„Makron ispao dovitljiv, pouka za Srbiju je da se sa nekim partijama nikada ne ide“: Sagovornici Danasa o ishodu izbora u Francuskoj

Francuska nacionalna skupština ima 577 mesta, sa 289 mesta potrebnih za apsolutnu većinu. Dakle, levo-zeleni Novi narodni front: 172-192 mesta, saveznici Emanuela Makrona: 150-170 mesta i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i saveznici: 132-152 mesta.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evroposke poslove, ukzuje za Danas da se izbori za Nacionalnu skupštinu u Francuskoj razlikuju od srpskih i da se odvijaju se u dva kruga.

“Poslanici se biraju putem neposrednih izbora u jednomandatnim izbornim jedinicama. U prvom krugu, kandidat koji osvoji apsolutnu većinu glasova i najmanje 25 odsto upisanih birača pobeđuje. Ako nijedan kandidat ne osvoji potrebnu većinu, drugi krug se održava između kandidata koji su osvojili najmanje 12,5 odsto glasova upisanih birača u prvom krugu, a pobeđuje kandidat s najviše glasova. Poslanici Nacionalne skupštine koje su francuzi birali 30. juna i 7. jula, biraju se na mandat od pet godina, a ustav Pete Republike ratnog generala de Gola uspostavio je polupredsednički politički sistem u kojoj se izvršna vlast deli između predsednika i premijera”, objašnjava Beširi.

Naš sagovornik ističe da su sve ankete u poslednjih mesec dana sugerisale debakl koalicije centra Zajedno, predsednika Makrona, da bi na drugim mestu bili okupljeni levičari oko Novog popularnog fronta, a očekivanja su bila da će partija desnice okupljenih oko Nacionalnog okupljanja i Mari le Pen biti pobednici ovih izbora.

“Međutim, rezultati izbora za zakonodavno telo koje broji 577 poslanika pokazuju potpunu drugačiju sliku, gde su pretendenti na prvo mesto završili na trećem, Makronova partija iako je izgubila većinu nije doživela očekivani debakl, a pobednici izbora, iako bez većine, su koalicija levih kojima predsedava jedan od lidera koalicije Žan Lik Melanšon”, kaže Beširi.

On naglašava da je zabeležena rekordna izlaznost od 67 odsto, jedna od najvećih u više od sto godina francuskog parlamentarizma.

“Napravila se referendumska atmosfera između krajnje desnice na jednoj strani, i centra i levice na drugoj. Ta referendumska atmosfera, u suštini, oko vrednosti na kojima počiva francuska demokratija motivisala je birače da izađu na glasačka mesta, uključijući i mlade glasače i da glasaju za levicu i centar”, navodi Beširi.

Drugo, dodaje on, nakon izbora u prvom krugu bilo je jasno da krajnja desnica može ostvariti očekivanja izbornih istraživanja te se formirao Republički front, neformalna koalicija u više od 200 izbornih mesta levice i centra oko povlačenja kandidata koji ima manju šansu da pobedi na izborima.

“Kako partija Nacionalnog okupljanja Mari le Pen profitira od svađa oko suštinskih razlika levice i centra, dogovor neformalne koalicije je praktične prirode i upravo ih je to koštalo pobede. Da li zaista imamo pobednika ovih izbora? Sačekaćemo još malo s tom ocenom, ali ideja ustava iz 1958. je da omogući predsedniku stabilnu vlast. Ukoliko bi formirao vlast s delovima levice, takva vlast bi bila vrlo slaba i gledali bismo parlamentarnu skupštinu osuđenu da čeka ustavnu obavezu njenog raspuštanja”, ukazuje Beširi.

Kako dodaje, Le Pen neće imati priliku da učestvuje u vlasti ovoga puta, ali to ne znači da se neće dobrano pripremiti za nove parlamentarne izbore koji bi već sledeće godine mogli biti raspisani.

“Ukoliko ipak ne, izbori za francuskog predsednika su 2027. i le Penova, tri puta gubitnica, sigurno planira da ponovo okuša sreću. Ostaje da se vidi koga će u prve redove postaviti oslabljeni Makron, ali i da li okupljena levica koja unutar sebe ima ozbiljnih razlika može izaći s zajedničkim kandidatom. Sledeći koraci su da parlamentarna skupština u roku od 15 dana od konstituisanja formira vladu tačno pred početak Olimpijskih igara. Makron se pokazao dovitljivim, pa ostaje da se vidi da li unapred osuđenu skupštinu na nerad, može da oživi pragmatičnim dogovorom koji će koaliciji Zajedno doneti još jednog predsednika”, ističe naš sagovornik.

Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders-a za Evropu, smatra da je za Srbiju najvažnija pouka izbora u Francuskoj ona koja se odnosi na ovdašnje medije.

“Po ko zna koji put smo prisustvovali kreiranju narativa o dolasku desnice koja će razmontirati EU, isterati migrante, predati Ukrajinu Rusiji, a onda valjda i vratiti Kosovo Srbiji. Naravno da je ovo veoma daleko od istine čak i da Le Pen zaista jeste pobedila, ali je od početka bilo jasno da Makron nije bio nimalo naivan kada je izbore raspisao, pa do togada će do njene pobede teško doći. Sve u svemu, u Srbiji je dobila neverovatan deo medijskog prostora”, ukazuje Miletić.

Međutim, dodaje naš sagovornik, epilog izbora nije preveliko iznenađenje u zemlji u kojoj su mediji slobodni, a političke partije zaista imaju programe i bave se politikom na pravi način.

“Velika izlaznost jeste bila iznenađenje, ali činjenica da je Le Pen dobila najviše u prvom krugu baš i nije, kao što je potpuno jasno da je veoma mnogo glasača glasalo “protiv” Makrona. Nije ni iznenađenje zrelost koja je pokazana u nameri da sse preči pobeda Le Pen u drugom krugu i povlačenje trećeplasiranih kandidata”, objašnjava Miletić.

Što se tiče Srbije, on smatra da “za nas ostaje bitna pouka da se sa nekim partijama ne ide nikada i nikako, bez obzira koliko ublaže retoriku ili se pretvaraju da su promenili neke od stavova”.