Putinov režim dobitnik terorističkog akta: Sagovornici Danasa o atentatu na Donalda Trampa

Davor Đenero, analitičar iz Hrvatske, ističe da se već neko vreme čini da je ishod predsedničkih izbora u SAD jasan, da je poraz sadašnje demokratske administracije predsednika Džoa Bajdena izvestan, a da su vrata za povratak prethodnog predsednika Trampa na poziciju šefa izvršne vlasti otvorena.

„Nakon atentata na bivšeg predsjednika i vodećeg predsedničkog kandidata, ishod izbora se čini posve sigurnim“, mišljenja je Đenero.

Prema rečima Ljiljane Smajlović, novinarke, atentat će uticati na dva načina.

„Trampove izborne šanse, koje su već bile dobre, postaće odlične. Igla koja meri popularnost pomeriće se u njegovu korist. A slika bivšeg predsednika koji, obliven krvlju, minut posle atentata prkosno diže pesnicu dok se u pozadini vijori američka zastava, urezaće se u kolektivnu svest nacije“, kaže Smajlović.

Ona dodaje da će to uticati i na političku retoriku.

Neko vreme, kaže Smajlović, slušaćemo kako se svi u Americi, nezavisno jesu li analitičari ili političari, glasaju li za Republikance ili Demokratsku stranku, na rečima snažno i žestoko protive huškačkoj političkoj retorici.

„Svi odreda će da osuđuju atentat, ali i da se kunu kako im je demonizacija političkih protivnika odvratna“, kaže ona.

Prema njenim rečima, ostaće činjenica da ogroman deo američke medijske, političke, bezbednosne i obaveštajne elite već pola decenije prikazuje Trampa kao novog Hitlera i tiranina u nastajanju, kao egzistencijalnu opasnost za opstanak američke demokratije.

„Šta je to nego huškanje? Naravno, i sam Tramp svoje protivnike naizmenično lažno predstavlja kao fašiste i komuniste, a katkad i kao “gamad”. Možda se i jedna i druga strana neko vreme uzdrži od takve satanizacije. Ali anonimne kukavice po društvenim mrežama, politički odgajane i sistematski kultivisane na takvoj retorici, pojačale su huškanje na prvu vest o atentatu, tvrdeći da je Tramp sam namestio atentat na sebe kako bi zaradio političke simpatije“, primećuje Smajlović, dodajući da se i ovde „satanizuju“ protivnici.

Americi prete dva izazova

Prema Đenerovim rečima, Americi prete dva izazova.

„Jedan je onaj kojeg smo očekivali. Naime, s novom administracijom doći će u pitanje jedan od temelja američkog ustavnog poretka, što su ga dizajnirali Očevi utemeljitelji. Pitanje je kako će funkcionirati mehanizam checks and balances (kontrole i ravnoteže) koji ograničenje i kontrolu vlasti postiže suprotstavljanjem ambicija izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Sada će se sve grane vlasti naći u istim rukama, jer republikanci bi mogli kontrolisati i izvršnu vlast, i oba doma Kongresa, a već sad imaju kontrolu nad Vrhovnim sudom, dakle nad sudskom vlašću“, ukazuje Đenero.

Drugi izazov, kaže naš sagovornik, još je opasniji.

„Naime, atentatom, dakle činom terorizma, unosi se strah u politiku, a uz već postojeći neurotski strah relevantnog dijela političkog tijela, koje strepi zbog deklasifikacije i gubitka poslova izazvanog utjecajem globalizacije, stvaraju se preduvjeti za stvaranje opasne atmosfere koja nalikuje na onu u Evropi tridesetih godina. U takvim uslovima, uz uticaj medija i društvenih mreža, ljude se lako pretvara od neovisnih pojedinaca u gomilu, a gomila ima svoju logiku ponašanja, svoj moral, svoje ciljeve, koje potiskuju osobnosti pojedinaca“, kaže Đenero.

Drugim rečima, objašnjava, stvara se pretpostavka za radikalnu regresiju demokratskog poretka.

Propust Tajne službe SAD

Prema rečima Smajlović, neobjašnjiv propust Tajne službe da osigura okolne krovove navešće Trampove simpatizere da veruju u zaveru.

„Poznato je da postoji ogromna razlika u načinu na koji se štiti aktuelni predsednik u odnosu na šefa opozicije, ali treba znati da je Tajna služba počela da štiti opozicione kandidate tek kada je ubijen Robert Kenedi. Njega su čuvala tri lična prijatelja, oni su se bacili na Širhana Širhana, koji Kenedija nije pogodio prvim metkom već je nastavio da puca“, podseća Smajlović.

Smajlović ističe da ovaj atentat dodatno komplikuje ionako težak položaj Džoa Bajdena, koji se bori za politički život.

„Ali pritisak na njega će zavisiti i od saznanja motiva atentatora, o kojim se, dok ovo govorim, samo spekuliše“, kaže naša sagovornica.

Političko nasilje u SAD

Za Đenera, kad je reč o atentatima na američke predsednike, vrlo često nakon njih nikad ne saznamo stvarne motive i političku motivaciju počinitelja, i vrlo je verovatno da će tako biti i ovog puta.

„Opet se stvara prostor za kreiranje teorija zavera, koje po definiciji pogoduju populizmu i razaraju demokratske institucije. Najgluplje bi bilo ako bi demokratska stranka sada pribegla kreiranju teorije zavere o tome da je atentat na Trampa bio lažan i kreiran zato da ga se prikaže kao žrtvu“, ističe Đenero.

On naglašava da jedini dobitnik od ovog terorističkog akta je totalitarni režim Vladimira Putina.

„I to ne zato što se sada otvaraju vrata sigurnoj pobjedi Trampa, kojeg taj režim smatra pogodnijim ‘neprijateljem’ od Bajdena, nego prije svega zato što se razaraju demokratski poreci i briše razlika između nedemokratskog poretka u Rusiji i onih koji su do sada pomagali Ukrajini kao žrtvi Putinove agresije i pritom štitili mirovni poredak u svijetu, uspostavljen nakon Drugog svjetskog rata“, ukazuje Đenero.

Smajlović kaže da za Ameriku političko nasilje nije neobično.

„Svi znamo za atentate na Abrahama Linkolna, na braću Kenedi, na pokušaj atentata na Ronalda Regana. Ali ovo je prvi put da je politička klima u Americi, u vreme atentata, u nečemu slična političkoj klimi u Srbiji. Ista demonizacija neistomišljenika i ovde i tamo. I mržnja je slična, nacionalna psihoza je slična, to su frapantne podudarnosti. I zastrašujuće“, zaključuje Smajlović.