SAD, Velika Britanija i još osam država traže od Srbije da oslobodi beloruskog aktivistu Gnjota

Poziv Srbiji da oslobodi Gnjota potpisale su SAD, Velika Britanija, Poljska, Rumunija, Norveška, Švedska, Finska, Estonija, Litvanija i Moldavija, prenosi Glas Amerike.

„Izražavamo duboku zabrinutost zbog zahteva za izručenje beloruskog filmskog stvaraoca i aktiviste, gospodina Andreja Gnjota iz Srbije. Ekstradicija demokratskih aktivista autokratskom režimu u Minsku, koji zloglasno krši međunarodno pravo, uključujući ljudska prava, podriva demokratske principe sadržane u Varšavskoj deklaraciji i nespojiva je sa poštovanjem međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, navelo je 10 država u zajedničkom apelu.

Zajednicu demokratija, osnovanu 2000. sa sedištem u Varšavi, čini 110 država. Zajednica demokratija definiše prakse i norme za uspostavljanje i konsolidaciju demokratije.

Da ne izruči Gnjota Minsku, Srbiju je nedavno pozvao i Evropski parlament, u rezoluciji o političkim zatvorenicima u Belorusiji, usvojenoj 19. septembra.

Gnjot je sredinom septembra predao kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića otvoreno pismo više od 700 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta koji traže da bude oslobođen.

Gnjot je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna je u kućnom pritvoru.

Apelacioni sud u Beogradu je prošlog meseca objavio da je ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Gnjota Belorusiji i da je predmet vratio na ponovno odlučivanje.

Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o „sistemskom mehanizmu gonjenja“ protivnika režima Aleksandra Lukašenka.

Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.

Izručenju Gnjota Belorusiji protive se brojne nevladine organizacije i aktivisti, koji između ostalog ukazuju da je režim beloruskog predsednika Lukašenka „jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu“, da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.