„Evropa ne želi da pomogne izbeglicama osim ako nisu beli Evropljani koji beže iz Ukrajine“: Sagovornici Danasa nakon što je EP usvojio migracionu reformu

Ova reforma, ocenjuju sagovornici Danasa, dolazi pred izbore za Evropski parlament. Kako dodaju, paktom se ne odstupa od ideje da se migracija fizički zaustavi i da se izbeglima pošalje poruka da ne dolaze u EU.

Uz to, Danasovi sagovornici izdvajaju niz mera kojima se pravo na azil čini ozbiljno ugroženim – brže procedure na spoljnim granicama EU, detencija, brzo vraćanje/deportacije, ograničena pravna pomoć, zatvaranje i uzimanje otisaka prstiju i maloletnicima starijim od šest godina, vraćanje u sigurne treće zemlje, uvođenje koncepta instrumentalizacije izbeglica za politčke i druge svrhe.

„Korak unazad u ostvarivanju prava“

Kako za naš list kaže pravnik Nikola Kovačević, ova reforma je očekivana jer je konsenzus napravljen prošle jeseni „jedna od poslednjih velikih stvari koje ovaj saziv parlamenta treba da uradi“.

„A koje nisu dobre za izbeglice i migrante, zato što će u potpunosti reformisati sistem azila“, objašnjava Kovačević.

On dodaje da je to jedan korak unazad kada je reč o ostvarivanju zaštite ljudskih prava izbeglica i migranta.

S njim je saglasan i Radoš Đurović, Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji za Danak ukazuje da novi pakt o azilu i migraciji predstavlja set od devet zakona, većinom direktno primenjivih,“ a kojim se teret azila i migracije nastavlja da prevaljuje na spoljne granice EU bez postignutog principa solidarnosti među svim državama članicama“.

„Donosi se u trenutku pred izbore za EU parlament kada fokus Evropljana nije na migraciji već na ekonomiji, ratu sa Rusijom, socijalnim problemima, klimatskim problema“, primećuje Đurović.

„Pakt dokaz dvostrukih aršina“

Na pitanje da li bi ove mere mogle doprineti većem broju ilegalnih migracija, Kovačević odgovara odrično.

„To nema veze sa tim. To ima veze sa željom Evrope da pomogne izbeglicama, tako da ove izbeglice ne mogu da budu ilegalne. To što je to narativ tog pakta i te reforme to je jedna stvar, ali to je budućnost EP. Sledeći izbori će pokazati kako će sve veći broj parlamentaraca biti desno orjentisani, odnosno, „suverenistički nastrojeni““, pojašnjava Kovačević.

On dodaje da nas ovakva situacija čeka u budućnosti.

„Evropa ne želi da pomogne izbeglicama osim ako nisu beli Evropljani koji beže iz Ukrajine“, naglašava Kovačević.

Tako da je taj pakt, dodaje on, zapravo samo još jedan dokaz dvostrukih aršina koji postoje.

„Da li će ljudi nastaviti da dolaze – hoće, da li će taj pakt sprečiti da ljudi dolaze – neće, ali da li će povećati njihove patnje na spoljnim granicama EU bez ikakve sumnje hoće. To je ono što je surova realnost“, ističe Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, ovo je još jedan sveobuhvatniji režim koji podrazumeva automatsko zatvaranje.

„Automatsko zatvaranje nikada nije u skladu ni sa jednim standardom, ni sa jednim ustavom nijedne od zemalja koja će sada to morati da primenjuje, odnosno da postepeno harmonizuje u narednom periodu“, pojašnjava naš sagovornik.

„Pitanje političkog konsenzusa i političke trgovine“

Početkom novembra 2023. albanski premijer Edi Rama i njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni potpisali su sporazum o gostoprimstvu – Albanija je pristala da u ime Italije smesti migrante s Mediterana u prihvatne centre, gde će italijanske vlasti proveravati i odlučivati o njihovim zahtevima za dobijanje azila. A ako nemaju pravo na azil, onda o njihovom brzom povratku u zemlje porekla.

Da li takva situacija može da očekuje i zemlje Zapadnog Balkana, odnosno, da li bi to mogao biti jedan od uslova koje bi EU nemetnula kandidatima za pridruživanje Uniji, ili da li bi iz svojih fondova finansirala boravak migranata u našem regionu, jedno je od pitanja na koje su naši sagovornici dali potvrdan odgovor.

Kovačević smatra da je to svakako ideja i želja, ali da je to pitanje političkog konsenzusa i političke trgovine.

„Ako se napravi politička trgovina ne bih bio iznenađen da se to dešava na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije. Ne bih bio iznenađen kada bi se to desilo, ali još uvek nema izvesnosti da će tako brzo da se desi“, kaže Kovačević.

Srbija je, kaže Đurović, na spoljnim šengenskim granicama EU, te je za pretpostaviti da će ona jednog trenutka postati sigurna treća zemlja ili teritorija na koju je u ubrzanoj proceduri moguće vraćati izbegle, „samo tada mnogo uređenije u odnosu na diretne pušbekove preko zelene granice kao do sada“.

„Mogućnost netransparentnih dogovora sa Srbijom i trećim zemljama u susedstvu kao sto je bio slučaj sa Albanijom, Tunisom, Turskom, je više nego moguća jer su to teritorije gde neće važiti EU zakonodavstvo niti minimalni obziri poštovanja ljudskih i procesnih prava izbeglih lica u skladu sa poveljom EU o ljudskim pravima i EU acquijem (skup pravnih normi i odluka koje obvezuju sve zemlje članice unutar)“, zaključuje Đurović.