SAD sve bliže povlačenju iz sporazuma sa Rusima

Štaviše, Vašington je upozorio da će 2. februara prestati da se pridržava sporazuma, dok će se za šest meseci i potpuno povući iz sporazuma.

Namere Bele kuće da se povuče iz sporazuma potvrdila je Andrea Tompson, američka državna podsekretarka za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, nakon sastanka sa ruskom delegacijom u Ženevi, koji su obe strane ocenile kao neuspešan. Predsednik Donald Tramp je još u oktobru iznenadio brojne američke saveznike kada je saopštio da namerava da povuče SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) potpisanog 1987. Sporazum je doveo do uništenja hiljada komada američkog i sovjetskog naoružanja i tri decenije držao nuklearne rakete izvan Evrope.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov okrivio je SAD da su nepopustljive navodeći da je Moskva bila spremna da omogući američkim stručnjacima da pregledaju raketu, za koju Rusija uporno tvrdi da ne narušava okvire utvrđene sporazumom. „Američki predstavnik stigao je sa unapred pripremljenim stavom koji se bazira na ultimatumu i usredsređen je na zahtev da uništimo tu raketu, njene lansere i svu opremu i to naočigled SAD“, kazao je Lavrov nakon razgovora u Ženevi.

Tompson je ukazala da SAD više od pet godina traže rusku „transparentnost“ u vezi s ovom raketom, rekavši da „moskovska ponuda da stručnjaci iz SAD sprovedu pregled nije dovoljna i da SAD traže uništenje raketnog sistema poznatog kao 9M729“. Objasnili smo našim ruskim kolegama, dodala je Tompson, šta bi konkretno trebalo da urade ne bi li se usaglasili sa našim zahtevom – dokazivo uništenje neusklađenog sistema. Kako je dalje naglasila, trenutno ne postoje planovi o nastavku razgovora o sporazumu pre 2. februara i roka koji je propisala Trampova administracija, iako će biti sastanaka američkih i ruskih diplomata, uključujući i samit NATO-Rusija naredne nedelje.

Ako Rusija „ne pokaže spremnost da se pridržava sporazuma“ do krajnjeg roka, SAD će suspendovati svoje obaveze što dalje znači da bi Ministarstvo odbrane SAD moglo započne proces istraživanja i razvoja raketa koje su zabranjene sporazumom iz 1987, dometa od 500 do 5.500 kilometara. U isto vreme, kako je Tompson kazala novinarima, SAD će formalno dati rok od šest meseci za potpuno povlačenje iz sporazuma koji bi stupio na snagu 2. avgusta. Posle tog perioda ne bi bilo ikakvih ograničenja za raspoređivanje raketa srednjeg dometa u Evropi ili Pacifiku.

Iako je i Obamina administracija imala zamerke na račun Rusije zbog nove rakete nikada nije pretila povlačenjem iz sporazuma. Diplomate smatraju da je Trampa na ovaj potez ubedio savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton uprkos protivljenju Stejt departmenta i Ministarstva odbrane kao i evropskih saveznika. Nakon apela nemačke kancelarke Angele Merkel administracija u Vašingtonu je pristala na dvomesečno odlaganje odluke kako bi se dala šansu da se sporazum spasi diplomatijom.

Trampovu administraciju kritikuju bivši zvaničnici i pobornici kontrole naoružanja jer nije prihvatila ruski predlog da američki stručnjaci sprovedu inspekciju. „Godine smo utrošili ne bi li postigli nešto – bilo šta – od Rusa kada je reč o ovom sporazumu. Ruska ponuda da stručnjaci iz SAD obave inspekciju nije dovoljna ali je ipak nešto“, kaže Aleksandra Bel, bivša zvaničnica Stejt departmenta, a sada politička direktorka pri Centru za kontrolu oružja i neširenje naoružanja. Možda je, kako dalje ukazuje Bel, to „osnova na kojoj se nešto dalje gradi. Ne iskoristiti ovu priliku jeste kao da ostavite diplomatske opcije na stolu, to je budalaština“. Deril Kimbal, šef Asocijacije za kontrolu naoružanja, smatra da ako je već utvrđen rok za potpuno povlačenje iz sporazuma za 2. avgust onda više ništa neće sprečiti Ruse da razvijaju nuklearne rakete koje prete Evropi, a Trampova administracija neće oklevati da razvija naoružanje u Evropi koje je po ovom sporazumu zabranjeno.