Od srpskih firmi do Vulina – spisak je sve duži: Kome su sve SAD iz država regiona uvele sankcije?

U saopštenju američkog Sekretarijata za finansije, srpska firma Ventrade DOO iz Subotice izvozila je radio uređaje vojne klase ruskoj firmi Promsvjazradio, koja proizvodi opremu za radio emitovanje, a uvozi i tehnologiju dvostruke namene visokog prioriteta u Rusiju.

Prema podacima iz Registra poslovnih subjekata Srbije, firmu Ventrade je 6. aprila 2022. godine, manje od dva meseca nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, sa 120.000 dinara osnivačkog kapitala osnovala i bila joj je direktorka mađarska državljanka Renata Meznerics.

Od jula 2023. godine, kao direktor i osnivač firme je upisan Žolt Lajgut, takođe državljanin Mađarske.

Sankcije su uvedene i kompaniji International Business Corporation iz Bara, u vlasništvu ruskog državljanina Sergeja Kokoreva, zbog izvoza vojne opreme iz Crne Gore u Rusiju.

Kokorev je, stoji u saopštenju, kompaniju koristio za pretovar mašinskih centara i kugličnih ležajeva evropskog porekla za korisnike u Rusiji, među kojima je kompanija AMS Tekhnika, koja učestvuje u velikoproodajnoj distribuciji industrijske mašinerije i opreme.

Kome su još SAD uvele sankcije u prethodnih godinu dana?

Od novembra prošle godine SAD su u više navrata sankcionisale firme i pojedince sa Balkana zbog saradnje sa Rusijom i kršenja sankcione politike.

Novembra prošle godine Kancelarija za kontrolu imovine stranaca (OFAC) Ministarstva finansija SAD-a je na listu sankcionisanih sa Zapadnog Balkana zbog korupcije i zlonamernih aktivnosti u korist Rusije dodao još deset osoba i kompanije iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (BiH) i Severne Makedonije.

Na listi su Savo Cvijetinović, Petar Đokić i Duško Perović iz BiH, Miodrag Davidović i Branislav Mićunović iz Crne Gore, Nenad Popović, aktuleni ministar u Vladi Srbije i Miša Vacić iz Srbije, te Ratka Kunoska Kamčeva, Irina Samsonenko i Sergej Samsonenko iz Severne Makedonije.

„Rusija je nastavila da koristi svoj uticaj na Zapadnom Balkanu kako bi sprečila integraciju regije u međunarodne institucije i organizacije, kao i iskoristila ključne jurisdikcije za olakšavanje svojih agresivnih destabilizirajućih aktivnosti“, rekao je podsekretar Ministarstva finansija za terorizam i finansijsku obaveštajnu službu Brajan E. Nelson.

„Današnja akcija ponovno potvrđuje šire napore Vlade SAD-a u promicanju mira, stabilnosti i funkcionalnog demokratskog upravljanja u regiji Zapadnog Balkana“, naveo je Nelson.

Portparol Ministarstva Met Miler izjavio je tada da je „State Department označio dve osobe i 12 entiteta sa Zapadnog Balkana „povezanim sa malignim uticajem Rusije u regiji i korupcijom koja ga omogućava“.

Mišu Vacića, OFAC je sankcionisao zbog učešća u nelegitimnim referendumima o aneksiji koje je organizovao Kremlj na teritorijama Ukrajine pod ruskom okupacijom u septembru 2022. „Kancelarija takođe označava Nenada Popovića i njegove. Popović održava bliske veze s Kremljom i koristi svoju mrežu za koruptivne šeme za izgradnju ličnog bogatstva“, naveedeno je.

Istovremeno, saopštio je Miler, „Ministarstvo finansija nameće sankcije za osam pojedinaca i šest entiteta u Bosni i Hercegovini (BiH), Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji koji direktno olakšavaju ruski uticaj ili čije koruptivne aktivnosti imaju koristi od ruskog uticaja“.

U obrazloženju sankcija, SAD navode da aktuelni ministar u vladi Srbije Popović „koristi veze sa Kremljom da obezbedi poslove za svoje kompanije u Rusiji, od kojih većina posluje u sektoru konsaltinga, nekretnina i elektronike, kako bi izgradio lično bogatstvo kroz pronevere i poreske šeme“.

Sankcije su mu uvedene zbog poslova u sektoru elektronike u Rusiji. Taj sektor je pod sankcijama Zapada od ruske invazije na Ukrajinu, kako bi se sprečilo da tehnologija bude korišćena na ratištu.

Američko ministarstvo finansija sankcionisalo je tada i tri firme u Rusiji, za koje navodi da su pod upravom Popovića – „Asset Electro LLC“, „Asset Automation LLC“ i „Mosen Esset Menedzhment LLC“.

„Preko Asset Electro LLC, Asset Automation LLC i Mosen Esset Menedzhment LLC, Popović kontroliše ogromnu mrežu podružnica u Rusiji koje se bave nekretninama, inženjeringom i elektronikom“, dodaje se u obrazloženju američkog Trezora.

Na spisku sankcija je još jedan aktuelni ministar u Vladi Srbije, u vreme sankcionisanja jula prošle godine Aleksandar Vulin je bio šef Bezbednosno informativne agencije Srbije.

Vulin je sankcionisan zbog korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.

Informaciju je na svojoj stranici objavio OFAC, Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD. Vulin i Vlada Srbije nisu bili dostupni za hitan komentar.

Biznismenu i bivšem vicepremijeru Severne Makedonije Koči Anđuševu zabranjen je novembra prošle godine ulazak u Sjedinjene Američke Države (SAD) zbog korupcije, objavio je tejt department.

„Sjedinjene Države označavaju Koču Anđuševa, bivšeg vicepremijera Severne Makedonije, kao generalno nepodobnog za ulazak u Sjedinjene Države zbog njegove umešanosti u značajnu korupciju“, piše u odluci.

Februara ove godine Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Sekretarijata za finansije SAD je sankcionisao gotovo 300 pojedinaca i kompanija, među kojima su dve osobe i četiri firme iz Srbije.

Za Dragana Dragaša (1982. godište) se navodi da predstavlja sekundarni rizik za sankcije, te da je razlog što se našao na listi to što je “radio ili radi u sektoru ekomomije Ruske Federacije s ciljem podrške ruskoj vojno-industrijskoj bazi”.

Isti razlog naveden je i za Marka Svorcana (1967. godište).

U saopštenju Sekretarijata za finansije navodi se da su – osim ruskih – meta sankcija i kompanije iz trećih zemalja, uključujući Kinu, Srbiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Lihtenštajn.

Za kompanije iz Srbije je u saopštenjima navedeno da su izvoznici tehnologije.

Kompanija „Kominvex DOO Beograd“, čiji je direktor i vlasnik Svorcan, “izvezla je desetine miliona dolara vrijedna dobra i opremu ruskim kompanijama za elektroniku”.

Kompanija „Soha Info DOO Novi Banovci“, čiji je direktor i vlasnik Dragaš “izvezla je elektroniku dvostruke namjene u Rusiju, vrijednu milione dolara“.

Dodatno, kompanija „Goodforwarding DOO Beograd “napravila je stotine pošiljki u Rusiju od februara 2024. godine, uključujući elektronsku robu neophodnu za proizvodnju raketa, dronova i municije”, preneo je Glas Amerike.

Za kompaniju „Research and Development Company TR Industries“ navodi se da je specijalizovana za razvoj elektronske radio opreme, obaveštajnih optoelektronskih sistema i navigacionih sistema, te da je u Rusiju “poslala stvari kao što su integrisana kola i višeslojni keramički kondenzatori”.

Glavni primalac te robe bila je ruska kompanija Aretks, koja se takođe našla na listi sankcija.

U Agenciji za privredne registre Srbije, kao direktor i vlasnik kompanije „Research and Development Company TR Industries“ naveden je Nikola Obradović.

Juna ove godine Sjedinjene Američke Države su uvele više od 300 novih sankcija pojedincima i kompanijama, koje direktno ili indirektno pomažu ruskim ratnim naporima.

Na listi sankcija tada se našla i jedna kompanija iz Beograda, kao i njen vlasnik – ruski državljanin.

Firma „Basir grup d.o.o. Beograd“ sankcionisana je na osnovu Izvršne odredbe predsednika SAD Džozefa Bajdena 14024 iz aprila 2021. koja se odnosi na blokiranje imovine zbog štetnih stranih aktivnosti Vlade Ruske Federacije.

Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, kompanija je osnovana 21. februara 2023. godine uz osnivački ulog oko 1.000 dolara, a sedište joj je u stanu u Gospodar-Jevremovoj ulici.

Vlasnik je ruski državljanin Nikolaj Levin, koji je takođe sankcionisan. Kao delatnost kompanije je navedena „trgovina na veliko računarima, računarskom opremom i softverima“.

OFAC je u tom paketu sankcionisao i nekoliko pojedinaca i kompanija iz Bosne i Hercegovine, koje se povezuju sa Igorom Dodikom, sinom Milorada Dodika, predsednika bh. entiteta Republike Srpske.

Između ostalih, među sankcionisanima je i softverska kompanija Prointer ITSS, te kompanija Una World Network, u čijem je vlasništvu medijska kuća Una TV. Na crnoj listi našli su se i Infinity International Group, Kaldera, Infinity Media, K-2 Audio Services i Sirius 2010 te Milenko Čičić i Đorđe Đurić.

Iz OFAC-a je saopšteno da je na listu sankcija stavljena “mreža od dve osobe i sedam entiteta koji osiguravaju glavne izvore prihoda za predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika i njegovu porodicu, koja je od ranije na listi sankcionisanih”.

“Dodik je svoj službeni položaj koristio za gomilanje ličnog bogaćenja kroz kompanije povezane s njim i Igorom Dodikom”, saopšteno je iz Ministarstva finansija SAD-a, prenela je Al Jazeera Balkans.

“Dodik ne samo da uzima od ljudi u BiH kroz svoje koruptivno ponašanje nego takođe preti njihovoj sigurnosti kroz stalne najave da će otcepiti RS od BiH”, navodi se u saopštenju OFAC-a.

Kako se dodaje, Dodikova nedavna najava da će predložiti “razdruživanje” RS-a je nastavak “antidejtonskog delovanja i pretnja miru i stabilnosti regije”.

“Kroz korupciju i secesionističku retoriku, Dodik nastavlja potkopavati bh. institucije, bogati svoju porodicu na račun naroda, dalje riskirajući budućnost BiH u euroatlantskim institucijama.”

Dodik je pod krivičnim merama SAD-a još od 2017. i to zbog ugrožavanja provedbe Dejtonskog sporazuma i korupcije, a na popis sankcionisanih dospeli su njegova kćerka Gorica kao i sin Igor.

SAD je sankcije uveo i gotovo svim istaknutijim zvaničnicima iz entiteta RS-a koji podržavaju Dodika, a na tom su popisu članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednici Narodne skupštine i Vlade RS te brojni ministri i drugi zvaničnici u entitetskim telima vlasti.

Dodik i njegovi saradnici tvrdili su kako im te sankcije nisu naštetile jer ne žele putovati u SAD niti s tom zemljom imaju poslovnih veza, ali nakon upozorenja Ministarstva finansija SAD-a ranije ove godine da bi svi oni koji posluju s osobama s “crne liste” mogli i sami doći pod udar sankcija odnosno ostati bez SWIFT koda nužnog za međunarodne transakcije banke, u BiH su se počeli gasiti računi kažnjenim političarima, ali i spornim firmama, piše Al Jazeera Balkans.