SAD se povlače iz nuklearnog sporazuma s Rusijom

Sporazum o uništenju i zabrani proizvodnje projektila kraćeg i srednjeg dometa (INF) su 1987. u Vašingtonu potpisali tadašnji američki predsednik Ronald Regan i sovjetski predsednik Mihail Gorbačov.

S INF-om je na snagu tada stupila zabrana nuklearnih i konvencionalnih projektila dometa od 500 do 5.500 kilometara, kao i njihovih lansirnih rampi.

„Raskinućemo taj sporazum i povući se iz njega“, kazao je Tramp novinarima u Nevadi, uz obrazloženje da Rusija stalno krši taj sporazum.

Ili novi sporazum ili novo oružje

„Krše ga već godinama i ja ne znam zašto predsednik Obama nije o njemu pregovarao ili se povukao. Nećemo im dozvoliti da krše nuklearni sporazum i proizvode oružje, dok nama to nije dozvoljeno“, rekao je Tramp.

Istakao je i da će SAD početi da proizvodi takvo oružje ukoliko Rusija i Kina o tom pitanju ne sklope novi sporazum.

Savetnik za nacionalnu sigurnost Džon Bolton krenuo je za Moskvu gde bi trebalo da sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovara o povlačenju iz INF-a.

Taj potez je, naime, već naišao na kritike Rusije.

Zvaničnik iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da je glavni razlog koji stoji iza te odluke „san Vašingtona o unipolarnom svetu“, prenosi Tass.

„Rusija je više puta govorila o američkom kursu da podrije sporazum. Vašington želi da napravi taj korak već nekoliko godina, namerno i postupno narušavajući osnovu ugovora. Istovremeno, ta odluka je u skladu s kursom SAD o povlačenju iz međunarodnih pravnih sporazuma koji nameću jednake obaveze svim partnerima i čine njihov koncept “isključivosti“ ranjivim“, rekao je izvor iz ruskog MIP-a.

Kosačev: Moguć rat

Povlačenje SAD iz sporazuma sa Rusijom o nuklearnim snagama srednjeg dometa, moglo bi da izazove rat, izjavio je šef Odbora za međunarodne poslove Saveta Ruske Federacije Konstantin Kosačev i zatražio sazivanje sednice Saveta Bezbednosti UN, na kojoj bi se razgovaralo o „kritičnoj situaciji“.

„Zapadni saveznici SAD morali bi da naprave izbor – bilo da se odluče za isti put, što može dovesti do novog rata, ili da stanu na stranu zdravog razuma, sudeći po instinktu za samoodržavanje. Zato što jedva da neko preživi nuklearni sukob, koji se približava nakon jednostrane odluke SAD o sporazumu“, napisao je Kosačev na Fejsbuku, prenosi Tass.

On je ocenio i da bi treblo da se održe konsultacije između četiri nuklearne sile (bez SAD) i da se hitno razgovara na Konferenciji o razoružanju u Ženevi, kao i na sednici SB UN.

Odluku američkog predsednika kritikovao je i sam Gorbačov, nazvavši je greškom, prenosi agencija Interfax.

Ta američka odluka „potkopala bi sve napore koje su učinili čelnici SSSR-a i SAD-a da postignu sporazum o nuklearnom razoružanju“, rekao je Gorbačov.

Gorbačov: Sporazumi predviđaju nadzor

„Svi prethodno sklopljeni sporazumi moraju biti očuvani jer sadrže nešto čega nema u drugim dokumentima: oni predviđaju nadzor. To se mora smatrati dragocenim“, rekao je bivši sovjetski vođa pa upozorio „Nikako ne bi trebalo pocepati ugovor o razoružanju… Shvataju li zaista u Vašingtonu do čega bi to dovelo?“

Nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas takođe je upozorio SAD da razmotre posledice.

„Taj sporazum je 30 godina bio važan stub europske bezbednosne arhitekture“, saopštio je šef nemačke diplomatije.

„Često smo pozivali Rusiju da odgovori na optužbe da krši sporazum, a sad pozivamo Vašington da razmisli o mogućim posledicama“, dodao je Maas.

Uz Trampa je stao britanski ministar obrane Gavin Viliamson koji je rekao da se Moskva narugala tom sporazumu i da mora „srediti stvari kod kuće“, prenosi Guardian.

„Naravno da želimo opstanak ovog sporazuma, no to zahteva da su mu predane obe strane, a trenutno ga jedna od njih ignoriše“, kazao je Viliamson.

Moguće nove tenzije između SAD i Rusije

Vašington svoje tvrdnje o ruskom kršenju sporazuma temelji na razvoju ruskog krstarećeg projektila Novator 9M729 dometa od 2.600 kilometara.

Početkom meseca je zabrinutost zbog proizvodnje tog krstarećeg projektila izrazio NATO.

Istovremeno je ruski predsednik Vladimir Putin kazao da NATO-ov raketni štit postavljen u Rumunskoj može lansirati nuklearni projektil u svakom trenutku.

Trampova objava mogla bi da stvori nove tenzije u odnosima hladnoratovskih protivnika.

Dok s jedne strane Tramp često hvali Putina, njegova administracija zauzela je čvrsti stav prema Rusiji i iznova uvodila sankcije protiv Kremlja.

Sporazumi o razoružavanju kamen su spoticanja između dve velesile i mnoge bi uskoro trebalo obnoviti.

Sporazum o ograničavanju strateškog naoružanja START 2010. prestaje važiti 2020. a SAD je raskinuo Antibalistički program iz 1972. još 2002. tvrdeći da mora razviti obranu protiv odmetnutih država kao što su Iran i Severna Koreja.

Tekst preuzet sa portala Al Jazeera.