Sadamov lik nestao iz Bagdada, a pre dve decenije bio svuda

Statua iračkog diktatora koji pruža desnu ruku, visoka 12 metara, bila je postavljena samo godinu dana ranije, da bi se proslavio njegov 65. rođendan.

Rušenje tog spomenika bilo je simbolični trenutak invazije koju su predvodile SAD; TV prenos kada su marinci vezivali statuu za vozilo da bi je srušili, pretvorio ju je u simbol kraja četvrt veka Sadamove vladavine. Ali u stvari, statua na Trgu Firdos je bila delić ogromnog broja spomenika i palata koje je Sadam podigao da bi pokazao svoju moć.

Sve njegove statue i slike su odavno nestale. Mnoge njegove palate i zgrade su dobile nove namene u novom Iraku. Ali, veliki deo nade koja je došla uz brisanje Sadamovog represivnog vizuelnog prisustva je takođe nestala, spaljena prvo godinama brutalnog nasilja, a potom uništena razorenom privredom i divljačkom korupcijom nove političke elite frakcija zasnovanih na sektama.

Trg Firdos je renoviran i postao je mali park, finansiran privatnim bankama. Na zgradi koja se diže iznad trga je veliki mural iranskog generala Kasema Sulejmanija – ubijenog u napadu dronom SAD 2020, i imama Huseina, unuka proroka Muhameda. Takve šiitske slike se šire Bagdadom zbog dominacije šiitskih partija koje na vlasti podržava Iran.

Al-Šara je rekao da, iako mu ne nedostaje Sadamova vladavina, nedostaje mu „vladavina zakona“.

„Porodice su previše uplašene da dolaze u park jer su tamo dileri droge“, rekao je on o trgu.

Nije poznato šta se dogodilo s tom statuom Sadama, ali su lovci na suvenire odnosili delove.

Grupa mladih američkih marinaca iz Jute je 2003. rekla da je statui odsekla desnu ruku i nameravala da je proda na „i-beju“. Ali nestala je iz njihovog tereta dok su pokušavali da ga prokrijumčare za SAD.

Nemački trgovac antikvitetima rekao je 2016. godine da je kupio levu nogu statue Huseina, a zatim je preprodao na „i-beju“ za više od 100.000 dolara.

Britanski novinar Najdžel Eli pisao je 2017. knjigu o komadu levog dela zadnjice statue Sadama koji je otkinuo sa statue. Pokušao je da ga proda na aukciji u dobrotvorne svrhe, ali nije dobio dovoljno visoku ponudu.

Sadamova politika ispunjavanja Bagdada i drugih gradova palatama i statuama i svojim portretima „stvorila je sliku božanskog vođe“, rekao je za AP viši naučni saradnik Čatam hausa Renad Mansur. Sadam je „trebao da projektuje moć na različite načine da bi podsetio ljude ko je bio glavni“.

Neki od Sadamovih spomenika su ostali, uglavnom zato što su imali nacionalističko značenje koje je prevazilazilo njega. Na primer, još se iznad reke Tigar nadvija „Luk pobede“ od dve džinovske ruke koje drže ukrštene saablje, i dve velike tirkizne polukupole koje se nazivaju Spomenik al-Šahidu – Spomenik mučenicima. Otvoreni su 1983. i 1989. u znak sećanja na poginule u ratu Iraka i Irana 1980-ih.

Palatu Al-Fau sagradio je Sadam 1990-ih na ostrvu usred veštačkog jezera kako bi obeležio ponovno zauzimanje istoimenog poluostrva tokom rata. Prvi put je posle 2003. godine korišćena kao vojni štab američke koalicije pod nazivom „Kemš viktori“ (Camp Victory). Kasnije je pretvorena u Američki univerzitet u Bagdadu, zahvaljujući finansiranju uticajnog iračkog biznismena Sadija Saihuda.

Sadamovo prisustvo još je u kampusu: Njegovi inicijali su urezani na zidovima i plafonima. Veštačko jezero je i dalje popunjeno rasom džinovskih šarana koje je dneo Sadam.

Ali sve što je direktno odražavalo Sadama je izbrisano.

Dan pošto je srušena statua s Trga Firdos, Kurdi su srušili Sadamovu statuu u severnom gradu Kirkuku. Gađali su je cipelama u lice i slavili pad čoveka koji je brutalno gušio njihovo stanovništvo, uključujući opasnu kampanju 1980-ih koju je organizacija „Hjuman rajts voč“ (Human Rights Watch) nazvala genocidom. Ta i druge statue zamenjene su slikama kurdskih lidera, posebno Masuda Barzanija, koji je vodio tu kurdsku autonomnu oblast na severu od 2005. do 2017. godine.
U Bagdadu, najveća šiitska četvrt dugo se zvala „Sadam Siti“. Sadam, koji je brutalno uništio svako neslaganje među iračkim šiitima, namerno je postavio džinovski, živopisni mural sa svojom slikomu glavnom delu tog okruga.

U junu 2003. šiiti su se okupili na ceremoniji kojom je okrug promeni naziv u „Sadr Siti“, po porodici istaknutih šiitskih sveštenika. Otkriven je zamenski mural koji prikazuje Mohameda-Bakira al-Sadra i Mohammed-Sadik al-Sadra – dvojicu sveštenika ubijenih pod Sadamovim režimom zbog protivljenja njegovoj vladavini.

Oni su rođaci Muktade al-Sadra, vatrenog sveštenika čija se milicija borila protiv okupacije SAD posle Sadamovog pada. Danas je on jedan od najmoćnijih iračkih frakcijskih lidera, koji se suprotstavlja rivalskim šiitskim partijama koje podržava Iran i koje dominiraju na pozicijama u vladi. „Sadr Siti“, dom miliona uglavnom osiromašenih šiita, njegovo je glavno uporište.

„Reči ne mogu opisati kako sam se osećao u tom trenutku. Bilo je to kao da sam prešao iz tame na svetlost“, rekao je Talal Musa o ceremoniji preimenovanja, kojoj je prisustvovao kao tinejdžer. Sada 37-godišnji i izvođač radova u državnoj agenciji za električnu energiju, on je video kako nestaju tadašnja očekivanja bolje budućnosti.

„Sada, nažalost, imamo ovu korumpiranu huntu koja kontroliše zemlju poslednjih 20 godina“, rekao je on.