SAD počele pregovore o povlačenju 1.000 američkih vojnika iz Nigera

Te trupe služe za borbu protiv džihadističkih ekstremista u regionu Sahel kojem pripada Niger.

Vlada Nigera, koja je nastala kao rezultat državnog udara prošlog jula, odlučila je prošlog meseca da raskine ugovor o vojnoj saradnji sa SAD, i saopštila da je prisustvo američkih vojnika u Nigeru sada „ilegalno“.

Vašington je prošle nedelje konačno pristao da povuče više od 1.000 vojnika iz te zemlje i najavio slanje delegacije u Nijamej radi dogovora o detaljima povlačenja.

„Možemo da potvrdimo početak razgovora između Sjedinjenih Država i Nigera o urednom povlačenju američkih snaga“, rekao je portparol Pentagona Pat Rajder.

U razgovorima učestvuje „mala delegacija Pentagona i američke vojne komande za Afriku“, a SAD će „nastaviti da istražuju moguće opcije kako bi obezbedile da uvek budu u mogućnosti da se suoče sa potencijalnim terorističkim pretnjama“, dodao je Rajder.

U Nijameju, nigerijski ministar spoljnih poslova Bakari Jau Sangare je saopštio da je u danas imao „razgovore“ sa ambasadorkom SAD u Nijameju Ketlin Ficgibon o „pitanju odlaska vojnih trupa iz Nigera“.

Razgovor se odvijao u prisustvu Marije Baron, direktorke Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Nijameju, koja je iznela uverenje da će ta agencija „nastaviti bilateralnu saradnju“ sa Nigerom, i najavila „novi sporazum radi zamene postojećeg, koji ističe u septembru 2024.“, navodi se u saopštenju.

U Nigeru, SAD imaju veliku bazu dronova u blizini Agadeza. Njena izgradnja je koštala oko 100 miliona dolara.

Nakon državnog udara u kojem je svrgnut izabrani predsednik Mohamed Bazum, novi vojni režim je brzo zatražio odlazak vojnika iz Francuske.

Vojna hunta se politički približila Rusiji, kao i Mali i Burkina Faso, zemlje u kojima takođe vladaju vojni pučisti.