„Pokušaj da se popravi šteta nastala u debati sa Trampom“: Sagovornici Danasa o govoru Bajdena na samitu NATO u Vašingtonu

Bajden je uz dobrodošlicu predstavnicima država Alijanse poslao poruku da će Ukrajina zaustaviti predsednika Rusije Vladimira Putina.

Bajden je, koristeći teleprompter, rekao svetskim liderima da je „NATO moćniji nego ikad“ na svoju 75. godišnjicu, ističući širenje Alijanse dok je on na funkciji.

„Zadovoljstvo je ugostiti vas u ovoj prelomnoj godini, s ponosom se osvrnuti na sve što smo postigli i gledati napred u našu zajedničku budućnost sa snagom i odlučnošću. Danas je NATO moćniji nego ikada“, naveo je Bajden.

„Nikog nije uspeo da ubedi“

Zoran Dragišić, profesor sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu, kaže da, iako Bajden u svom relativno kratkom govoru nije pomenuo unutrašnju američku politiku niti predsedničke izbore koji dolaze, njegov govor je bio usmeren na to da dokaže da je sposoban da i dalje vodi SAD, pošto je poverenje u njega ozbiljno poljiljano nakon debate koju je imao sa Donaldom Trampom.

„Sve poruke koje je on poslao su očekivane – i da je NATO jači nego što je bio – nikada nije imao više članica“, kaže Dragišić.

On podseća da se nakon ruske agresije na Ukrajinu NATO se dodatno ujedinio i proširio.

„Države koje su tradicionalno bile neutralne, – Finska i Švedska, postale su članice NATO, što su sve uspesi koje je NATO zabeležio u prethodnom vremenu. Dalje, pokazuje se čvrsta rešenost NATO da pomogne Ukrajini da se odbrani od ruske agresije“, kaže Dragišić.

Kako dodaje, to je ono što se očlekivalo, te nema nikakvih iznenađenja u Bajdenovom govoru.

„Mislim da je Bajden pre svega pokušao da američku javnost ali i saveznike u NATO uveri da u svojim godinama ima dovoljno mentalne i fizičke moći da bude na čelu SAD. Mislim da nikog nije nikoga posebno ubedio u to, i mislim da, pre svega među demokratama u SAD, postoji ozbiljna bojazan da Bajden neće uspeti da pobedi na izborima i da nije sposoban da ovo iznese do kraja“, primećuje Dragišić.

Po njegovom mišljenju, ceo Bajdenov nastup je pokušaj da se popravi šteta nastala u debati sa Trampom.

„Ako vi niste sigurni, nismo ni mi“

Nemanja Milošević, predsednik GLAS-a, najpre podseća da je u Vašingtonu 1949. Severnoatlantskim sporazumom koji je potpisalo 12 država, osnovan NATO, a da se 75 godina kasnije, u istom gradu održava NATO samit.

„Koliko je ovaj samit bitan za samu Alijansu toliko je bio bitan, u ovom posebnom momentu, za predsednika SAD Džozefa Bajdena. U trenutku u kome je Bajden uzdrman posle debate sa Trampom i podignutog znaka pitanja da li bi bilo bolje da se povuče iz trke i prepusti mesto nekom drugom kandidatu iz Demokratske stranke. U takvoj situaciji, u predvečerje početka samita, Bajden je održao skoro petnaestominutni govor koji je bio vrlo fokusiran i koji je, verujem, razvejao taj znak pitanja o mogućem povlačenju predsedničkog kandidata“, ističe Milošević.

On dodaje da je Bajden predstavio stratešku viziju NATO i vrlo jasno obrazložio potrebu postojanja Alijanse.

„Dva puta je istakao čuveni član 5 Sporazuma, prema kome napad na jednu članicu Saveza znači napad na sve ostale članice i povezao to sa terorističkim napadom 11. septembra i snažnog jedinstva unutar NATO u tom momentu. Osvrnuo se i na činjenicu da su 2020. samo dve članice (od 32 koliko broji NATO) izdvajale dva odsto bruto dohotka za NATO a da u 2024. godini čak 23 zemlje izdvaja toliko ili više a da se ostale približavaju tom iznosu“, objašnjava Milošević.

Kako dodaje, zaključio je da je to zbog toga što je jasno čitavoj transatlantskoj zajednici koja broji milijardu ljudi da NATO pruža bezbednost i sigurnost.

„Zbog toga su i Finska i Švedska pristupile NATO. No, bezbednost i sigurnost nisu jedini fundamenti NATO. Bajden je istakao da je najvažniji fundament demokratija i širenje demokratije u partnerskim zemljama. Bajden se naravno osvrnuo i na rat u Ukrajini i nekoliko puta istakao da će Ukrajina pobediti upravo zbog podrške zemalja NATO, koja će se nastaviti i uvećati“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ono što je ključno, to je da je Bajden poslao jasnu poruku čitavoj transatlantskoj zajednici, parafrazirajući Džona Kenedija – ako vi (Evropa) niste sigurni, nismo ni mi (Amerikanci).

„To je potkrepio jasnim činjenicama – udvostučuje se broj vojnika na istočnom krilu NATO, pomenuo je tom prilikom Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku. Dakle, vrlo jasan i konkretan odgovor na rusku pretnju i mogućnost širenja sukoba van Ukrajine“, ističe Milošević.

„NATO sigurniji sa Bajednom“

Na osnovu Bajdenovih godina i sposobnosti da vodi državu i Trampovih pređašnjih stavova o Alijansi pitali smo Dragišića s kim je NATO sigurniji – Bajdenom ili Trampom.

Naš sagovornik smatra da je Alijansa svakako sigurnija sa Bajdenom, „kakav god da je“.

„SAD se jednom dogodio Tramp, gde je američka demokratija pokazala ozbiljnu slabost, i bojim se da se to može ponoviti, da im ponovo dođe Tramp na čelo. Međutim, Amerika je ozbiljna država da bi predsednik, ma koliko njegova ovlašćenja bila široka i velika, mogao na taj način da utiče na spoljnu politiku“, kaže Dragišić.

Prema rečima našeg sagovornika, to što je Tramp izgovorio da neće podržavati one koji ne plaćaju – ubrzo se „vadio“, objašnjavajući da je to pre svega pitanje finansija.

„Ali on, iako dođe u Belu kuću, neće moći da promeni politiku koja se vodi prema NATO, s obzirom da su SAD vodeća članica NATO. S druge strane, NATO iz bez SAD, sa evropskim saveznicima – Francuska, Poljska, Baltičke zemlje i tako dalje, su sve zajedno, i bez američke podrške, dovoljno snažne da pruže podršku Ukrajini“, naglašava Dragišić.

„NATO nije involviran u sukob u Gazi“

U Bajdenovom govoru gotovo da nije bilo reči o situaciji u Gazi, što Dragišić ocenjuje kao očekivano.

On kaže da SAD ne vide Rusiju kao glavnog takmaca već Kinu.

„Međutim, NATO, pogotovo ističnoevropske zemlje, naravno da doživljavaju Rusiju kao največu opasnost. Agresija Rusije na Ukrajinu je veliki izazov za NATO. NATO je involviran ozbiljno u taj sukob kroz pružanje pomoći Ukrajini. Što se Gaze tiče NATO tu nije uključen“, ukazuje Dragišić.

Koliko god sada da je eskalirao sukob, objašnjava naš sagovornik, to je stari tinjajući sukob.

„Tu je više pitanje bilateralnih odnosa između SAD i Izraela gde je to trajno savezništvo. Međutim, to nije sukob koji previše iritira evropski deo NATO. U tom smislu nije začuđujuće jer rat u Pojasu Gaze se vodi daleko od NATO i najveći deo članica NATO nije uključen u taj rat. Kao i drugi sukobi koji postoje u svetu, ali se NATO bavi onim u šta je involviran“, ističe Dragišić.

„U Srbiji se nikad nije debatovalo na pravi način o bombardovanju“

Što se tiče Balkana, Milošević ukazuje da ga je Bajden pomenuo samo u kontekstu intervencije NATO u cilju sprečavanja etničkog čišćenja, „što nas još jednom dovodi do pitanja naše i percepcije NATO o sukobu 1999. godine“.

„Kod nas vlada narativ o ničim izazvanom bombardovanju od strane NATO sa ciljem da nam uzmu Kosovo, a njihov zvaničan stav je da je intervencija bila usmerena na sprečavanje etničkog čišćenja. Nažalost, u Srbiji se nikad nije na pravi način o ovoj temi debatovalo, pre svega jer je stvorena takva atmosfera u javnosti da svako ko pomene potrebu povezivanja sa NATO odmha postaje izdajnik i mrzitelj sopstvene države, jer se zalaže za udruživanje „sa onima koji su nas bombardovali“. No, u svakom slučaju, mi smo (i zbog toga) prisutni samo na marginama ovog samita“, ukazuje Milošević.

Bajdenov govor je, zaključuje Milošević, strateški pozicionirao ključne teme samita – a to su jačanje država članica, pomoć Ukrajini do pobede nad Rusijom i širenje partnerstva NATO.