„Što duže traje ovaj rat, to više šteti kredibilitetu i reputaciji Izraela“: Sagovornici Danasa o Bajdenovom planu o okončanju rata u Gazi

Sagovornici Danasa plan ocenjuju kao dobar, ali dodaju da je mala vetovatnoća implementacije istog.

Najozbiljniji pokušaj SAD

Prema rečima Dragoslava Rašete, istraživača Novog trećeg puta, Bajdenov plan predstavlja za sada najozbiljniji pokušaj SAD da prvenstveno izdejstvuju prekid vatre između Izraela i Hamasa, ali i da postave pregovaračke temelje za potencijalno rešenje statusa Palestinaca u samoj Gazi.

„Sadržaj plana je delimično poznat od ranije s obzirom da je Amerika već mesecima kroz tajne diplomatske kanale radila sa bliskoistočnim saveznicama u formulaciji istog“, podseća Rašeta.

On objašnjava da bi prva faza bila slična predlogu sa početka maja meseca.

„Došlo bi do prekida vatre i povlačenja izraelskih snaga iz urbanih centara Gaze, pojačanog dotoka humanitarne pomoći, dok bi Hamas vratio tela mrtvih talaca i deo onih za koje se veruje da su i dalje živi. U drugoj fazi bi se Izrael u potpunosti povukao iz Gaze a Hamas oslobodio sve taoce i došlo bi do trajne obustave ratnih dejstava, dok se u trećoj fazi mapira plan za ekonomski oporavak pojasa Gaze“, navodi Rašeta.

Kako ga implementirati?

Jahja Muhasilović, profesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu, ističe da taj plan lepo zvuči, ali da je pitanje kako ga implementirati.

„Jedina kočnica za implementaciju tog plana, koji naizgled nije loš, je trenutno Benjamin Netanjahu (premijer Izraela). A Netanjahu, možda, sam po sebi nije najveća kočnica, već su problem njegovi koalicioni partneri, odnosno izraelska javnost, iako bi jedan deo javnosti, naročito lijevo orijentirani dio, sada potpisao da se okonča rat“, kaže Muhasilović.

Međutim, kako dodaje naš sagovornik, problem je što je Netanjahu ušao u koaliciju sa ultraradikalnim grupama, i on je, na neki način, talac te koalicije, „koja ni na koji način ne želi ni da čuje o bilo kakvom prekidu vatre“.

Najveće šanse za realizaciju – prvi deo plana

Rašeta kaže da najveće šanse za realizaciju ima zapravo prvi deo Bajdenovog plana.

„Državni sekretar Entoni Blinken je izjavio da se članovi ratnog kabineta Beni Ganc i Joav Galant, kao i izraelsko ministarstvo spoljnih poslova slažu sa dogovorenim tačkama, čak i sam premijer Netanjahu nije odbio plan, već tvrdi da postoje dodatne klauzule u drugoj i trećoj fazi koji su više nego povoljne za Izrael“, navodi Rašeta.

Kako dodaje, Netanjahuu kao i do sada preti najveća opasnost od Bezalela Smotriča i Ben Gvira.

„Njegovih koalicionih partnera, koji su više nego spremni da obore Vladu ukoliko Netanjahu „popusti“ previše pred SAD i Palestincima, što ja mislim da se pre svega odnosi na tačke iz druge i treće faze. Zbog toga Netanjahu za sada ne odustaje od njegove pozicije ‘konstruktivne dvosmislenosti’. Premijer Izraela izjavama pokušava da nagovesti da su druga i treća faza Bajdenovog plana opticijalnog karaktera, samim tim i da na neki način primora Hamas da on bude strana koja će zvanično odbiti plan, a ne Izrael“, ukazuje Rašeta.

Bajden, kaže naš sagovornik, zbog toga vrši enorman pritisak na Hamas putem katarskog emira Al Tanija, i govori se o potencijalnoj sednici UN na kojem bi američki predsednik pokušao da okupi međunarodnu zajednicu oko svog plana i na taj način izoluje Hamas i primora ga na saradnju.

„S druge strane Bajden iskusno zaobilazi Netanjahua kroz saradnju sa ostalim članovima ratnog kabineta, u nadi da će masovni protesti u Izraelu, uz njegovo koketiranje sa Netanjahuovim glavnim političkim protivnicima uroditi plodom i primorati Netanjahua na određene ustupke. Jer prvi deo plana, koji sadrži četrdesetdvodnevno primirje i oslobađanje dela talaca je primamljiv i samom Netanjahuu jer se ne kosi sa njegovom dosadašnjom politikom i ne ugrožava bitno opstanak njegove Vlade“, kaže Rašeta.

Prema njegovom mišljenju, zbog toga postoji oprezan optimizam kad je u pitanju realizacija prve faze Bajdenovog plana, „a za preostale dve, koje bi predpostavljale i normalizaciju odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, kao i defanzivni pakt između Rijada i Vašingtona, treba biti rezervisaniji“.

Popuštanje Hamasu

Prema Muhasilovićemo mišljenju, Izraelci primirje na neki način vide kao popuštanje Hamasu, odnosno stavljanje u isti rang sa Hamasom što iz njihove perspektive nikako ne dolazi u obzir.

On dodaje da postoji i „faktor Hamasa“.

„Čini se da su oni malo više zainteresirani za prekid vojnih dejstava jer Palestinci više trpe nego Izraelci. Jako je mnogo tu otpora, naročito sa izraelske strane da se potpiše to primirje. Na neki način bi to bilo prihvatanje neriješenog rezultata, iako je mnogo više Palestinaca poginuolo“, naglašava Muhasilović.

Kako kaže, ono što desno orjentisani Izraelci najviše zameraju Bajdenovom planu jeste što se na neki način legitimizuje Hamas, i to bi osiguralo Hamasu da ostane na vlasti.

„Jedina pozitivna stvar je što bi došlo do prekida vatre i što bi se taoci razmjenili“, kaže naš sagovornik.

Liberalima smeta rat

Muhasilović kaže da levim liberalima iako ne mogu da podrže Hamas ni na koji način, smeta im ovaj rat jer mnogo Izraelaca gine.

„Ukoliko njihove stranke budu pružale otpor od tog sporazuma nema ništa“, ukazuje Muhasilović.

Međutim, dodaje, postoji stvar koju ni oni ne vide, kao i izraelska vlada, jeste da, što duže traje ovaj rat, to više šteti kredibilitetu i reputaciji Izraela na međunarodnoj sceni.

„Ne prihvatanje sporazuma, možda nekog drugog, ne nužno ovog, definitivno će dodatno izolovati Izrael na međunarodnoj sceni. Ovo što Izrael postoji na međunarodnoj sceni je zasluga isključio SAD. Ako naljute Amerikance, to može biti samo na štetu Izraela“, ističe Muhasilović.

Ako ima imalo razuma na njihovoj političkoj sceni, dodaje Muhasilović, trebalo bi se praviti pritisak na Netanjahua da pristane na ovaj sporazum.

Izraelcima ne ide u prilog povlačenje iz pojasa Gaze

Muhasilović ukazije da ono što ne ide u prilog, gledano sa stanovišta nacionalnih interesa Izraela, jeste što ovaj sporazum predviđa da se izraelske trupe totatalno povuku iz pojasa Gaze.

„U prvoj fazi bi to bilo neko delimično povlačenje, u drugoj već totalno“, kaže on.

Kako kaže, Izrael postavlja jedno legitimno pitanje koje ima smisla iz ugla njihovog interesa.

„A to je – ako se totalno povučemo, Hamas se vraća na vlast. Šta smo dobili? Zašto je toliko ljudi poginulo? I opozicija to uzima u razmatranje. Iako oni nisu bili za ovako brutalan rat, opet se pitaju ‘okej, ako smo već ratovali, izgubili toliko vojnika, zar ćemo dozvoliti da se Hamas vrati'“, kaže Muhasilović.

Međutim, dodaje on, neko može postaviti legitimno pitanje „šta vas briga što će se Hamas vratiti, kad to nije dio izraelske teritorije?“

„Opet, šta je garancija da se ovako nešto neće ponoviti. Kao što Hamas ima problem sa postojanjem Izraela kao države, tako i Izrael ima problem sa postojanjem Hamasa kao organizacije. Prihvatanjem sporazuma morali bi da ponište sve svoje ratne ciljeve koje su i jedna i druga strana imale“, primećuje Muhasilović.

Prema njegovom mišljenju, Izrael, dugoročno gledano, može anektirati ceo pojas Gaze i pacifizirati Hamas.

„Ide u tom, pravcu. Koliko će to dugo trajati to ne može niko znati. Žele totalnu pobedu“, smatra Muhasilović.

Ukoliko plan ne bude usvojen, dodaje Muhasilović, nastaviće se rat dok Izrael ne postigne svoje ratne ciljeve.

„Aneksacija pojasa Gaze, potpuna eliminacija Hama, što je jako teško i što će mnogo dugo trajati. Može doći do preformulacije Hamasa, odnosno, Hamas se može preformulisati na neki novi vid ratovanja, kao što su i radile nekle slične organizacije u prošlosti. Visok je prag postavio sebi Izrael. Što to duže bude trajalo to više šteti reputaciji Izraela“, ističe Muhasilović.

Kako kaže, i Amerikanci su doveli u jednu tešu poziciju Izrael, da ne smeju ići đonom.

„S druge strane, znaju i oni da ukoliko bi eventualno postigli ciljeve, to bi bila Pirova pobjeda jer bi totalno srozali svoju reputaciju koja je već dovoljno srozana“, zaključuje Muhasilović.