“Deca postaju nasilnici ili žrtve jer živimo u duboko patrijahalnom društvu”: Sagovornice Danasa o razlozima zašto na jedanaest minuta u svetu bude ubijena žena

U izveštaju UN stoji da su više od polovine tih ubistava, skoro 55 odsto, počinili članovi porodice ili partneri, što pokazuje da u proseku na svakih 11 minuta jedna žena ili devojčica budu ubijene.

Ubistvo žena globalni problem, ne privatni

Jovana Gligorijević, novinarka, kaže za Danas da ovaj podatak ukazuje na društveni globalni problem, te da nigde u svetu više ne bi smeo da se tretira kao privatni.

S obzirom da u izveštaju UN stoji da je najveći broj ubijenih osoba ženskog pola u Africi i Aziji, Gligorijević kaže da bi međunarodne organizacije koje se ovim problemom bave trebalo da sve kapacitete preorjentišu tamo.

„Ne postoji način da se femicidi zaustavi, ali prevencijom i ranim otkrivanjem faktora rizika i pravovremenom reakcijom policije, tužilaštva i sudova, možemo da smanjimo ovaj problem. U uzrocima leži odgovor na pitanje kako zaustaviti“, kaže Gligorijević.

Istog je mišljenja i novinarka Tamara Skrozza, koja za naš list kaže da ovaj podatak UN pokazuje da živimo u duboko patrijarhalnom i mizoginom društvu gde „sve ono za šta su se žene borile godinama može da se izgubi u trenu“.

Pored porasta femicida, Skrozza ukazuje i na problem porasta desničara u Evropi i svetu.

„To automatski znači jačanje antiabortus pokreta, ugroženu žensku ravnopravnost, kao i neposedovanje prava na raspolaganje sopstvenim telom i sopstvenom sudbinom. To je jedna tedencija koja je globalna i koja može da nas brine“, kaže Skroza.

Skrozza objašnjava i to da je definicija femicida jasna – to je ubistvo žene zato što je žena.

„Zbog njenih primarnih i sekundarnih ženskih osobina ona biva ubijena. Ukoliko neko ubije svoju partnerku zato što je procenio da se ona ne ponaša kako bi trebalo da se ponaša žensko i njegova partnerka – to je femicid“, kaže Skrozza.

Ona dodaje da nije svako ubistvo femicid ali da većina jeste.

Zakoni ili edukacija?

U ovako poražavajućoj situaciji neizoistavna je odgovornost čitavog društva.

Nije do kraja razjašnjeno šta je bitnije: da li bismo pre trebali da ojačamo zakone i primoramo institucije da rade svoj posao, ili bismo trebali da pružamo više edukacije društvu, ali je jasno da je, prema rečima naše sagovornice Tamare Skrozze, neophodna „borba na svim frontovima“.

„Kada bi postojale neke institucije, tužilaštvo, policija u pravom smislu te reči, socijalne službe, onda mi ne bismo pričali o ovolikom broju femicida i ovakvom odnosu prema ženama. Opštevažeća stvar za razne teme jeste edukacija. Mi imamo problem da od vrtića moraju neke stvari da se uvedu“, kaže Skrozza i objašnjava da je potrebno uvesti teme o položaju žena, rodne diskriminacije i ravnopravnosti.

„Ovde se od malena neguju patrijahalni modeli ponašanja i razmišljanja. Zahvaljujući njima, u kasnijem životu deca postaju nasilnici ili postaju žrtve ili neravnopravni u odnosu na pol kome pripadaju“, kaže.

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, za Danas kaže da bi celo društvo nije doseglo nivo da se ozbiljno bavi ovim problemom.

„Živimo u svijetu u kojem je nasilje opće prihvaćeno i rezultira brojkom iz UN izvješća“, kaže.

Ona ističe da „oni koji menjaju zakone“ ne žele ozbiljno da prionu tom problemu“.

„Zakone i regulativu moramo imati da bismo se na njih mogli pozvati. Ono što je najvažnije, a to je ono od čega politički autoriteti na ovim prostorima bježe, jeste edukacija, reforma obrazovnog sustava u kojem će im se kroz građanski odgoj pružati zaštita, ali i educirati sve u društvu“, kaže Sever.

Izostanak podrške

Ovaj problem nije daleko i svakome može da se desi. To vidimo i iz slučaja kojim se Sever bavi za emisiju Nedeljom u 2 Aleksandra Stanovića.

Ona pravi prilog o roditeljima ubijene Mihaele Berak, koju je ubio policajac „sa kojim je ili nije bila u vezi“.

„Zastrašujuće je koliko naši sustavi zapravo nema jaku i sveobuhvatnu strategiju vezanu za zlostavljanje i femicid. Slučaj kojim se sada bavim pokazuje toliko rupa u procesu, pokušaja zataškavanja, a ono što me je najviše pogodilo jeste izostanak podrške pa i sućuti roditeljima i sestri devojke od 20 godina koja je ubijena“, kaže.

Sever objašnjava da žene koje posle šest meseci izađu iz sigurne kuće, ponovo su same i na ulici.

„Što bi rekla moja sugovornica „ja djeci moram dati juhu“. One financiski često ovisne o zlostavljačima. Izostaje prava društvena odluka da se suočimo sa tim problemom“, zaključuje Sever.