„Putinov manevar povratka na međunarodnu scenu“: Sagovornici Danasa o dometima samita BRIKS-a

Savetnik Kremlja za spoljne poslove Jurij Ušakov rekao je da je samit „najveći spoljnopolitički događaj“ koji Rusija organizuje, uz učešće 36 zemalja i više od 20 šefova država.

BRIKS, koji su prvobitno činili Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, proširilo se na Iran, Egipat, Etiopiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Turska, Azerbejdžan i Malezija su podnele zahtev za članstvo, a nekoliko drugih država je izrazilo interesovanje da se pridruži.

Predloženi projekti u okviru grupe BRIKS uključuju i stvaranje novog sistema plaćanja koji bi ponudio alternativu globalnoj bankarskoj mreži SWIFT i tako omogućio Moskvi da izbegne sankcije Zapada i trguje sa partnerima.

Putin će na marginama samita održati oko 20 bilateralnih sastanaka.

Poruka Zapadu: Rusija nije odsečena od sveta

Dragomir Anđelković, politički analitičar, za Danas kaže da BRIKS nije klasična međunarodna organizacija već alternativna političko-ekonomska mreža moći evroatlantskom sistemu.

„To je i prednost ali i ograničenje BRIKS-a. Da se radi o pravoj organizaciji ona bi već danas bila veća protivteža NATO, EU i G7 nego što je sada, ali bi joj i budući dometi bili manji. Ovako, radi se o skupu država koje polako popunjavaju geopolitički i ekonomski mozaik koji će posle nekog vremena stvoriti alternativu svetskom poretku koji je decenijama gradio Zapad“, kaže Anđelković.

Kako dodaje, aktuelni samit BRIKS-a je značajan korak u tom pravcu.

„Svima se šalje poruka da se polako rađa novi model globalnih odnosa“, kaže naš sagovornik.

No, nastavlja on, dok se to u zaokruženom vidu stvarno desi potrebno je da se dogodi još niz takvih koraka.

„Samit u Kazanju je važna karika u tom lancu koji se sada stvara. On je najvažniji samit do sada, ali ipak ne treba ga shvatati kao nekakvu prekretnicu u svetskim odnosima već kao deo puta ka njoj“, primećuje Anđelković.

Dodatni značaj samita je, uočava Anđelković, povezan sa samom Rusijom.

„Ona je sada poslala Zapadu jasnu poruku da nije odsečena od većeg dela sveta. Štaviše, da ima niz ozbiljnih partnera što joj omogućava dugoročno funkcionisanje i uz konfrontaciju sa Vašingtonom, Briselom i drugim državama iz njihove sfere uticaja“, kaže Anđelković.

Manevar povratka na međunarodnu scenu

Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put, za Danas kaže da samit BRIKS-a je prvenstveno Putinov manevar povratka na međunarodnu scenu.

„U prethodne dve godine, Putin se manje pojavljivao u javnosti jer je bio okupiran ratom u Ukrajini, zbog kog je izgubio kredibilitet u međunarodnoj zajednici i bio etiketiran kao agresor. Ovaj samit je prilika da Rusija povrati politički legitimitet i javno pokaže podršku koju ima od strane ostalih članica ovog saveza“, kaže Kostić.

Iako je, dodaje naš sagovornik, deklarativni cilj oko kog se države BRIKS-a okupljaju ekonomski – prava priroda ovog saveza je u suštini politička i simbolička, a to je stvaranje kontrateže američkoj globalnoj moći.

„Jedan od glavnih ciljeva BRIKS-a je dedolarizacija i smanjenje finansijske zavisnosti od SWIFT sistema. Iako manja zavisnost od američkog finansijskog sistema odgovara i drugim zemljama, kao što su Kina, Indija, Južnoafrička republika i mnoge druge, dedolarizacija je pre svega u ruskom imanentnom interesu“, primećuje Kostić.

Kostić objašnjava da smanjenjem moći dolara smanjio bi se i uticaj američkih sankcija na Rusiju i time bi Putinov režim mogao lakše da se nosi sa ekonomskom izolacijom.

„Upravo je to razlog zašto se BRIKS ‘diže iz mrtvih’ uz veliko proširenje i medijsku pompu kakva nije postojala prethodnih godina kada se savez takođe redovno sastajao“, kaže naš sagovornik.

Neka od alternativnih rešenja koja su predložena, nastavlja Kostić, jesu stvaranje jedinstvene nove valute bazirane na zlatnom standardu i bilateralna trgovina u domaćim valutama.

„Kako još uvek ne postoji konsenzus oko jedinstvene valute, teško je predvideti koliko je ovo rešenje realistično. S druge strane, trgovina u domaćim valutama povlači i druge rizike, kao što je gubitak novca usled fluktuacije vrednosti lokalnih valuta koje su sve slabije i manje stabilne nego dolar“, ističe Kostić.

Prema njegovim rečima, pored finansijskijh izazova, političko rivalstvo članica BRIKS-a je takođe veliki rizik za opstanak saveza.

„Indija je američki vojno-tehnološki partner a njeni odnosi sa Kinom su sve zategnutiji zbog partnerstva sa Tajvanom. Pored dobrih odnosa sa Kinom, UAE je veliki trgovinski i vojno-tehnološki partner Amerike, kao i Saudijska Arabija. Rivalstvo Irana i Saudijske Arabije i borba za prevlast na Bliskom istoku je takođe veliki rizik za jedinstvo i stabilnost BRIKS-a, pogotovo što obe države finansiraju međusobno zaraćene strane u Jemenu, Siriji i Iraku“, objjašnjava Kostić.

Kostić kaže da, iako su sukobi u Gazi približili članice neke BRIKS-a u zajedničkoj osudi Izraela, kao što su Iran, Južnoafrička republika i arapske države, druge članice poput Indije nedvosmisleno pružaju podršku Izraelu.

„Iz svih ovih razloga, teško je govoriti o političkom jedinstvu i stabilnosti BRIKS. Pre će biti da je ovaj samit organizovan kao jedan vid PR kampanje Putinovog režima i način da pokaže svetu da, uprkos invaziji na Ukrajinu, i dalje uživa političku podršku mnogobrojnih svetskih lidera“, zaključuje Kostić.