke snage za specijalne operacije kroz sve tri baltičke zemlje.

Vojska SAD je, takođe, uspostavila istureno komandno mesto u Poznanju, u Poljskoj, za nadgledanje rotacionih snaga u Evropi.

Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, takve aktivnosti će verovatno rasti u obimu i količini.

Alijansa razmatra postavljanje borbenih grupa koje su spremne za borbu – poput onih koje trenutno deluju u Poljskoj i na Baltiku – u Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj i Mađarskoj, rekao je diplomata NATO-a, koji je želeo da ostane anoniman, piše Vašington post. Kako je naveo sve dodatne rotacije kroz te države zavisiće od toga da li je vlada domaćin voljna da ih prihvati.

NATO će verovatno proširiti vežbe, programe obuke i prikupljanje obaveštajnih podataka, kao i misije vazdušne policije i pomorske razmeštaje u Crnom i Baltičkom moru, navode diplomatski izvori.

Učvršćivanje odbrane istočnog krila bilo bi u suprotnosti sa Putinovim zahtevima. Pored insistiranja da NATO zaustavi svoje širenje na Istok, Rusija je zahtevala od Alijanse da povuče svoje snage i oružje nazad na granice iz 1997.

Ta godina nije proizvoljna. NATO i Rusija su 1997. potpisali Osnivački akt NATO-Rusija, izjavljujući da „ne smatraju jedni druge protivnicima“.

U sporazumu, NATO je naveo da „u sadašnjem i predvidivom bezbednosnom okruženju“ Alijansa ne predviđa nikakvo „dodatno trajno stacioniranje značajnih borbenih snaga“ izvan postojećih granica. U to vreme bivše zemlje Varšavskog pakta i sovjetske republike istočno od Nemačke još nisu bile članice NATO-a.

Taj akt je jedan od razloga zašto Sjedinjene Države rotiraju snage preko savezničkih nacija na istočnom krilu NATO-a, umesto da ih stalno stacioniraju, iako mnogi zvaničnici iz zemalja NATO-a veruju da je Rusija već prekršila akt invazijom na Ukrajinu 2014.

Zemlje istočnog boka godinama se zalažu za više američkih snaga na svom tlu kao odvraćanje pretnji iz Moskve. “Rusija bi dvaput razmislila o invaziji na njihovu teritoriju ako bi rizikovala ubijanje američkih vojnika i direktan rat sa Sjedinjenim Državama”, smatraju najviši zvaničnici u tim zemljama.

Rumunija, koja je pristupila NATO-u 2004. oseća se posebno izloženom pretnji i traži dodatne američke snage na svojoj teritoriji. Ova država deli najveću kopnenu granicu od bilo koje zemlje NATO-a sa Ukrajinom, kao i dugačku obalu na Crnom moru koju je teško odbraniti.

U Rumuniji se takođe nalazi jedini operativni odbrambeni protivraketni sistem “Aegis Ashore” u Evropi.

“Ono što nam je potrebno jeste stalno prisustvo vojnika Sjedinjenih Država“, rekao je u intervjuu rumunski ambasador u Sjedinjenim Državama Andrej Muraru, ističući da jugoistočni bok NATO-a mora biti ojačan.

„To je ono što nam je potrebno – stalno prisustvo – jer kao što smo videli u poslednjih sedam godina, Rusija nije prijatelj“. Dodao je da je Rumunija je zemlja sa dugom i traumatičnom istorijom sa ruskom agresijom.

Litvanija traži rotaciju američkih trupa od “poda do plafona”, što znači stalno prisustvo američkih snaga, rekao je Laurinas Kasčiunas, predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu litvanskog parlamenta.

Litvanija se nalazi između teško naoružane ruske enklave Kalinjingrada i Belorusije, koja je domaćin desetinama hiljada ruskih vojnika i naoružanja za vojnu vežbu za koju vojni analitičari strahuju da je pokriće za invaziju na Ukrajinu. “Osećamo se kao Zapadni Berlin u vreme hladnog rata“, rekao je Kaščjunas.

“Sjedinjene Države i NATO takođe bi mogli da obezbede veću protivvazdušnu odbranu za baltičke države i druge zemlje istočnog boka ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu”, rekao je Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi koji je sada u Centru za analizu evropske politike.

Rumunija je trenutno jedina zemlja u regionu sa američkim PVO sistemom Patriot. Ali Alijansa bi mogla da poboljša logistiku neophodnu za pružanje brzih pojačanja baltičkim nacijama u slučaju sukoba sa Rusijom, rekao je Hodžis.

“Ruska invazija u Ukrajini punog obimu podstakla bi solidarnost u Alijansi“, smatra Džejms G. Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO saveza za Evropu. „To bi takođe otvorilo vrata za stalno raspoređivanje u državama članicama NATO-a na ruskoj granici, pre svega u Poljskoj.

Pritisak sa kojim se Sjedinjene Države suočavaju iz Kine u Indo-Pacifiku takođe zahteva povećane obaveze Pentagona, tako da će zapadnoevropski saveznici morati da daju veliki doprinos ako NATO proširi svoje aktivnosti i u potpunosti se vrati na misiju teritorijalne odbrane u slučaju ruske invazije, rekao je Džim Taunsend, bivši visoki zvaničnik Ministarstva odbrane SAD.

„To je sada domaća utakmica i saveznici će morati da se ojačaju kao u periodu Hladnog rata”, dodao je Taunsend.