SAD na ivici uvođenja „majki svih sankcija“ ruskom predsedniku Putinu

„Ne možemo ponovo da imamo trenutak iz Minhena“, rekao je za Si-En-En senator iz Nju Džerzija iz redova demokrata Bob Menendez, predsedavajući Odbora, aludirajući na sporazum iz 1938. prema kojem su saveznici ustupili delove Čehoslovačke Hitleru, verujući da će to sprečiti rat. „Putin neće stati ako veruje da Zapad neće da odgovori. Videli smo šta je uradio 2008. u Gruziji, videli smo šta je uradio 2014. na Krimu. Neće stati.“

Menendez je rekao da su pregovori dve partije o uvođenju žestokih sankcija veoma blizu uprkos neslaganjima sa republikancima u vezi s tim da li mere treba da budu preduzete pre ili nakon što Rusija izvrši napad.

Nastojeći da pokaže odlučnost obe partije, Menendez je za Si-En-En dao zajednički intervju sa senatorom iz Viskonsina Džejmsom Rišom, visoko rangiranim republikancem u Odboru.

„Postoji neverovatna odlučnost na nivou dve partije da se pruži podrška Ukrajini i neverovatna rešenost dve partije da se Rusija suoči sa žestokim posledicama ako izvrši napad, a u nekim slučajevima i za ono što je već uradila“, rekao je Menandez.

„Nadovezujemo se na zakon koji smo nezavisno napisali senator Riš i ja, a koji ja zovem ’majkom svih sankcija’. To će uključivati razne elemente, masovne sankcije najvažnijim ruskim bankama, što će izazvati ozbiljne probleme za ekonomiju, ruski suvereni dug. To su sankcije koje prevazilaze okvire svih koje smo do sada uveli.“

Riš je rekao da razgovori predstavljaju „24-časovni napor u poslednjih sedam dana“ u okviru nastojanja da se postigne sporazum o tajmingu i sadržaju sankcija i da je on optimističan.

„Proces je u toku“, rekao je Riš o razgovorima o preventivnim sankcijama ili merama koje treba preduzeti u slučaju napada. „Ali ja sam više nego oprezno optimističan da ćemo kada se sutra vratimo u Vašington, ostvariti napredak.“

Menendez je rekao da smatra da zapadni saveznici ne moraju da čekaju da počnu da kažnjavaju Putina. „Ima sankcija koje bi mogle da se realizuju unapred zbog onoga što je Rusija već učinila, zbog sajber-napada na Ukrajinu, operacija ’pod lažnom zastavom’, napora da se ukrajinska vlada potkopa iznutra“, rekao je on. Britanska vlada je obećala da će pooštriti sankcije Putinu i njegovim saradnicima.

Pregovori su usledili uoči zasedanja Saveta bezbednosti UN na zahtev SAD na kojem Rusija treba da dobije priliku da objasni svoja delovanja. „Na zasedanje Saveta ćemo otići spremni da saslušamo Rusiju o njenim zabrinutostima za bezbednost, ali nas neće odvratiti njena propaganda“, rekla je Linda Tomas-Grinfild, ambasadorka SAD pri UN.

Kijev je u nedelju apelovao na Moskvu da povuče svoje snage sa granice sa Ukrajinom i nastavi dijalog sa Zapadom ako je „ozbiljna“ u vezi sa smirivanjem tenzija koje su produbljene usred strahova od napada Rusije. Kanada je u nedelju svoje vojne jedinice stacionirane u Ukrajini premestila ka zapadu i najavila privremeno povlačenje svih zaposlenih iz svoje ambasade u Kijevu koji nisu na najvažnijim mestima, navodeći kao razlog pretnju Rusije na granici.

„Nastavićemo da preduzimamo sve preventivne mere koje su neophodne da bi kanadske oružane snage bile bezbedne i sigurne“, rekla je kanadska ministarka odbrane Anita Anand na konferenciji za novinare u Kijevu. Kanada ima 900 vojnih pripadnika koji pružaju podršku NATO misiji u Ukrajini putem „kopna, vazduha i mora“, rekla je Anand.

U međuvremenu, šef NATO Jens Stoltenberg je rekao da je potrebno da Evropa svoje izvore snabdevanja gasom učini raznolikim, rekavši da situacija „ukazuje na ranjivost onoga ko previše zavisi od jednog snabdevača prirodnim gasom“.

Kako je preneo Gardijan, pozivajući se na Rojters, tenzije se produbljuju na ukrajinskoj granici, a Rusija pored gomilanja vojske obezbeđuje i zalihe krvi za potencijalne ranjene.

„Putin ima pred sobom dosta opcija ako želi da dodatno napadne Ukrajinu i neke od tih opcija može da realizuje veoma brzo. To, iskreno, može da se dogodi bilo kada“, rekao je Džon Kirbi, portparol Pentagona.