„Rukavice su skinute, sada se vodi otvorena borba“: Sagovornici Danasa o hapšenju ruskih i kineskih špijuna u Nemačkoj

Za šest dana uhapšeno je šestoto navodnih ruskih i kineskih špijuna.

Kako za Danas kaže Nemanja Rujević, novinar iz Bona, ono što je interesantno jeste da se sada ti slučajevi u nemačkoj forsiraju javno.

„To je jedna svesna odluka da se podigne pažnja javnosti“, navodi Rujević.

„Da se podigne budnost, verovatno, i da tajne službe nemačke lobiraju za više novca iz budžeta za sebe, jer se bave važnim i odgovornim poslom“, kaže Rujević.

On objašnjava da se ne može znati da li je tačno kada šef Zavoda za zaštitu Ustava, Tomas Haldenvang, kaže da je Nemačka kao u Hladnom ratu i da ima mnogo špijunskih aktivnosti.

„Ali bi to moglo biti tačno, s obzirom na sve što se dešava u svetu“, kaže Rujević.

Prema njegovim rečima, ne treba biti veliki stručnjak da bi se zaključilo da špijuni „ne spavaju“.

„Pretpostavljam da Mosvka vrvi od zapadnih špijuna, kao što i Nemačka vrvi od ruskih ili kineskih, u to nema nikakve sumnje“, ističe on.

Kako Rujević kaže, Nemačka je u pikantnoj poziciji daleko najvećeg evropskog pomagača Ukrajini.

„Druga posle Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Bez obzira što su neke druge zemlje jače na rečima, Nemačka žestoko pomaže u oružju, politički, finansijski, obaveštajno. Prema tome, sigurno je dodatno interesantna Rusiji“, ukazuje Rujević.

Miloš Mitrović, spoljno poliitčki novinar, za Danas kaže da su nemačke obaveštajne službe zbog rata u Ukrajini i zvanične percepcije Kine kao strateškog rivala svakako pojačale svoj rad.

„Zanimljivo je da su osumnjičeni špijuni iz različitih miljea – jedan je radio za poslanika desničarske Alternative za Nemačku (AfD), drugi su nemačko-ruski državljani, a neki su poslovni ljudi“, primećuje Mitrović.

„Nepovezani slučajevi“

Rujević kaže da poslednji primeri hapšenja navodnih ruskih i kineskih špijuna, kao i neka hapšenja pre toga, otkrivaju da su sve to nepovezani slučajevi.

Kako objašnjava, neki pojedinci su se sami nudili raznim službama za saradnju, kod nekih nije ni dokazano da su išta doturali, kod drugih se da pretpostaviti da nisu mogli bogzna šta da dorure jer nisu bili na nekim bitnim pozicijama, ali to ne znači da nema i o zbiljnijih špijuna.

„U javnosti i s obzirom kakav tretman to ima u medijima, to ponekad malo liči na naslov knjige Ante Tomića „Ništa nas ne smije iznenaditi“. Traži se neka vrsta stalne budnosti. Kada tome pridodate da je neprestana istraga navodnih antisemitskih i pravih antisemitskih ispada to je jedna malo čudna društvena atmosfera“, naglašava Rujević.

Kako kaže, poznato je od ranije, čak i u Hladnom ratu, da su špijuni hapšeni tiho i onda razmenjivani za špijune sosptvene strane.

„Od toga se nije pravila medijska senzacija. To što sada sve ide u medije je dokaz da su skinute rukavice i da se sada vodi otvorena borba i na tom polju. To nije samo klasična špijunska borba, već je borba i za javno mnjenje – treba pokazati da je ona druga strana opasna i da mi treba da budemo pripravni“, primećuje on.

Bez dokaza: Rusi, Kinezi, Islamska država

Kad na to dodate činjenicu da će se u Evropi ovog leta održati dva velika događaja – Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre u Parizu, te da se pominje da su islamisti već doputovali u Nemačku i da možda planiraju spektakularne napade, iako za to nema dokaza – javnost može da bude uzmemirena.

To što govori šef Zavoda za zaštitu Ustava, kaže Rujević, ima i drugu vrstu nuspojava.

On je otvoreno rekao da svi kineski studenti i kinski gostujući profesori u Nemačkoj, odaju informacije kineskoj državi.

„Otvoreno bez ograde reći tako nešto je jako opasno i može da vodi tome da se svaki Kinez u Nemačkoj stavlja pod sumnju. Isto tako kada kaže da je ruska zajednica u Nemačkoj, koja broji milione ljudi koji imaju rusko poreklo ili su se doselili iz Rusije u prvoj generaciji, da je ona potencijalni basen Putinovih špijuna, takođe može i tu zajednicu da stavi na metu diskriminacije“, upozorava Rujević.

Protivrečnosti zbunjuju javnost: Šolc otvorio nalog na Tiktoku

Kako Mitrović kaže, dok su odnosi Rusije i Nemačke veoma loši i „mršavi su izgledi“ da će se popraviti, Nemačka sa Pekingom bez obzira na strateško rivalstvo ne želi konfrotaciju.

„S druge strane, ne želi ni veliki upliv Kine u nemačku privredu. Kancelar Olaf Šolc skoro je bio u trodnevnoj poseti Kini što mu je bio najduži boravak u inostranstvu otkako je imenovan u decembru 2021“, podseća Mitrović.

On dodaje da su Šolc i drugi članovi nemačke vlade nedavno otvorili naloge na Tiktoku.

„Iako političari stranaka kojima pripadaju i deo javnosti upozoravaju da je kompanija, vlasnica te platforme, u službi Komunističke partije Kine. Takve protivrečnosti zbunjuju javnost, a otvaraju i pitanje da li je i vlada u Berlinu zbunjena“, zaključuje Mitrović.