SAD odbile zahtev Rusije za iranske nuklearne pregovore

SAD su odbacile ublažavanja sankcija Rusiji za podršku sporazumu o oživljavanju nuklearnog sporazuma s Iranom, odbijajući zahtev koji je Moskva iznela u poslednjem trenutku, ukazuje Fajnenšel tajms.

Portparol Stejt departmenta rekao je 13. marta za Fajnenšel tajms da nove ekonomske sankcije uvedene Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu nisu „povezane“ sa sporazumom s Iranom i da „ne bi trebalo da imaju ikakav uticaj na njegovu primenu“.

Teheran i svetske sile bili su nadomak sporazuma o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. čime bi Iran, kako navodi list, radikalno promenio svoj nuklearni program u zamenu za to da se SAD ponovo pridruže sporazumu i ukinu sankcije Iranu, ali se poslednji deo pregovora poklopio s ruskim napadom na Ukrajinu i značajnim ekonomskim i finansijskim sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi.

Rusija, koja je potpisnica sporazuma i važan akter u pregovorima o Iranu u Beču, tražila je garancije da će u okviru mogućeg sporazuma njena trgovina s Iranom biti izuzeta od sankcija Zapada.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj 11. marta proglasio je „pauzu“ u razgovorima u Beču, okrivljujući „spoljne faktore“ za potrebu da se napravi pauza iako je „konačni tekst u suštini spreman i na stolu“.

Visoki američki zvaničnik rekao je da SAD neće pregovarati o izuzeću Rusije od sankcija Rusiji kako bi spasile iranski nuklearni sporazum i da bi mogle da pokušaju da sklope zaseban sporazum bez Moskve, ističe Volstrit džurnal.

Budući da je jedan od najvećih spoljnopolitičkih ciljeva predsednika Džozefa Bajdena doveden u pitanje, Vašington će, prema rečima zvaničnika, početi da istražuje alternative sporazumu ako Rusija ne odustane od svojih zahteva za pisanim garancijama kojima se Rusija oslobađa od sankcija, pošto bi se time, kako ukazuje list, potkopala snaga kaznenih mera koje je Zapad uveo Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.

Jedna opcija za Vašington i njegove partnere bi bio privremeni sporazum koji bi mogao da zamrzne neke od iranskih nuklearnih aktivnosti i unazadio neke aspekte njegovog nuklearnog programa u zamenu za određeni nivo oslobađanja od sankcija SAD, ali je Iran dosad uvek odbijao ideju o privremenom sporazumu. Druga opcija bi bila da se napravi, kako je rekao američki zvaničnik, „replika“ sporazuma iz 2015. ali bez Rusije.

Diplomatski napori za sporazum s Teheranom zakomplikovani su i raketnim napadom na Irak u nedelju, 13. marta, za koji je odgovornost preuzela iranska Revolucionarna garda koja tvrdi da je gađala izraelske mete u Iraku.

Iranski napad će verovatno stvoriti veći regionalni otpor američkim naporima da sklope novi nuklearni sporazum s Iranom. Pokušaj oživljavanja dogovora, iz kojeg je prethodni predsednik Donald Tramp povukao SAD 2018, naišao je na kritike lidera Izraela i država Persijskog zaliva koji su zabrinuti da će to omogućiti Teheranu da nastavi da naoružava saveznike u regionu i da nastavi da nekažnjeno sprovodi raketne napade.

Prekid u pregovorima rizikuje da oni potpuno propadnu, što bi omogućilo Iranu da se približi kapacitetima da napravi nuklearnu bombu, ocenjuje Njujork tajms i dodaje da nepostizanje sporazuma takođe odlaže povratak iranske nafte na svetska tržišta, za šta se Zapad nadao da će ublažiti rast cena energenata.

S druge strane, ukazuje list, Rusija ima razloge da zaustavi oživljavanje sporazuma. Ali Vaez koji u Međunarodnoj kriznoj grupi prati pregovore kaže da postoje dva razloga zašto postizanje dogovora ne bi koristilo Moskvi – sporazum s Iranom bi rešio jednu od većih bezbednosnih kriza i Zapadu dao više prostora da vrši pritisak na Rusiju, dok bi smanjio cenu nafte puštanjem iranske nafte na svetska tržišta.

Među stručnjacima, međutim, ne postoji saglasnost da li je odobrenje Moskve na sporazum legalno neophodno da bi se dogovor obnovio.

Pre pauziranja pregovora, dogovor je bio toliko nadomak ruke da je podijum za završnu ceremoniju podignut u hotelu u Beču gde su vođeni razgovori, ukazuje Vašington post.

Diplomate kažu da je Iran poslednjih nedelja sve više pokazivao spremnost da se finalizuje dogovor, ali je izbijanje rata u Ukrajini promenilo geopolitičku pozadinu pregovore i sada postoji mogućnost da će sudbina iranskog sporazuma biti talac rata u Ukrajini.

Pauza u pregovorima bez određenog vremenskog trajanja bi takođe mogla da označi tačku s koje nema povratka, ubijajući nadu da je obnova sporazuma moguća, pošto, kako navodi list, otkucava strpljenje zapadnih zemalja da rade na sporazumu dok Iran ubrzava svoj nuklearni program.

Iran je napredovao u obogaćivanju uranijuma i pravljenju njegovih zaliha do te mere da bi mogao biti samo na nekoliko nedelja od praga neophodnog za pravljenje nuklearnog oružja, ističe Vašington post, dodajući da su američki zvaničnici upozorili da neće dopustiti da se pregovori beskonačno razvlače.

Američki zvaničnici su ranije ukazivali na mogućnost da se pređe na „plan B“ ako pregovori propadnu, ne precizirajući šta bi taj plan podrazumevao.

Vašington post ukazuje da opcije idu od uvođenja još oštrijih sankcija do vojne akcije, potencijalno pogoršavajući globalnu nestabilnost izazvanu ratom u Ukrajini dodavanjem rata na Bliskom istoku.