Mogao bi da usledi veći pritisak prema autoritarnom Vučiću: Sagovornici Danasa o izborima u Velikoj Britaniji

Laburisti s levog centra su na izborima osvojili ogromnu većinu u parlamentu, dok su konzervativci Rišija Sunaka pretrpeli najgori izborni rezultat u dugoj istoriji stranke pošto su ih birači kaznili zbog krize troškova života, propadanja javnih službi i niz skandala.

Riši Sunak, je podneo ostavku, a mesto premijera doći će lider laburista Kir Starmer.

Trikoš: Riši Sunak neupečatljiv

Kako za Danas ističe Đorđe Trikoš, stručnjak za strateške komunikacije, laburisti sada imaju tek 1,6 procentni poen veći udeo u ukupnoj biračkoj bazi u odnosu na prošle izbore, a u apsolutnom broju glasova imaju čak i manje nego što su dobili tada.

„Odlučijući faktor njihovog preimućstva u mandatima bio je izlazak na izbore Faražove Reform UK grupacije, koja je osvojila čak 14 odsto glasova. Faraž je podršku dobio predominantno od doskorašnjih birača Konzervativaca, koji su ih kaznili glasom za Reform UK. Što iz čistog protesta zbog nagomilanih razočarenja, u vezi sa ekonomijom ili očekivanim koristima od Brexita, što iz činjenice da je Faraž bio glasniji po pitanju sprečavanja ilegalne imigracije“, objašnjava Trikoš.

Kako dodaje, čak i faktori poput Faražove jake harizme i izuzetnog komunikacijskog dara su mogli da igraju ulogu, jer je Riši Sunak neupečatljiv, bled i „previše uštogljen karakter“, a biračke preferencije mogu i na taj način biti banalne. Neko bi rekao i previše udaljen od običnog čoveka.

„Jednokružni većinski izborni sistem, dakle, u kojem kandidat sa najviše glasova u datoj izbornoj jedinici ulazi u parlament nezavisno od toga da li svi drugi kandidati u toj jedinici imaju više, uslovio je ovako veliku razliku u broju mandata. Faraž je odvukao deo glasova Konzervativaca i tako doprineo tome da laburistički i liberalno-demokratski kandidati osvoje, u relativnom smislu, najviše glasova u mnogim izbornim jedinicama. Prvi više na radničkom severu, drugi na bogatom jugu“, ukazuje Trikoš.

No, kaže naš sagovornik, da se ipak radi o zasluženlj pobedi Laburista govori i činjenica da su Zeleni dobili oko 7 odsto, a njihovi birači su poptecijalni ili nekadašnji birači Laburista.

U tom smuslu, pojašnjava Danasov sagovornik, su možda i Laburisti dobili manje nego što bi mogli da Zeleni nisu ostvarili tako dobar rezultat.

„Paradoksalno je, međutim, to što će i Reform UK i Zeleni imati tek po 4 predstavnika u parlamentu. To je posebno upečatljivo u kontekstu rezultata Liberalnih demokrata, koji će sa svojih 12 odsto glasova, što je 2 procentna poena manje od Reform UK, imati čak 71 predstavnika. To je njihov najbolji rezultat ikada, a vrhunac ironije je to što su upravo Liberalne demokrate tradicionalno najveći zastupnici promene izbornog sistema iz većinskog u proporcionalni. Ne verujem da će više biti toliko glasni po tom pitanju“, ističe Trikoš.

Milošević: Izbori u Velikoj Britaniji podjednako važni kao u Francuskoj i SAD

Nemanja Milošević, predsednik GLAS-a, za Danas kaže da su izbori u Velikoj Britaniji bili podjednako važni kao oni u Francuskoj i predstojeći predsednički u SAD.

„Izbori u ovim zemljama nesumnjivo utiču na svetsku politiku, pa su samim tim relevantni i bitni za Srbiju. Što se tiče izbora u Britaniji, iako mnogi iz Srbije izražavaju rezerve u britanski izborni sistem, situacija je više nego jasna: gubitnici izbora su konzervativci. Brexit je došao na naplatu. Kao i svuda po Evropi, ultranacionalistički, antigrađanski pokreti i stranke dobijaju mnogo veću pažnju nego što zaslužuju – u konkretnom slučaju, radi se o Najdželu Faradžu i njegovim reformistima“, kaže Milošević.

Prema njegovim rečima, konzervativci su dobili svoje radikalno krilo, kao što je to dobila i francuska desnica sa Marin Lepenovom i njenim „Naci(onalnim) frontom“, kao uostalom i nemački CDU sa AFDom.

„U budućnosti, evropska konzervativna desnica će morati dobro da razmisli na koji način će artikulisati svoju politiku kako se ne bi desilo da ih ekstremisti progutaju i izbrišu sa političke scene. No, Laburisti su u Britaniji nesumnjivi pobednici izbora a raduje i rast liberalnih demokrata“, kaže Milošević.

Prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo očekivati bilo kakve promene u spoljnopolitičkim odnosima, osim možda još tvrđeg stava u smislu podrške Ukrajini u ratu protiv ruskog agresora.

„Ipak, što se tiče odnosa prema Srbiji, mislim da značajnijih i krupnijih promena neće biti. Britanija neće raditi ‘posao’ EU ali će nastaviti da insistira na prilagođavanju srpske politike Zapadnim saveznicima“, mišljenja je Milošević.

Za sada, kaže on, vidljivo je da Vučićev adut – oružje i municija koji idu nesmanjenom brzinom u pravcu Ukrajine – i dalje dovoljno jak da tek ponekad, stidljivo čujemo apele EU da se Srbija mora upodobiti spoljnoj i bezbednosnoj politici EU.

„Ne očekujem da će Kir Starmer u prvom mandatu laburista posle toliko godina u spoljnoj politici preduzeti neke radikalnije mere, čak i kad se radi o jedinoj zemlji u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. No, svakako je dobra vest dugoročno – da su britanska javnost i glasači uvideli da je Brexit bio velika greška neodgovornih političara, što bi i nama trebalo da bude jasan putokaz da u ovom momentu EU nema alternativu“, kaže Milošević.

To je, dodaje on, jedini put, pravac, strateško opredeljenje koje mi treba da sledimo. Ukoliko nam rezultati ovih britanskih izbora pomognu da to shvatimo, dobro je.

„No, nisam optimista“, ističe.

Promena odnosa prema Srbiji

Trikoš kaže da će promena odnosa prema Srbiji zavisiti od toga koji od dva elementa u kovanici ‘progresivni realizam’, koju je usvojio novi ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Dejvid Lemi, bude imala veći primat — progresivizam ili realizam.

„Naime, nova spoljnopolitička doktrina Laburusta podrazumeva držanje do ideala (progresivno), ali uz pragmatičnost koju iziskuju nove geopolitičke okolnosti (realistički). Sada je mnogo veći akcenat, kako kažu neki komentatori, ne na tome da se Britanija objasni svetu, već da se svet objasni Britaniji. U tom smuslu, UK će biti mnogo fleksibilnije u svojoj misiji promocije demokratije i ljudskih prava, pa bi moglo da se desi da faktori poput energetske zavisnosti Zapada nadvladaju faktor tradicionalno oštrijeg odnosa Laburista prema Srbiji“, ističe Trikoš.

U prevodu, objašnjava, dok bi sa jedne strane mogao da usledi veći pritisak prema autoritarnom Vučiću — uz snažniju podršku Kosovu — faktori poput potrebe da se osigura investicija u iskopavanje litijuma, ali i druge geopolitičke okolnosti, kao što su srpsko naoružavanje Ukrajine, mogle bi taj pritisak ublaže.

„Generalno, to bi moglo da znači i da se britanski odnos prema Srbiji neće menjati. Rekao bih da bi on čak mogao i da prati pozitivni zmajac u odnosima dve zemlje, koji je svojim neobično efikasnim i pozitivnim pristupom postavio ambasador UK u Srbiji Edvard Ferguson“, ukazuje Trikoš.

Obećanje laburista o imigraciji ne deluje kredibilno

Starmer je obećao da će ukinuti kontroverznu politiku konzervativaca o slanju azilanata u Ruandu, ali s obzirom na to da je migracija ključno izborno pitanje, i sam će biti pod pritiskom da pronađe rešenje za zaustavljanje desetina hiljada ljudi koji stižu preko Lamanša iz Francuske malim čamcima.

Za Trikoša, obećanje laburista u vezi sa ilegalnom imigracijom ne deluje kredibilno.

„Ukoliko ne dođe do dramatično efikasnijeg procesuiranja kriminalnih grupa koje za novac i prevoze ilegalne imigrante, što je obećanje Laburista, problem neće nestati. Kao nekadašnji javni tužilac Starmer ima jednu dozu autoriteta kada da takvo obećanje, ali mislim da Birtanija u ovom trenutku nema institucionalne kapacitete i resurse da napravi tako dramatičnu promenu“, ukazuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, verovatno ni Sunakov plan, koji je podrazumevao deportaciju ilegalnih imigranata u treću zemlju, u ovom slučaju Ruandu, ne bi dao rezultat.

„Pretpostavlja se da je verovatnoća da budete u grupi onih koji bi na kraju bili deportovani manja čak i od 1 odsto. Pitanje je da li takav procenat uopšte obezbeđuje podsticaj ka ilegalnim imigrantima da odustanu od dolaska na ostrvo na malim čamcima, kako to sada najčešće funkcioniše, anakon čega imigranti po sili prava i previše velikodušnih propisa dobijaju azil“, primećuje Trikoš.

Trikoš je mišljenja da bi Birtanija trebalo da liberalizuje legalnu imigraciju, jer joj je potrebna radna snaga, pre svega u domenima nege o starima i zdravstvene zaštite.

„Niska produktivnost je veliki problem u UK, a on će se teško ili nikako obezbediti zaustavljanjem imigracije“, kaže on.

U osnovi, nastavlja, pitanje imigracije je pre emotivno nego racionalno pitanje.

„Nemali broj Britanaca — pod pritiskom Faražove argumentacije da toliki broj imigranata poskupljuje cene stanova i nekretnina i doprinosi gorim rezultatima zdravstva — želi da vidi manje imigranata, ali to ne samo da neće rešiti ekonomske probleme, već će ih moguće i dodatno produbiti“, ukazuje Trikoš.

Desnica raste sa većom stopom u nekim biračkim stratumima nego u drugim

Rast desnice na britanskim izborima, u poređenju sa izborima za Evropski parlament, nije približan, ali svakako ne sme da bude zanemarljiv.

Za Trikoša, predstava o rastu desnice, zapravo, čak i ako ga ima, za sada nema velike posledice.

„Levo orijentisane grupe u zemlji — Laburisti, Liberalne demokrate, Zeleni, Škotska nacionalna partija i glavna velška partija, Plaid Cymru — svi zajedno imaju preko 50 odsto glasova, dok Konzervativci i Reform Uk, sa svim drugim malim partijama, imaju tek nešto više od 40 odsto. Stanje u zemlji, dakle, ukazuje da je podrška centro-levici i tvrdoj levici veća nego podrška centro-desnici i tvrdoj desnici“, kaže naš sagovornik.

On dodaje da je moguće, međutim, da desnica raste sa većom stopom u nekim biračkim stratumima nego u drugim.

„Recimo, među mladima. Treba proveriti takve statistike. Ako je ta stopa veća, odnosno, ukoliko desnica među mladima raste u većoj meri nego među starijima — uprokos tome što je podrška levici među mladima značajno veća nego prema desnici i što relativno najveći rast u toj grupi imaju Zeleni — to bi moglo da bude indikator trenda, te stvori potencijalnu priliku za Konzervativce i Reform UK da u budućnosti ostvare bolji rezultat“, kaže Trikoš.

To će, objašnjava, zavisiti od učinka Laburista, ali i od promena preferencija mladih.

„Poznato je da se ljudi sa godinama, kako zasnivaju porodice i ulaze u kredite, udaljavaju od političkih ekstrema. Reform UK i Zeleni su uspeli da kapitalizuju podršku ovih mladih, ali videćemo koliko će neki novi mladi, za pet godina od ovog trenutka, njih videti kao atraktivne političke stranke. Ne mislim da je tako nešto neizbežno, a i druge okolnosti mogu da se dramatično promene“, ističe Trikoš.

Kako kaže,prioritet za Konzervativce u tom smislu morao bi da bude da izaberu harizmatičnu figuru za novog šefa partije.

„Takva ličnost bi mogla da odvuče glasove od Reform UK. Laburisti će sa Starmerom, koji se percipira kao dosadnjikav ili nedovoljno karakteran po pitanju klimatskih promena, na sličan način imati problem da privuče glasove mladih koji idu ka Zelenima“, zaključuje Trikoš.