SAD prete krivcima za etničko čišćenje 1Foto:EPA-EFE ABIR ABDULLAH

Bangladeš je potpisao dogovor sa Mjanmarom, čime je konačno omogućen povratak stotina hiljada Rohinđa koji su, kako prenose agencije, pobegli od genocida koji sprovodi vojska Mjnamara.

Ovo je prvi korak, kako su istakli zvaničnici Bangladeša, dok je druga strana saopštila da je spremna da primi muslimanske izbeglice „što pre“. Humanitarne grupe, međutim, ističu da pre povratka izbeglicama treba garantovati bezbednost. Više od 600.000 Rohinđa, etničke grupacije koja već dugo trpi progon u Mjanmaru, prebeglo je u susedni Bangladeš od kraja avgusta i izbijanja najnovijih sukoba u mjanmarskoj državi Rakine.

Američki državni sekretar Reks Tilerson nazvao je vojnu akciju protiv manjinskih Rohinđa etničkim čišćenjem i zapretio sankcijama protiv odgovornih za ove „užasne zločine“. Situacija u severnoj državi Rakine sadrži sve oblike etničkog čišćenja, kazao je Tilerson, koji je pod utiskom prošlonedeljne posete Mjanmaru, iako je tada izbegao ovaj termin. Kao „preventivnu meru“ zbog Tilersonovih komentara američka ambasada u Mjanmaru juče je privremeno suspendovala putovanja za sve američke zvaničnike u delove države Rakine.

Predstavnica UN za seksualna nasilja u konfliktima Pramila Paten kazala je da je nasilje vojske protiv žena i devojčica ratni zločin, zločin protiv čovečnosti i genocid, što se ocenjuje kao još jedan vid pritiska na mjanmarsku vojsku i civilne lidere, prenosi Gardijan. Paten, koja je početkom meseca posetila Rohinđa žrtve seksualnog nasilja u kampovima u Bangladešu, kazala je da u potpunosti podržava procenu Visokog komesara UN za ljudska prava Zeid Rad al Huseina da su Rohinđe žrtve etničkog čišćenja.

I posmatrači su optužili mjanmarsku vojsku za zlodela, ubistva, masovna silovanja i paljenja kuća Rohinđa tokom takozvanih operacija čišćenja. Sa druge strane, mjanmarska vojska prošle nedelje je pokušala da skine sa sebe teret odgovornosti, negirajući zločine. Amnesti internešenel je odbacio navode mjanmarske vojske kao pokušaj zataškavanja.

Mjanmarska dve godine stara vlada, koju predvodi nobelovka Aung San Su Ći suočava se sa međunarodnim kritikama zbog svog odgovora na krizu iako nema kontrolu nad generalima sa kojima deli vlast. „Ovo nije situacija koja je u potpunosti pod njenom nadležnošću, ali svakako računamo na nju da pokaže liderstvo“, istakao je Tilerson.

Marej Hibert, analitičar u Centru za strateške studije iz Vašingtona, kazao je da to što je Stejt department upotrebio izraz etničko čišćenje i sankcije verovatno neće promeniti stanje na terenu. „Verovatnije je da će stvoriti nepoverenje između SAD i mjanmarske vojske i vlade i gurnuti ih bliže Kini, Rusiji i drugim autoritarnim susedima u Jugoistočnoj Aziji“, smatra Hibert.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari