SAD pregovaraju s Venecuelom u potrazi zamene za rusku naftu

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro nagovestio je 7. marta spremnost za povećanje proizvodnje nafte u svojoj zemlji ako ruske zalihe budu isključene s međunarodnog tržišta, budući da je sastanak s američkim zvaničnicima proteklog vikenda opisao kao „pun poštovanja, srdačan, vrlo diplomatski“, ukazuje Njujork tajms.

Venecuela, ruski saveznik čija je naftna industrija pod američkim sankcijama, pojavila se kao moguća zamena za neke od zaliha ruske sirove nafte koje su zabranjene, dok SAD povećavaju napore da kazne Moskvu zbog invazije na Ukrajinu.

Američki zvaničnici navodno razmatraju ublažavanje sankcija kako bi se venecuelanska nafta vratila na globalna tržišta i kako bi rešili problem naglog rasta cena sirove nafte.

Međutim, takvi napori nailaze na niz prepreka, ističe Njujork tajms i dodaje da su neki članovi Kongresa oštro kritikovali svaki napor da se ožive veze s Venecuelom, rekavši da pokušaji izolacije ruskog predsednika Vladimira Putina ne bi trebalo da podstiču druge autoritarne lidere.

Pored političkog udarca nastavka trgovine naftom s Venecuelom, postoje i praktični problemi za povećanje proizvodnje u toj zemlji. Venecuelanskim naftnim poljima je godinama loše upravljano dok, naglašava Njujork tajms, neki industrijski analitičari kažu da bi povećanje ponude moglo biti sporo.

Čini se da je sastanak američkih zvaničnika i Madura označio veliku promenu politike za SAD, koje su nekada bili najveći kupac venecuelanske nafte sve dok administracija Donalda Trampa nije uvela sankcije Karakasu 2019, optuživši Madura za krađu predsedničkih izbora prethodne godine, piše Fajnenšel tajms.

Vašington bi takodje mogao da vidi ukrajinski sukob kao priliku da, kako ističe londonski list, nagovori Madura da se udalji od zagrljaja Moskve u zamenu za ublažavanje sankcija na venecuelansku naftu.

Proizvodnja nafte u Venecueli počela je da se oporavlja 2021. nakon što je Maduro proveo niz reformi. Ipak, naglašava Blumberg, s otprilike 800.000 barela dnevno, proizvodnja sirove nafte je samo deo od tri miliona barela koje je Venecuela godinama svakodnevno proizvodila, a ima više potvrđenih rezervi od bilo koje druge zemlje na svetu.

Potencijal za zagrevanje odnosa Bajdenove administracije i Madurovog režima, koji je pod istragom Međunarodnog krivičnog suda za zločine protiv čovečnosti, ilustruje kako su globalni odnosi i vrednosti narušeni tokom ruske invazije na Ukrajinu, ukazuje Vašington post.

Odluka da se Venecueli pruži čak i vrlo mlaka ruka dolazi s političkim rizikom za Bajdena i demokrate naročito u Floridi gde živi više od 200.000 Venecuelanaca, među kojima su mnogi nedavno pobegli od Madurovog režima.

Međunarodni krivični sud je u novembru objavio da otvara zvaničnu istragu o navodnim mučenjima i vansudskim ubistvima političkih protivnika od strane Madurovih snaga bezbednosti, koja su istražitelji UN opisali kao „zločine protiv čovečnosti“.

Nazivajući Madura diktatorom, Bajdenovi kritičari tvrde da bi predsednik SAD mogao izgubiti kredibilitet kod birača koji su emigrirali iz različitih zemalja i koji mogu da se poistovete s patnjama Venecuelanaca.

Ublažavanje venecuelanskih sankcija bila bi strateška pogreška koja pruža finansijski spas Maduru, a malo pomaže da ublaži skok cena nafte, ocenjuje u uredničkom komentaru Volstrit džurnal.

Uprkos višegodišnjim sankcijama Venecuela je uz pomoć Rusije i Irana uspevala da pumpa oko 800.000 barela dnevno. Madurov režim je, kako ističe konzervativni američki list, uzvratio uslugu podržavajući Putinov rat protiv Ukrajine i osudivši „ekonomski rat“ Zapada protiv ruskog naroda.

Bajdenovo nastojanje da obuzda skok cena nafte traženjem pomoći od Putinovog klijenta u Venecueli, a ne od američkih proizvođača iz škriljaca ili kanadskih prijatelja govori mnogo o ovoj administraciji, ističu urednici Volstrit džurnala, ukazujući da proizvođači iz škriljaca mogu povećati proizvodnju dvostruko brže od venecuelanskih naftnih kompanija, a dobit bi išla američkim radnicima i dioničarima, a ne drugoj diktaturi.