SAD u razgovorima o iranskom sporazumu

Predsednik Džozef Bajden izjavio je da ima nameru da vrati SAD sporazumu, ali prethodno je neophodno da se pronađe način da on ukine sankcije koje je uveo njegov prethodnik i da se Iran vrati dogovorenim ograničenjima po pitanju nuklearnog sporazuma.

Iranska vlada je najavila da se neće sastati sa američkom lice u lice sve dok se sankcije ne ukinu.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, američki zvaničnici koji će prisustvovati razgovorima u Austriji će sedeti na drugom mestu u odnosu na Iran i preostale članove „P5+1“ grupe svetskih sila, koju čine Kina, Francuska, Nemačka, Rusija i Velika Britanija, a zvaničnici Evropske unije će imati ulogu posrednika.

„Ne potcenjujemo razmere izazova koji predstoje“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

„Tek smo na početku. Ne predviđamo da će odmah doći do uspeha, pošto će ovi razgovori, kako očekujemo, biti teški“, dodao je Prajs.

Ali, iransko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je cilj sastanka „razgovor o putu ka ukidanju sankcija“.

„Da li će sastanak dovesti do rezultata ili ne zavisi od toga da li će Evropljani i preostale svetske sile podsetiti Sjedinjene Države na njihove obaveze i da li će Amerikanci postupati onako kako su obećali“, rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Saed Katibzadeh.

Posrednici iz Evropske unije se nadaju da će napredak u razgovorima biti ostvaren do maja, mesec dana pre nego što se u Iranu održavaju predsednički izbori.

Glasanje bi moglo dovesti do odlaganja pregovora.

Mnoge zemlje smatraju da Iran želi nuklearnu energiju zbog toga što ima nameru da napravi nuklearnu bombu, što iranske vlasti poriču.

Zbog toga su Iran i još šest zemalja 2015. postigli sporazum, prema kojem bi Iran trebalo da obustavi deo nuklearnog programa da bi mu zauzvrat bile ukinute oštre kazne i sankcije koje su nanele veliku štetu njegovoj ekonomiji.

Nuklearni sporazum, prvobitno poznat pod nazivom Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), u pat poziciji je od kada je Tramp iz njega povukao SAD, pre gotovo tri godine.

On je tada izjavio da je sporazum zasnovan „na gigantskoj fikciji da ubistveni režim želi samo mirovni program nuklearne energije“ i ponovo uveo ekonomske sankcije Iranu.

Teheran je na sankcije odgovorio tako što je prestao da poštuje neke od ključnih obaveza iz sporazuma, među kojima je ograničavanje limita proizvodnje obogaćenog uranijuma, koji može da se koristi za pravljenje goriva za nuklearne reaktore ali isto tako i za nuklearne bombe.

U očiglednom pokušaju da poveća pritisak na Bajdena, Iran je u januaru počeo da obogaćuje uranijum do nivoa čistoće od 20 odsto (sporazumom je bilo dogovoreno ograničenje na 3,67 odsto), a narednog meseca i da proizvodi manje količine metal uranijuma koji može da se upotrebi za pravljenje jezgra bombe.