„Rat pun iznenađenja i zaokreta“: Šta sagovornici Danasa misle o napadu Ukrajine na Rusiju?

Više od hiljadu ukrajinskih vojnika sa desetak tenkova i 20-ak oklopnih vozila prodrlo u tu oblast. Nakon toga, Moskva je poslala pojačanje u Kursk.

Višestruki raketni sistemi za lansiranje, artiljerijski topovi i teška guseničarska oružija raspoređeni su u regionu oko ratnog grada Sudže.

Osim toga, Rusija je izvela raketni napad na Ukrajinu u kojem je stradalo najmanje 10 ljudi.

Pogođen je supermarket i pošta u mestu Kostjantinivka, koje se nalazi na liniji fronta u Donjeckoj oblasti.

Prema rečima sagovornika Danasa, Vuka Vuksanovića, višeg istraživača u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) i Borisa Varge, politikologa i novinara, rat između ove dve susedne zemlje pun je iznenađenja.

„Ukrajini pucaju linije fronta u Donbasu“

Vuksanović smatra da je u pitanju politički potez, te da neće doneti nikakvu promenu kada su u pitanju strateško-vojni tokovi i ishodi rata.

„Postavlja se pitanje zašto Ukrajina koristi ove trupe da bi išla na rusku teritoriju kada joj pucaju sve linije fronta u Donbasu, umesto da koristi te trupe tamo u pokušaju da stabilizuje front“, kaže Vuksanović.

Kako dodaje, velika je šansa da se to možda radi u pokušaju da se ojača ukrajinska pozicija u nekim mirovnim pregovorima, pod pretpostavkom da ih ikada bude.

„Ali mnogo je veća šansa da se to radi iz političkih, psiholoških i komunikacionih razloga. Ukrajincima predstoji veoma težak period, potencijalno im se smeši predsedništvo Donalda Trampa sa rizikom da im se totalno odsele američka pomoć. Čak i u slučaju predsedništva Kamale Haris, ona će da ima tvrdu republikansku opoziciju u Kongresu, koja će da pokuša da, ako ne da blokira, onda da odlaže i razvodnjava svaki paket pomoći Ukrajini“, ističe Vuksanović.

Isto tako, nastavlja naš sagovornik, to je pokušaj da se motiviše Zapad da se pokaže da Ukrajina ima sposobnosti i da treba da se nastavi pomoć, da se podigne moral sopstvene populacije.

„Iskreno mislim da će im biti veoma teško da drže tu teritoriju pod kontrolom. Mi ne znamo koliko će tu potencijalno Rusi da upotrebe svojih snaga ili će samo koristiti trenutak da ostave trenutnu kontrolu Ukrajincima na tim malom delovima teritorije i onda da ih puste da krvare postepeno. Sve je pod velikim znakom pitanja, ali ne verujem da će to da promeni rat“, naglašava Vuksanović.

Prema njegovim rečima, ukoliko je ovo bio pokušaj Ukrajine da izazove paniku u ruskim redovima i u ruskom društvu, onda će ruski predsednik Vladimir Putin i rukovodstvo ovo samo da iskoriste da dodatno mobilizuju javnost i da dodatno potkrepi svoje argumente:

„Ovo je razlog zašto smo intervenisali, ovo je razlog zašto ne možemo da dozvolimo Ukrajinu u NATO jer je ovo rusko-ukrajinska granica ona koju je veoma teško braniti i ovo pokazuje tu realnost“, uočava Vuksanović.

„Ovaj potez pokazao nespremnost ruske vojske“

Varga kaže da se iz same reakcije Putina i ruskih vlasti vidi da je ovaj potez pokazo nespremnost ruske vojske.

„Moskva pre američkih predsedničkih izbora pokušava da zauzme što više ukrajinskih teritorija koje je prethodno samo na papiru anektirala. U Donjeckoj oblasti najveći su ruski ljudski gubici od početka rata i ogromni gubici tehnike, nespremna vojska šalje se u prve linije da danonoćno juriša. Utisak je i da Ukrajina sa daleko ograničenim resursima u ljudstvu i tehnici jedva daje otpor ruskoj masovnoj najezdi“, kaže Varga.

Ali odjednom, dodaje naš sagovornik, dobro opremljene Oružane snage Ukrajine probijaju prvu liniju ruske odbrane u Kurskoj oblasti, zauzimaju preko deset naseljenih mesta i više desetina kvadratnih kilometara. Putin smiruje narod javnim sastancima, ruski civili beže.

„Ovaj rizičan napad je već dao početne rezultate Ukrajini, jer je pokazao da ruska vojska ne kontroliše granicu. Nakon pobune (Jevgenij) Prigožina, Putinu je ovo drugo poniženje i direktni udarac na njegovom terenu. Svakako će ovo smanjiti pritisak na ukrajinskom frontu, jer će ruska vojska morati da reaguje i uopšte da razmotri sve linije odbrane“, ukazuje Varga.

Kako dodaje, teško je reći kakve su sve ciljeve sebi postavili Ukrajinci, ali ćutanje je taktički mudro.

„Govori se o pokušaju zauzimanja Kurske nuklearne elektrane, pa o pokušaju da se stvori nova realnost za obustavu sukoba i povlačenje obe vojske, razmenu teritorija i pregovore. Prerano je bilo šta takve vrste prognozirati“, kaže Varga.

„Rat pun zaokreta“

No, kaže Varga, rat u Ukrajini je pun iznenađenja i zaokreta.

„Jedan od njih je i ovaj direktan napad Oružanih snaga Ukrajine na Rusku Federaciju. Od samog početka je tako i budući razvoj rata treba očekivati u iznenadnim i šokantnim potezima, jer je taktika iznenađenja i nespremnost neprijatelja uvek važna prednost u ratovanju“, kaže on.

Varga podseća da je tako bilo u ruskom blickrig (blitzkrieg) pokušaju zauzimnja Kijeva, u kome je, kako kaže, ruska vojska doživela fijasko i poraz.

„Faktor iznenađenja bitno je uticao na podizanje morala Ukrajine, njene vojske, pa i zapadnih saveznika kada su Oružane snage Ukrajine počeli da proteruju rusku vojsku, koja je napuštala oklopne transportere i bežala. Međutim, iznenađenje za Ukrajinu i Zapad bila je brzina kojom je Rusija prošle godine prešla na vojnu ekonomiju, spremila odbranu i izvršila kontranapad“, kaže naš sagovornik.

Kada je u pitanju ruska reakcija nakon ovakvog napada, Varga je mišljenja da posle svakog ruskog poraza ili poniženja, javnost uvek zaustavlja dah i čeka da će sad ruski medved da razbije kavez.

„Ali Moskva je već pokazala šta i koliko može, a medved već divlja na frontu u Ukrajini“, kaže.

On dodaje da i Rusija ima svoje „tajno iznenađenje“, maše njime i preti od početka rata, a to je nuklearno naoružanje.

„U svakoj krizi, Putin metaforički plaši a Medvedev direktno preti atomskim bombama. Jedino bi bilo pravo iznenađenje ukoliko bi ih iskoristili, ali to nikako ne želi glavni savezik Moskve – Kina“, ističe Varga.

Rusija, kako kaže, jedino što može da zada još veći bol Ukrajini, tako što će ubijati nedužne civile, bombardovati bolnice, škole i supermarkete.

„To je ono što Moskva čini svaki put kad želi da se osveti za poraz ili poniženje. Da seje strah. A to nije ratovanje, to je genocid u kom ne može da pobedi. Putinovi licemerni saveznici dobro znaju s kim imaju posla, gledajući kako uništava ‘bratski’ ukrajinski narod“, kaže naš sagovornik.

„SAD i EU: Ukrajina ima pravo da se brani“

Osim odogovora Rusije, očekuju se i reakcije zapadnih saveznika Ukrajine -Sjedinjenih Država i Evropske unije.

Prema Varginim rečima, Zapad je već reagovao i pre Kijeva.

„SAD i EU su odmah izajvili da Ukajina ima pravo da se brani, čime su odobrili ovaj napad na Rusku Federaciju. Faktor iznenađenja važniji je za Ukrajinu, koja ima ograničene resurse u ratovanju i treba očekivati da će Kijev takvim metodama i dalje pribegavati“, ističe Varga.

Kako dodaje, rat u Ukrajini mora da se što pre završi, a dugoročno iscrpljivanje na frontu najviše ide na ruku Rusiji.

„Iznenanadni zaokret bio je i u Hladom ratu, pobeda koju Zapad nije tako brzo očekivao. Otmica (Mihail) Gorbačova u avgustu 1991. i pokušaj državnog udara u SSSR nisu uspeli, najveća imperija se za nekoliko nedelja urušila kao kula od karata. Takvo iznenađenje i zaokret ne isključuje se u i završetku ovog rata“, zaključuje Varga.